(barem se nadam da jesam).
Pre nego se okrenem opisivanju svega i svačega što sam već probao u bašti, da razjasnimo neke stvari u vezi krtice:
Iako nanosi veliku štetu baštama (moja je stradala ove godine), krtica NE JEDE vaše biljke. Krtica se hrani insektima i pre svega glistama i crvima u zemlji. Jureći za njima, pravi duge hodnike pod zemljom i povremeno na površini, pravi otvore za cirkulaciju.
Kako nas učini nesrećnima?
Ovi otvori, osim što se o njih možete saplesti ili okliznuti ne predstavljaju štetu povrtarima, ali dovode do očaja one koji se trude da imaju lepo sredjene travnjake. Na lepo negovanom, zelenom tepihu, izgledaju ružno i na tim mestima se još dugo vidi razlika u količini trave i njenoj veličini.
Povrtare ovaj noćni lovac muči na drugi način. U stvari, mi sami napravimo idealne uslove da nam se nanese šteta:
1. postavimo zalivanje kap-po-kap
2. pokrijemo folijom ili nekim prirodnim malčom
3. posadimo biljke (paradajz, papriku, tikvice,...) uz trakasto crevo
Ne, nismo uradili ništa pogrešno. Tako se radi sa ovim sistemom zalivanja. Ali, osim što smo sebi u mnogome olakšali rad tokom sezone i što smo obezbedili našim zasadima dobar priliv vode i očuvanje vlage, napravili smo uslove kakve bi svaka glista samo poželeti mogla - mračno, toplo, vlažno i zaštićeno od ptica i svih onih koji ih napadaju s površine.
Zato sve gliste iz komšiluka pohrle u ovaj divni, "all incusive" prostor koji smo im napravili. A gde su gliste - tu su i krtice. Jedući jednu za drugom, krtica probija put tačno onde gde je glisti bilo najviše - gde je najvlažnije. A to je odmah ispod trakastog creva. I odmah uz korenje naših zasada.
Ako su gliste bliže površini, krtica kopajući svoj tunel bukvalno istisne naš zasad, sa sve korenom. Izgura ga odozdo.
Ako su gliste sišle dublje, na većoj dubini je i kanal i zasad je na svom mestu. Ali, koren zasada nije. On bukvalno visi u vazduhu krtičinog kanala, što se pre ili kasnije završi na isti način kao i da je izvadjen napolje. Nema kontakta sa tlom, samim tim nema ni apsorbovanja vode ni hranjljivih materija.
U ovom drugom slučaju, uvenuće biljke nije obavezno, jedan deo njenog korena može i dalje biti u tlu, ali je priliv vode i hrane mnogo manji pa će se shodno tome sporije i slabije razvijati.
Druga, vrlo važna stvar u vezi krtice je - KRTICE JE ZABRANJENO UBIJATI!!! Zaštićene su zakonom i predvidjena je kazna za svaku kricu koju ubijete - 120 000din (1000e). Znači, sledeći put kad pomislite da se hvalite svojim "ulovom", razmislite o ovome. Na spisku zaštićenih životinja i kazni koje se za njih plaćaju se nalaze i neke za koje verovatno nikad ne biste pomislili. Pogledajte i sami jednu kraću verziju ovog spiska OVDE.
Šta sam do sad probao?
Lično ne volim da se ubija bilo ko, pa makar i živuljka koja mi svake godine nanese dosta štete. Ove godine je propalo "samo" 27 strukova paradajza (kolekcionarski strukova, znači da je u tih 27 stabljika bilo 7-8 starih sorti, od kojih sam nepovratno izgubio 2 :( ). Ranijih godina, kada mi je Fru ostavljala ispred ulaznih vrata mrtve krtice, više mi je bilo žao tih malih stvorenja nego što sam se radovao. Sada, Mica je u poznim godinama da bi lovila, a Koja je prezauzet švalerisanjem po komšiluku, tako da nema koga da lovi po bašti.
Iz istog razloga mi se nije dopala ideja da nabavljam razne skalamerije za hvatanje (tj. uglavnom ubijanje) krtica, koje se mogu videti po internetu.
Znači, samo rasterivanje.
Kad je u pitanju rasterivanje krtica, uglavnom svi misle na one elektronske rasterivače. Tržište ih je prepuno, cene se kreću od oko 10e pa do 40 i svi manje-više rade po istom principu. Ubodete negde onaj štap, on celog dana puni solarnu bateriju a tokom noći, strujom iz te baterije, ispušta zujanje u nepravilnim razmacima. Ovo zujanje bi trebalo da uplaši krticu koja inače ima izuzetno čulo sluha. "Domet" efikasnosti ovih uredjaja je oko 30-50m u krug.
U mojoj bašti, to se nije pokazalo kao rešenje. Ili su ove moje krtce gluve, ili ih ovo zujanje uošte ne plaši ili ovo zuji na neki pogrešan način. Kada sam nakon 3 dana našao krtičnjak na nepuna 2m od zujalice - zujalica je otišla u nazad u kutiju.
Postoje i elektronski rasterivači koji ispuštaju ultrazvučne talase, verujem da je njihovo dejstvo mnogo jače i efikasnije, ali meni su psi na desetak metara od bašte i jedan takav aparat bi verovatno izazvao celonoćni koncert 3 nervozna haskija što bi završilo mojim nespavanjem, glavoboljom i svi lepim stvarima koje bi iz toga proizašle. A ne bi bilo čudno i da padne neka tužba iz komšiluka. Pored svega navedenog, cena ovih aparata je vrlo ozbiljna stavka.
"Uradi sam" rasterivači.
Negde na netu sam našao ovaj savet i isprobao ga u mojoj bašti. Na mestu gde je otvor (ili gde ste sigurni da je kanal), pobodete štap i na njega stavite konzervu od piva ili soka. Ideja je sledeća: vetar pomera konzervu, ona udara o štap i time pravi zvuk kroz krticine tunele dovoljno jak da je uplaši. Ja sam posatavljao još savršeniji "model" ove skalamerije, umesto drvenog štapa, u kanal sam pobadao armaturnu žicu debljine 6mm. Udarac metal o metal se mnogo jače čuje.
Ali,... Iako živim u Južnom Banatu gde samo pedeset i nešto dana u toku godine ništa ne duva, kada vam vetar treba, njega obično nema. Osim toga, to nije senzor pa da reaguje na najmanji dodir, ako krtici zasmeta štap poboden u njen kanal, ona će ga jednostavno zaobići. Znači, mođete probati s ovim, ne košta nipta (još ćete dobiti puno pozitivinih ocena od prijatelja, rodjaka i komšija dok se isprazne te konzerve piva ;)), ali ne očekujte neki prevelik rezultat. Kod mene ga nije bilo.
Takodje sam probao da u rupe krtičnjaka stavim boce, grlićem u rupu, a odsečenog dna. U teoriji, kada duva vetar, ovaj "levak" proizvodi dosta buke za osetljive uši krtice i ona beži. Ali, to nas vraća na onaj deo da nikad nema vetra kad vam je najviše potreban.
Bio-hemijski rasterivači.
Ovde se sve svodi na to šta više smrdi i šta krtica najmanje voli. Najčešće se pominju kuglice naftalina koj se stave u otvor krtičnjaka. Prvi ne volim taj miris a i baštu održavam na najprirodnije što je moguće, tako da mi se ta ideja u startu nije dopala i nisam je probao. Kao ni onu da se u otvor ubace žvake koje krtica pojede (!?) i onda ugine.
Sa "organske" strane medalje, od tih rasterivanja neprijatnim mirisom, čuo sam za cvetove i listove zove koji se potope u vodu do raspadanja i onda se naguraju u otovre krtičnjaka. Navodno, taj mrad bi trebao da otera krticu. Ja zalivam biljke jednom nedeljno tečnošću u kojoj je raspadnuta kopriva i gavez, to smrdi kao zlo, kao truo zub i svaka biljka u bašti dobije svoju porciju. E pa ako taj smrad po jednoj biljci ne odbija krticu, ne verujem da će zova učiniti nešto više. Ako ste lično probali i bilo je efekta, javite mi.
Žive biljke.
Euphorbia lathyris (krtičnjak, mlečika)
Već nekoliko godina važi uverenje da ova biljka (meni vrlo atraktivnog izgleda, kao da nije s ove planete) rasteruje krtice. Da većina onih koji o njoj pričaju, realno, ne zna mnogo o ovoj biljci, pokazuje i veliki spektar načina na koji ova biljka"100%sigurnoproverenomajkemi" deluje na krtice - od ispuštanja neprijatnog mirisa pod zemljom, do toga da krtica misli od njenog korena da su gliste, pa zagrize, pa se otruje o.O Sve ove teorije možete naći na raznim sajtovima i društvenim mrežama, zabavite se i proverite.
Ja ovu biljku imam već 5-6 godina i provereno, iz prve ruke Vam mogu reći da li ima uticaja na krtice ili ne. Nemam pojma. Ima godina kad poverujem da ova biljka nešto učini, pa je manje krtica, a opet, naidju godine (kao ova) gde se krtičnjak pojavi na samo metar ili dva od ove biljke.
S obzirom na to da "leba ne traži", tj, samu sebe razmnožava i hrani, verovatno ću je imati u vrtu i narednih godina. Volim da je vidim, ne smeta mi. Ali, da li ću se osloniti na nju u borbi protiv krtice, sigurno ne.
Kadifa (Tagetes)
Prvo, ne bilo koja kadifa. One male kadifice, visoke 15-20cm kojih ima najviše na pijacama u proleće i koje se uglavnom koriste da cvetoviam naprave neke špalire ili ograde deo sa drugim cvećem, za povrće su, uglavnom, beskorisne. Cvetovima mogu da privuku insekte oprašivače i to je sve. U vezi borbe protiv krtica, tu su potpuno nevažne.
Nabavite Afričku (poznata i kao Francuska, ima malo drugačiji cvet od onog na koji smo navikli ovde) visoku kadifu, onu koja naraste preko pola metra. Ona deluje. Deluje tako što njen koren ispušta nešto što smeta glistama (fenolftalein-diproksi-metil-etil-dezoksi-tetrameta-2,4 diburemetanol...., kad bi se šalili, nemam pojma šta ispušta). Ono što je sigurno, to što kadifa ispušta, ubija gliste ili ih bar natera da pobegnu što dalje. Medjutim, postoji "kvaka" - kadifa to ne uradi odmah, već kad neke od perifernih žilica korena počnu da venu. Na jesen, kad cela biljka počne da vene, verovatno nećete naći ni jednu glistu u bašti. Ali, nama je "lek" potreban mnogo ranije. Druga "kvaka" je ta što je ova kadifa velika, imao sam grmove skoro metar u prečniku, što je čini jako nepraktičnom za manje bašte i sadnju unutar redova zasada.
Ok, sad ono glavno.
Zahvaljujem se osobi koja je jednom pomenula na FB ovu ideju, zaista nisam zapamtio ko je bio u pitanju, ali evo, ako išta znači, javno se zahvaljujem, najiskrenije.
Iako po tekstovima piše da krtica nema neke prirodne neprijatelje (osim ponekad, ptica), činjenica je da smo svi koji imamo bašte i kućne ljubimce, doživeli bar jednom da nam mačka ili pas pokažu svoj ulov - krticu. Pojeli je ili ne, i psi i mačke je love, a to i sama krtica znao. I krtica ih se boji, boji se laveža i koraka psa, boji se tišine mačke. I boji se njihovih mirisa.
Osnovna ideja je bila da se iskoristi već upotrebljen mačji posip i posoli po otvorima krtičnjaka. Oni koji imaju mačke u stanu i koriste posip, znaju kakav je to jak, oštar i neprijatan miris ako ostane i jedna kap a da nije pokupljena posipom. Takodje, pranje posuda u kojima je bio posip zna da bude nezaboravno iskustvo.
Kod mene je problem što od ranog proleća, moje mačke pajaju po baštama i po dvorištu i posip nam nije potreban. Ali zato imam haskije. Tačnije 3 haskija koji su odlučili da se u ove dane - linjaju. Haski inače stalno po malo baca dlaku, ali kad treba da baci komplet dlaku, e to se kosi sa zakonima fizike. Pogledate haskija, procenite njegovu veličinu i procenite kolika gomila dlaka će iz njega izaći. Pogrešno. Ono što ste zamislili, slobodno pomnožite sa 5 i verovatno će te opet malo podbaciti sa procenom. Haski nema nikakav miris, ali zato njegova mrtva dlaka, pogotovo kad se pokvasi, i te kako smrdi.
Bilo kako bilo, imam pune kese dlaka haskija i odlučio sam pre nekoliko nedelja da ih upotrebim. Stavio sam ih u svaku rupu krtičnjaka koju sam mogao da nadjem. Na mestima gde je krtica izgurala ceo zasad odozdo, pre nego sam ga vratio nazad, u kanal (koji je talno ispod zasada) sam nagurao jednu šaku dlaka. I pustio zalivanje. I čekao. Skoro 3 nedelje.
Kad sam počeo sa ovim metodom, imao sam bar više od deset vidljivih krtičnjaka i još ko zna koliko prikrivenih pod crnom folijom. Proverio sam jutros, ima jedna stari, koji izgleda više nije aktivan i nema ni jednog novog.
I zato mislim da sam uspeo da nejzad krticu odbijem od moje bašte. Poslom koji je trajao jedno popodne, ništa ne košta i niko ne treba da bude ubijen. Ja zadovoljan.
p.s. još jedna stvar, u prilog tome da sam krticu isterao iz bašte. Više nije u bašti, sad se muva oko bazena - preko noći je tamo niklo 5-6 novih krtičnjaka
p.s.s. još uvek ima dosta dlaka na Kayi, Canetu i Baronu, ko dodje i očešlja ih, dobije dlake gratis ;)
Sdačan pozdrav
Manus Svetioničar
zanimljiv članak, na koju dubinu se stavlja dlaka...
ReplyDeleteSadiljka za paradajz ide na oko 8-10cm dubine, znači toliko.
Deletemislim da dubina (u cm) nije presudna, bitno je da se dlaka postavi na dno prostora na koji će doći koren sadnica, bilo koja kultura da je u pitanju.
Ooo kyd ne procitah ranije ovaj clanak 😁
ReplyDeletečesto je tako, neka najlakša i najefikasnija rešenja za velike porobleme saznamo prekasno :)
Deleteal nema veze, ima vremena, za sledeću godinu znate :)
4 godine nakon objavljivanja ovog teksta i konstantne primene psećih dlaka, ja i dalje nemam ni jednu krticu u bašti. sve su se preselile u prednje dvorište :D