Dec 11, 2014

Kupovina semenki - pre, za vreme i posle

Gazi jesen krupnim, mokrim, blatnjavim koracima. Malo je bila okasnila i dala nam par ekstra nedelja da još pospremimo šta je još ostalo nezavršeno, ali sada je jurcanju po bašti i definitivno došao kraj. Najavljuju jaku zimu, najavljuju toplu zimu,... biće kakva bude. Većina nas će je provesti uz računare ili neke kataloge u listanju, učenju i traženju semenki za narednu sezonu.

Na ovu temu, već sam govorio u ovom video prilogu
ali mi se čini da je nekim ljudima ipak bliža i draža pisana reč. 

Evo, pišem.

Da Vam odmah uštedim trud, stare varijetete paradajza, nemojte tražiti po poljoapotekama i semenarnama, tamo ih nema. Naši proizvodjači semena paradajza proizvode samo hibride i samo hibridi su u ponudi. Nisam čuo da je neko uvezao neki od starih varijeteta i ako se pojavi bilo koji, javite mi.
O slučaju da nadjete i dobijete staro seme od nekoga ko uzgaja neki varijetet već godinama (ili decenijama) sam već pisao na ovom mestu. Ako pročitate onaj tekst, molio bih Vas još jednom, da pomognete očuvanje starih varijeteta, ako ste seme dobili pod nekim imenom - zapamtite ga i širite dalje. Ako nema ime, dajte mu neko ime po predlogu koji sam opisao OVDE.
Ali, ako nemate sreće da tek tako naletite na staro seme, onda Vam ne preostaje ništa drugo, već da se obratite ogromnom, burnom, lažnom, prevrtljivom, neverovatnom  i nepredvidivom svetu interneta. A ako ne znate šta i kako da potražite i ako ne znate kako da razaznate dobro od lošeg, bićete kao glinena patka za odstrel. Završićete sezonu sa ko zna čime u bašti, verovatno razočarani plodovima koje dobijete, a možda ćete upropastiti i još par sezona pride, vadeći i čuvajući semenke koje nisu toga vredne ili su potpuno neupotrebljive (izvadjene iz hibridnih plodova, npr.).

Ako ipak morate u kupovinu, PRE nego krenete, razmislite o sledećim pitanjima:

1. KAKAV paradajz volite da jedete? Ovde ne važi odgovor "ukusan, znaš ono, baš ukusan", već morate biti što je moguće precizniji u defeinisanju tako individualnog pojma kao što je ukus - sladak, kiselkast, "klasičan", voćni, "zemljan",... Takođe, odgovorite sebi, da li volite krupne plodove (400, 500, 600gr... i veće) ili više volite neke "normalne veličine", 100-200 grama? Možda cherry? Koliko ste tolerantni ili isključivi što se boja tiče? Da li mora crveni ili ćete hrabro probati i neku drugu boju? Da li volite više vodenaste plodove, ili "brašnjave" (kao vinogradarska breskva), čvršće, mesnatije,... 

2. KAKO ćete koristiti paradajz? Da li Vam treba paradajz za salatu u sezoni ili za zimnicu, sušenje ili pelate? Ili hoćete da imate od svega toga po malo.

3. KAKVI su Vam uslovi, da li imate dovoljno svetla, vode, vremena da se redovno bavite baštom? Koliko prostora imate (računajte da paraajz sadite bar na 70x70cm razmaka, ja sadim i na većem razmaku). Koliko mislite da ćete dnevno jesti paradajza? Koliko svetla imate u bašti, da li ga ima ceo dan ili samo u pojedinim delovima dana?

4. KAKVO Vam je zemljište, da li je na njemu ranije bila bašta ili možda voćnjak, travnjak, šut,... Da li u okolini ima drugih bašti? Šta u njima raste i koliko uspešno (cimati komšije).

KAD krenete u kupovinu, obratite pažnju:

1. GDE kupujete (ili od koga). U belom sveu, ima "mali milion" sajtova koji se bave prodajom semenki. Na engleskom govornom području, tražite sajtove koji prodaju "heirloom seeds" (starinsko seme, seme sa poreklom, istorijom). Ukoliko se takav pojam ne pominje, budite oprezni, u mnogim zemljama, prodavci nisu dužni da naglase da je u pitanju hibridno seme. Ako ne vidite nigde "heirloom" ili "old varietes", obavezno pre kupovine pitajte prodavca (preko e-maila) da Vam potvrdi da odabrane sorte nisu hibridi. 

2. FOTOGRAFIJE. Mnogi sajtovi (domaći i strani) su samo internet prodavnice distributera ili preprodavaca semenki. Već posle par sati bazanja po sajtovima, videćete da se neke fotografije ponavljaju od sajta do sajta (Black coctail, Black Krim i Yellow Pear su sorte čije sam istovente fotografije najčešće vidjao po sajtovima). Negde su slike svetlije, negde tamnije, negde čak samo okrenute u ogledalu,... izbegavajte takve sajtove.

3. OPISI. Videćete da su se autori pojedinih sajtova potrudili da Vam opišu svaku sortu, često i sa par trivijalnih podataka, ali uglavnom čitajući opis, možete steći prilično dobru sliku o odredjenoj sorti. Na žalost, ima dosta sajtova na kojima ćete naći tek skroman komentar, često generalizovan (crven, okrugao, klasičan). Sklonite se i od takvih sajtova.

4.  KONTAKT. Neki od najvećih svetskih sajtova za prodaju semena imaju on-line savetnike kojima se kroz chat možete obratiti za pomoć i savet (sve u vezi onih prvih 5 tačaka koje sam Vam opisao u delu "PRE kupovine"). Oni malo manji (i malo manje bogati) se uglavnom oslanjaju na kontakt telefonom (što je za nas preskupo), ali mnogi imaju i aktivan Skype nalog pa možete kroz chat pitati nekog od stručnjaka sa druge strane veze. Ako nema ni toga, uvek Vam ostaje e-mail za kontakt i do sad mi se nikada nije desilo da na moje pitanje niko nije odgovorio.

5. CENA. Gotovo je sigurno da ćete naići na ogromne razlike u ceni semenki. Ono što uglavnom zbuni i na kraju iznervira nekoga ko po prvi put kupuje semenke, to je razlika koja je ponekad i više od 2x veća kod nekih prodavaca. Ono na šta prvo pomislimo, to je da je neko lud, bezobrazan ili alav pa je "zacepio" neku cenu. Ne mora da znači. Prvo, pogledajte koliko semenki dobijate za taj novac. Neko napiše količinu semenki u gramima (ili još gore u uncama, oznaka je OZ, 28,349gr.), pa još stavi 1/16OZ! I 'ajd sad znaj koliko je to semenki. Još ako se zna da se semenke raznih sorti drastično razlikuju po vel čičini (semenka Crnog rusa je bar 10x teža od semenki Sweet Pea, npr.) stvar postaje još komplikovanija. 
 
Najlakše je kad vidite na pakovanju broj semenki. Pa čak i tad, to ne mora da bude tačan broj (npr. ja svima kažem da stavljam 20-25 semenki u pakovanje, ali ih NIKADA nije ispod 30, često i više. Jednostavno, neću da se brukam, bolje da dam 10 semenki više nego jednu manje).    

Čak i kad se rad o semenkama iste sorte, semenke nisu iste i cena im nije ista. Ako su semenke iz oraganski gajenih biljaka, obično ih je manje, zdravije su i redovno koštaju više. Ako su pri tome i stare sorte (heirloom), onda kupujete najzdravije i najprirodnije što je moguće kupiti. Nije retkost da se na istom sajtu nadje u ponudi heirloom i hibridna varijanta iste sorte. Heirloom  zna da bude i 3-4 puta skuplja od hibrida. Iako paradajz uglavnom nema problema sa klijanjem, dešava se da naidjete na neke semenke koje imaju katastrofalnu klijavost (imam lično iskustvo sa prve dve godine pokušaja da od sorte Moskvich vidim bar biljku. Tek treće godine sam uspeo!).

I na kraju, kada kupujete preko stranih sajtova (pod uslovom da imate adekvatnu platnu karticu i da hoće da šalju semenke u Srbiju, piše Serbia ili Worldwide), velika i vrlo bitna stavka može da bude poštarina (shipment). Kao po nekom nepisanom pravilu, gde nadjete jeftine semenke, poštarina bude neverovatno visoka i obrnuto. Razlike znaju da budu i po 5-6 puta! Neki sajtovi Vas jednostavno usmere na poštu svoje zemlje, na sajt za automatsko izračunavanje poštarine i sami vidite koliko će Vas koštati. Neki drugi pokušavaju da zarade na poštarini (npr. traže Vam 15$ za poštarinu koja košta 3-4$). Svega ima. Olovku u ruke, pišite, uporedjujte i razmislite. Nema druge.

Sve napred navedeno (osim poštarine) važi i za domaće prodavce. Da li ste videli neke semenke na nekom sajtu, forumu, oglasima,... nije važno, obratite pažnju na sve ono što sam napisao u prethodnom tekstu. Pogledajte fotografije, pitajte za savet, preporuku, komentar, pročitajte opise i vrlo brzo ćete razdvojiti odgajivače od preprodavaca.

POSLE kupovine.

Ako ste pročitali i primenili ovo malo saveta koje sam ovde naveo, verovatno ste pazarili dobre semenke i sad Vam samo preostaje najteži deo posla - da se strpljivo sačekate vreme kada ih treba sejati. Šta će naredne sezone rasti u Vašoj bašti i koliko ćete biti zadovoljni, zavisi isključivo od Vas :)

Srdačan pozdrav,
Manus Svetioničar

No comments :

Post a Comment