Trese nebo na Balkanom, razbija. Po Alpima mećave, vodene zmije haraju mediteranom, Grčku i Rumuniju bije grad, tornada po Rumuniji, Ukraini, Poljskoj,... Odavno ne videh onaj pastoralni, mirni, tihi zalazak Sunca u prolećni suton. Nema. Ne daje se ove godine u domaćim bioskopima :(
Kod nas, opet poplave. Gledam slike ljudi kako spašavaju stoku, kuće nestaju pod vodom, TONE ĐUBRETA koje se nakuplja sa svih strana, nestaju putevi i drveće. Gledam bašte koji nema. pokrila voda. Dobar deo će i odneti sa sobom kad se povuče. Ostaje blato i očaj.
Blato se opere. Očaj sraste za dušu i boli dugo.
Lako je reći "Glavu gore", treba nešto i uraditi, konkretno. Neću Vam ništa reči, samo da bih da pokažem šta se može učiniti.
Kad ovakva voda pređe preko bašte, teško da nešto može da opstane. Ali nije da je baš i sve izgubljeno. kad nam je bašta bila 16 sati pod pola metra ledene vode, sve što ide po tlu (tikvice, lubenice, bundeve, neki krastavci,...) sve je ostalo bez cveta. Pa iako su neke biljke ostale žive, ono, nisu uvenule, vreme cvetana i je prošlo i kao i da su završile sezonu. To je bilo to, doviđenja do sledeće godine.
Ali, paradajz je sav preživeo. Paprika takođe (to je jedna opaka biljka, sve misliš da je krta i razmažena jer traži puno Sunca i stalno zalivanje, ali je u stvari vrlo žilava, sa nekih sam brao plodove po prvom snegu). Ako je paradajzu otpao cvet, pojaviće se novi, na sledećem spratu (ako nije u pitanju neka niska, grmovita sorta koja rađa samo u jednom talasu). I krastavac kojem otpadne sav cvet zna da naknadno pusti nove cvetove. Tikvice takodje. To što na prvi pogled nakon odlaska vode bašta izgleda kao gomila poleglih polusmrznutih biljaka, uopšte ne mora da ima za rezultat potpuni fijasko. Ne očajavajte na prvu loptu.
Konkretno, šta uraditi?
Prvo raskloniti sav otpad koji voda nanese (najčešće granje i razne tipove otpadaka). da ostane samo zemlja i prvobitne biljke. Ono što nije počupano iz zemlje, uspraviti, dati mu potporu (pritke) da se što pre izvuče sa hladnog i vlažnog tla. U prvo vreme, zalivanje će biti poslednja stvar o kojoj ćete brinuti. Operite lišće biljkama. Kroz sloj blata ne mogu da primaju svetlost Sunca pa je blato po njima kao da ste ih pokrili crnom, neprovinom kesom.
Time što ćete oprati lišće, otvorićete sebi (i biljkama) još jednu mogućnost, da ih prihranite i osvežite preko lista. Ne mora da bude ništa jako ni dramatično, blagi rastvor Slavola ili bilo kojeg organskog đubriva će biti OK. Prskanje rastvorom koprive je vrlo preporučljivo, ne samo kao preventiva od plamenjače već i kao dobra prihrana gvožđem. Šta god da koristite od organskih reparata za zalivanje i preventinu gljivičnih oboljenja, iskorstite sad, bez odlaganja.
Napravite neki grubi popis stanja u bašti. Odredite, koje su biljke OK, koje se mogu revitalizovati a koje su nepovratno uništene.
Od onih koje mogu da se "poprave", najjači i najlakši je paradajz:
- ako je stabljika samo zalomljena, fiksirajte je na tom delu, kao da fiksirate prelom ruke ili noge, tanke grančice ili žica ostavljena 5-10 cim iznad i ispod preloma, fiksirajte je bilo čime (ja sam korstio onu usku krep traku za krečenje) i obavezno celu biljku na tom mestu fiksirjate za pritku. Paradajz je odličan i lak za kalemljenje (da i to se radi), u velikom % uspeva da napravi nove veze/kanale na sečenim ili puknutim mestima i posle par nedelja "rana" potpuno zaraste.
- ako je stabljika potpuno prekinuta, delove na kojima je bio prekid, poravnajte čistim skalpelom ili oem i prekrijte nečim. Deo koji je sa korenom, ostavite tako kako jeste, pre ili kasnije će pustiti novu granu koju možete formirati kao glavnu granu nove/stare biljke. Otkinuti deo stavite u bocu s vodom (kao kad razmnožavate npr. neku lozicu ili muškatlu) i sačekajte da pusti korenčiće. Onda je zasadite u zemlju i gajite kao novu biljku. Ovaj deo možete i direktno staviti u zemlju (samo je napravite dosta rastresitom, stavito 1:1 zemlja/pesak) stabljiku stavite pod ođtrim uglom u zemlju i zalivajte češće. Dobićete isti rezultat kao i sa ožilljavanjem u boci vode, ali malo sporije.
Ako su Vam neke sadnice paradajza nepopravljivo uništene, iskoristite one koje su preostale, iskoristite njihove zaperke! Sa zapercima uradite isto ono što sam naveo u prethodna dva koraka i dobićete isti rezultat.
Ako baš ništa ne možete da spasite (ili bar najveći deo bašte) i dalje Vam ostaju neke opcije.
nabavka novog rasada. iako je sezona rasada odavno gotova, i dalje po pijacama ili po baštama mogu da se nadju rasadi paradajza, krastavca, paprike, tikvica,... Sigurno je da ih nećete naći u svooj blizini, jer su i druge bašte oko Vas stradale, ali moete putem prijatelja, rođaka ili društvenih mreža, potražiti gde ima i kupiti. Na žalost, može da se desi da naletite na neke od onih "drugom smrknulo, meni svanulo" pa da cena ovih rasad bude nekorektna. Moj savet - okrenite se i idite od takvi prodavaca. Nikad ljudi od njih.
Kasno sejanje. Ovo se radi i kad je godina "normalna", mada to uglavnom rade oni koji se bave proizvodnjom za prodaju. Plodovi ia stignu krajem septembra kad se svi ovi "rani" ispucaju i na kraju prodaju plodve za dinar i dva. U jednom tenutku, paradajz na pijaci sa 15 skoči na 50 dinara pa i do 100. E to su plodovi nastali iz biljaka koje se seju sad. Znači, paradajz ćete imati u spetembru, krastavce i tikvice i ranije, a paprika je spora, to je već teško reći da li će i kad će.
Ali Vam zato bašta neće biti prazna.
Znači, trebaju Vam čizme i dobra volja.
Ma, ni čizme nisu neophodne, blato se opere.
