Jan 11, 2019

Kada sejati?

Iz godine u godinu, celom severnom hemisferom, već oko Nove Godine na prozorima osvanu saksije, kutije, kontejneri i sve ostalo u čemu može da se seje, posejani semenkama raznoraznog povrća za narednu sezonu. U nekima se zazeleni i po neki listić, semenke su bile posejane već početkom decembra.
Da li ste zakasnili? Da li je Nova Godina pravo vreme za početak sejanja?
Pre nego Vam odgovorim detaljnije na ovo pitanje, samo da kažem jednu stvar - danas je 11. januar 2019. godine i u celoj kući i plasteniku imam posejano tačno 0 semenki. Nula. Okruglo. Čak sam ove godine propustio da posejem onih ritualnih par saksija oko Nove Godine kao što sam radio prethodnih godina. Ništa. 
Iako će mnogi i nakon ovog teksta uraditi po svome (znam, i ti ćeš, već ti pogled luta ka kutiji sa semenkama, vidim te), ipak ću napisati i ovaj tekst, tek da posle neko ne kaže da mu nisam rekao. Eto.

Elem, da biste bili sigurni kad je pravo vreme za sejanje, možete učiniti nekoliko stvari:

  • pogledati kad većina drugih seje (pri tome ne mislim na odlično opremljene profesionalce koji seju na desetine hiljada semenki u za to adekvatnim uslovima)
  • pogledati po stručnim sajtovima gde ćete za svaku povrtarsku kulturu naći uputstvo kad se seje
  • pogledati po sajtovima koji se bave prodajom semena
  • pitati nekog ko zna više nego Vi 


Ako ste vlasnik manje bašte, hobista ili gajite baštu tek da imate da preko leta jedete svoju salatu, paradajz, papriku i da možda pretekne i nešto za zimnicu, podsetio bih Vas na sledeće biološke zakonitosti koje prate paradajz, papriku, krastavac i tikvice (a verovatno i još po neku, manje zastupljenu vrstu povrća u našim baštama):

  1. od sejanja semenke do sadnje mlade biljke u stalno mesto u bašti prođe najmanje 6 nedelja (bar 2 para stalnih listova, jaka stabljika i koren dobro razvijen)
  2. u svakoj vremenskoj zoni postoji  određeni period nakon kojeg je pojava jutarnjih mrazeva minimalna ili nezabeležena (u ravnici, u našem podneblju, to je oko 6. maja, na planinama i 15. - 20. maja bude još snega). Jutarnji mraz može da bude poguban po mlade biljke, znam nekoliko bašti koje su doslovno nestale preko noći. Zato ćete na svakom jeziku, na svakom sajtu koji se bavi prodajom semena, naći savet "sejati 6 nedelja pre pojave poslednjih jutarnjih mrazeva)

Ako od 6. maja oduzmemo 6 nedelja (ili zarad lakšeg računanja meseci i po dana), doćićemo do okvirnog datuma 20. mart. Ako tome dodate još 2 nedelje (da bi posejane biljke bile veće i jače kad ih budete presađivali u baštu), onda možemo zakljulčiti da je neko "normalno" vreme za sejanje između 1. i 8. marta. A danas je? Januar? Da li je ovo dovoljan odgovor na Vaše pitanje?
Za one koji se još uvek premišljaju, bonus: za nicanje svake biljke, pa i povrća, potrebno je:
  1. supstrat (lako se kupi ako već nemate svoj)
  2. saksija (vidi pod 1, a može i bilo kojačaša od jogurta, plastična kutija, konzerva...)
  3. semenka
  4. voda (svi je imamo, ovako ili onako)
  5. temperatura bar 15-16 stepeni, 24 časa, desetak dana (ok, to ponekad zna da košta, ali je ostvarivo)
  6. SVETLO, DNEVNO SVETLO! E na ovom korku se sapletu svi oni koji nemaju dobar komplet daylight lampi, dobro odabrana led svetla ili klijališta. Mislite da je ovo mlečno svetlo koje nadire kroz prozore dok se napolju beli sneg dovoljno? Nije. Možda jeste za taj prvi red saksijica koje su uz samo staklo prozora (gde zna da bude i najhčadnije, ako nemate radijator ili grejalicu ispodsamog prozora) ali je već 20-30cm u dubinu sobe slabo za potrebe mladih biljaka. i zato ćete sigurno upasti u problem sa izduđivanjem i propadanjem rasada. Ima zima koje prođu u blago oblačnim ili čak sunčanim danima, ali ova nije takva. Čak i da sutra grane sunce i bude ga 5-6 dana, niko ne može predvideti kako će biti u februaru. Dužina (ili kratkoća, kako god žečite) dana je takođe faktor koji ometa noramalan rast i razvoj mladih biljaka.

Zato, ne žurite. Još imate vremena da po n-ti put pretresete svoj plan za 2019. Nabavite još po koje seme. Naučite još što šta pre nego se krene u baštu. Pogledate za seme OVDE (klik na tekst " PONUDA SEMENA za sezonu 2019" a za rasad OVDE.

Strpljenje se najteže uči kad se krene u baštu. Ne pitajte kako znam.

Pozdravlja Vas
Debeli Baštenski Zmaj

Jan 5, 2019

Crvena na dan

Dugo nisam pisao i nije mi bio plan da se pisanju bloga vratim sa ovakvom temom (koja nema nikakve veze sa baštom, odmah da napomenem), ali da sad ne otvaram potpuno novi blog, napisaću ovde.

U vremenu kada caruju predrasude i  kad se veći deo životnih priča prekida sa  "Nemoj ti meni, znam ja...", evo mojih poslednjih 7 meseci, iz prve ruke, nefrizirano, tako kako jeste. Nije savet, nije "Sveto pismo", nije nikome ni moranje ni ulagivanje, šta god da pomislite nakon čitanja ovog teksta, ništa se neće promeniti u mom životu. U Vašem,... možda. Neka svako izabere sam.
Verovatno ste čuli zilion puta da danas, u ovoj zemlji, u državnoj službi, ne možete naći posao ako niste član neke od stranaka ili bar u najbližem krvnom srodstvu sa nekim "odozgo".

Eto, kod mene nije bilo ništa od toga. Neko je nekome ponudio posao, neko je odbio, pa je neko čuo nekoga ko zna nekoga ko zna mene i koji tvrdi da ja "puno toga znam", pa i oko kompjutera. (Fakat, skoro 25 godina iskustva, MCSA sertifikat i ECDL i nekoliko firmi u kojima sam radio tu vrstu poslova. Po svim merilima, ne znam sve, ali imam OGROMNO znanje).

I tako, ničim izazvano i sasvim neočekivano, u 56. godini, dobijem posao. U državnoj službi.

Predrasuda koja bi mogla da se nadoveže na prethodnu je da "državni krov nikad ne prokišnjava", tj. da je u državnoj službi pristojna para, sigurna i samo treba da ne praviš sr'nja i radiš svoj posao i sve će biti OK.


Ni to se nije desilo.
Prvo sam radio mesec dana zvanično kao volonter. Ok, ima ljudi koji i po godinu dana nisu plaćeni, to je u nekim firmama jedan od načina da Vas provere i uvere se da ste vredni zapošljavanja. Ko sve i kako to zloupotrebljava, nije tema ovog teksta.
Neću ulaziti u detalje, ali mislim da će i ovo biti dovoljno: 6 meseci sam radio kao IT tehničar (zvaničan stav je da je dovoljno srednjoškolsko znanje pa je takva i plata. Realno, treba Vam znanje nekog ekstremno iskusnog ili fakultetski obrazovanog).

Ali, nije samo to. Radno mesto je referent - IT tehničar, što znači da sam osim IT poslova radio i neke administrativne poslove koji nemaju veze sa IT. Kad kažem radio, mislim na svaki dan po nekoliko sati, često i po ceo dan. Jedno vreme i raznosio poštu po gradu. Nikad kasnio, najveći broj poslova i iz jedne i iz druge oblasti radio "sad za sad" i rešavao u najkraćem mogućem roku. 
Za sve to, dobio platu koja je pisala u rešenju o zaposlenju i ponudu da još 6 meseci radim sve to isto, pod istim uslovima.

Odbio sam.

Ne znam, ne umem da radim manje. Ne mogu da kažem, "za Vaših 30 000 možete od mene da dobijete to i to". Nedeljiv sam. Kad nešto radim, radim to ceo, 100%, bez ostatka. Da bude urađeno najbolje i najbrže moguće. Ne umem da usporavam, odugovlačim, bolemebrigarim... Niko me nije terao da radim više nego što je pisalo u Ugovoru. Davao sam više jer mi je bilo logično da nešto odradim ako već znam, a ne da kažem "to se ne uči u srednjoj školi, zovite servis/firmu koja će to da naplati **** dinara". Uštedeo sam firmi nekoliko godišnjih plata. Nebitno.

Iz dana u dan, posao je postajao sve više gorak, kao da Vas neko na oči potkrada, uzme Vam sve a ostavi sitniš. Razum je govorio drugo, ali srce i telo su plaćali danak. 

Ni logika "potpiši, šta te briga, dok ne nađeš nešto bolje" nije pomogla, ma koliko bila ispravna. Ja ne znam tako. 

I tako. Juče uzeo radnu knjižicu. Čekam da prođe sneg pa da krenem sa baštom 2019. Do tad, četkica, muzika, Corel i mnogo dobre muzike. Reset. Low level format.

Neću nagađati šta će ko misliti o ovakvoj odluci. Kao što rekoh, šta god pomislili, to neće promeniti moje danas. Na Vama je. Ali nemojte suditi o meni zbog mene, moje je prošlo. Prosudite zbog Vas samih. Jer ako danas prećutite nešto loše, možda ćete sutra morati da prihvatite nešto mnogo gore. 
I ako Vam se ikad ukaže prilika da radite kao IT tehničar u javnom sektoru, pročitatajte ovih nekoliko pasusa, možda će Vam pomoći da ne udarite u zid, kao što sam ja.

- Možete biti najbolji  u svom poslu i imati gomilu sertifikata, to Vam u današnjem javnom sektoru u zemlji Srbiji ne znači bukvalno ništa. O potrebama za IT kadrom odlučuju oni koji ne znaju gotovo ništa o toj oblasti, mnogi ne koriste i ne znaju da koriste Windows, Word, E-mail, Internet,....
- Ako i dobijete posao (mimo partijskih i krvnih linija), sistematizacija je takva da ste okrakterisani kao tek svršeni srednjoškolac nekog opšteg smera (ni za trenutak ne želim da umanjim znanje ljudi koji su završili samo srednju školu, naprotiv, lično znam nekoliko njih koji su u nekim IT oblastima "genijalci", u najboljem smislu tog izraza). Znači, nema veze sa znanjem, već sa diplomom i stepenom stručne spreme - imate platu IT tehničara sa SSS, znači skoro pa minimalac. Samim tim, nikakav MS sertifikat (ili neki drugi) se ne računaju. 
- Osim ako niste ranije radili baš u tom delu javnog sektora, ne računa Vam se ni dan prethodnog radnog iskustva (npr, ako ste radili kao IT u zdravstvu, pa se sad zapošljavate kao IT u saobraćaju, prethodno radno iskustvo Vam se ne računa pri obračunu plate).
- Dobijate posao na 6 meseci, što automatski znači da se Vaš rad ne vrednuje kao rad zaposlenih za stalno, jer ne možete kao nagradu na svake dve godine dobiti viši koeficijent za obračun plate (za dobro obavljen posao), to za Vas ne važi.
- Često po sistematizaciji nekog od javnih preduzeća, ne postoji nikakav "korak napred", nema pozicije, mesta, zvanja (kako god da je definisano) kako bi ste bar malo napredovali. 0.
- Vaš rad vrednuju ljudi koje sam već pomenuo, znači, možete napisati zlatni programerski kod, popraviti nepopravljivo, završiti neki posao u suludo kratkom roku,... ne znači im ništa. Samo ćete kao "nagradu" dobiti još više posla.

Želim Vam puno sreće.
Srdačan pozdrav.