Ponudiš li *našem čoveku (osoba iz bilo koje države regiona, starija od 17 godina. Ma šta regiona, planetarno) beli krastavac, ljubičasti krompir, prugasti paradajz,... odmah će da skoči od stola i vikne GMOsr**njeotrovbolestsitinormalan?! Istoj osobi ponudite plod teži od kilograma (ukus, miris i boja su nebitni, nebitno je i ime sorte) i postajete njegov lični Gospodar univerzuma, Neprikosnoveni Mag Bašte i Objekat obožavanja. Ponudite li seme/pelcer/sadnicu koja će dati takav plod - samo nebo je granica obožavanja Vaše ličnosti i dela.
Baštenski monstrumi
Vanserijski veliki plodovi nisu retkost. Većinu povrtarskih vrsta smo navikli da vidimo u odredjenoj veličini (npr. paradajz je najčešće 150-200g težak). Plodovi paradjza bez ikakve dodatne muke mogu narasti i veći od 1kg, skoro u svakoj bašti se zalomi po jedan takav gigant, "onaj" po kojem se pamti cela sezona. Po Ginisovoj knjizi rekorda, najveći paradajz do danas je uzgojio G. Graham iz Edmonda u Oklahomi (USA) 1986, godine i bio je težak oko 3,5kg (ovaj podatak je verovatno tačan ali ga treba uzeti sa rezervom, u Ginisovu knjigu ulaze rezultati koji su provereni od strane Ginisove komisije koja se PLAĆA, što znači da nije isključeno da negde po belom svetu rastu i krupniji plodovi ali njihovi vlasnici ili ne mare za Ginisa ili jednostavno, nemaju para/ne žele da ih daju za potvrdu rezultata i ulazak u knjigu. Skoro sam čuo za neku našu porodicu koja je imala jagodu tešku oko 250 grama! I šta su uradili? Pojeli je, šta bi drugo :)).
Skoro je opet u žižu naše internet javnosti dospeo gospodin John Evans sa Aljaske, čovek koji decenijama ruši rekorde u veličini plodova nekih sorti povrća. Najveća šargarepa, najveća glavica kupusa, krompir, tikvice,... Želeći da na geografskoj širini na kojoj je leto kratko i hladna jesen brzo dodje, iz svoje bašte izvuče maksimum, decenijama je razvijao svoj "kompost čaj sa dodacima" za koji tvrdi da je 100% organski. Rezultat - 7 svetskih rekorda! Gospodin Evans nije jedini. Valjda na svim meridijanima ima zelenorukih genijalaca koji znaju da u baštama postignu maksimume o kojima nismo ni sanjali. Pa i kod nas, ne prodje ni jedan skup poljoprivrednika posvećen nekom povrću a da u zvaničnom progamu nema stavke "naj...". Znači, moguće je.
Na ovoj stranici imate nekoliko registrovanih svetskih rekorda u uzgajanju velikih plodova povrća,
Internet je pun saveta o tome kako se uzgajaju rekordne veličine ploda paradajza (primenljivo i na bilo koju drugu povrtarsku vrstu). Najćešće su to "kalemljenja" nekoliko stabljika tako što se 3-4 stabljike preseku i ostavi samo njihov koreni deo i desetak cm nadzemnog dela, a onda sve to "spoji" sa stabljikom odabrane sorte (najčešće se biraju Big Beef, Brandywine Pink ili Red, Beefmaster,...). Praktično se napravi jedna stabljika sa 4-5 korenih sistema, da bi što veća količina hrane i vode mogla da se povuče iz tla. Obično se ne gaje posadjene u zemlju već u neki veći kontrolisani ili zaštićeni prostor na čijem je dnu obezbedjena drenaža. Kad dodje vreme cvetanja, uklanja se većina cvetova, ostavlja ih se samo par da bi sva snaga koju biljka upija bila usmerena na razvoj samo par plodova, često i samo jednog ploda.
Ovde takodje postoje razne teorije o tome koje cvetove treba ostaviti, prve ili ne, svetlije, tamnije, veće, bliže glavnom stablu,... ovo je već beskrajna zona čarolija zelenorukih čudaka koji se 24/7 muvaju po baštama. Ono o čemu NIKO ne govori, to je čime hrane ove super-biljke. Nema ono "organsko", "neorgansko", "laboratorije",... Ni Wikileaks nikada nije objavio ni jedan od ovih čarobnih recepata. Najviše što ćete pročitati na ovu temu su spremanja raznoraznih "čorbi" od raspadnutih biljaka (kojih, u kojoj razmeri?), stajnjaka raznih vrsta (kojih, u kolikoj meri?) uz OBAVEZNU napomenu da unutra ima još koječega ali da je to tajna. Ono što nećete naći za dž, naćićete spakovano u razne boce i praškove, po ni malo lepim cenama. Da li i u kolikoj meri ovi supstrati (obavezno sa natpisima, ORGANIC, EXTRA, MEGA i sl.) zaista "rade posao" na biljkama po belosvetskim baštama, prepustiću Vama da sami otkrijete. Ono što znam od par ljudi koji se bave uzgojem extra ljutih paprika, razni dodaci ishrani ovih biljaka zaista čine razliku od "malo iznad proseka" do "odlično". Da li je tako i u svetu paradajza, ne znam.
Zašto tako reagujem(o)? Ima tu dosta taštine, sigurno. Malo hvalisavosti (show off što bi rekli u filmovima), malo zadirkivanja drugih baštovana i komšija, malo lascivnih sterotipa u vezi važnosti veličine (još ako je plod adekvatnog oblika - čist penal :)).
Na kraju, plod nemože da stoji "večno" i valja ga iskoristiti. Paradajz veličine 1kg će bez problema pojesti 2-3 ljudi u običnoj salati. Ako se nekome posreći pa ima desetak i više plodova ove veličine, lako će se skuvati sok ili kečap i opet će najveći deo ovih plodova ostati sačuvan za dalju upotrebu. Super.
Ali, šta raditi sa glavicom kupusa velikom 20kg? Isecati trake široke desetak cm i praviti sarmice, 2-3 meseca? Šargarepom od 15kg? Tikvicom od 25kg (verovatno jedan od najboljih primera pogrešno upotrebljeng deminutiva)? Celer od 20kg? Da li biste ikad takav jedan plod kupili na pijaci (mislim na redovnu kupovinu, ne na kupovinu jednom, iz zezanja)? Verovatno ne.
Nije puka navika da kupujemo plodove paradajza od 150-200g. Plodovi ove veličine su otporniji na stajanje (ja još nisam video neku od "velikih" sorti da može da ostane sveža više od 2-3 dana nakon branja. Uglavnom nakon ovog vremena počne rapidno da mekša, gubi ukus i propada). Pre ćemo kupiti 30 šargarepa od 100g nego jednu od 3kg. Zamislite bizarnu situaciju da od "trupla" šargarepe teškog nekoliko kilograma, odsecate par stotina grama koliko vam je potrebno za obrok. Šta uraditi dalje sa tako "načetim" plodom? Sa manjim plodovima se lakše manipuliše (probajte da narendate ili sitno nasečete tikvicu od 15-20kg). Osim ako niste vlasnik nekog većeg restorana ili ne spremate na dnevnoj bazi stotinak obroka (vojska, veće fabrike), ovakvi plodovi su u prosečnom domaćinstvu najvećim delom neupotrebljivi.
Neke sorte su same po sebi razvijane da daju što veće plodove. Najpoznatija je Atlantski džin (Atlantic giant), bundeva koja se uglavnom koristi za jurenje svetskog rekorda (trenutni je nešto preko 600kg). Ali ona ima svoju vrlo opravdanu namenu - vrlo je bezukusna, pa samim tim i nije za ljudsku ishranu (nije otrovna, samo je ukus nekako "prazan" i bez obilnog dodavanja šećera, vanile, cimeta i sl., ostavlja vam utisak da ste jeli neki plastificirani žele). Medjutim, ova bundeva je odlična stočna hrana i koristi se prevashodno u te svrhe. Za 7-8 bundevi od stotinak kg, možete da podignete par lepih prasća, jel da?
Iako nije 100% pravilo, većina malih plodova je sinonim za mlad plod (npr. salata), pun ukusa i mnogo prijatniji pod zubima i jezikom. Slično razmišljamo i kad su u pitanju neke druge namirnice (npr. meso). Nešto jako veliko kod većine ljudi budi asocijacije na staro, bezukusno, teško za žvakanje i varenje.
Zato, da pitam opet, zašto?
Osim čiste hvalisavosti, ponekad opravdane željom da pokažemo da možemo da uradimo nešto (ili da dokažemo drugima koji su tvrdili suprotno), osim neke malo čudne želje da se pokažu znanje, veština i iskustvo u bašti ili možda samo iz čiste zabave, nema nekog posebnog razloga za jurnjavom ka što većim plodovima. Ako pogledate tekstove o tome kako uzgajati velike plodove, videćete da tu ima svačega, od strogo utvrdjenih pravila sadnje, kad, gde, kako, pripreme supstrata, zalivanja, prihrane, zaštite,... pa sve do posebne logistike koja mora da prati celu priču, posebne konstrukcije i korpe koje drže velike plodove ili čitave platforme sa točkovima i hidraulikom za one koji uzgajaju ogromne bundeve.
Neki su od ove teme napravili čitav porodični posao - uzgajaju ogromne plodove i odlaze na mnogobrojna takmičenja sa velikim fondom nagrada - negde i po nekoliko hiljada evra za pobednika. A pobeda vuče i dobar novac od snimljenih fotografija koje se kasnije koriste u reklamne svrhe, pisanja knjiga, prodaje "čarobnih" semenki, susptrata, prihrane,... Ali to u nekim drugim i dalekim zemljama, ne kod nas. Kod nas ćete dobiti tapšanje po ramenu, 3 minuta zavisti drugih učesnika u dogadjaju i ako ste neoprezni, neko će vam na kraju ukrasti fotografiju sa interneta i objaviti je na nekom svom sajtu.
Znači, ako baš želite da se oprobate - prvo dobro sve pročitajte. Odredite vrstu i sortu povrća koju ćete gajiti, pokupite što više saveta za i protiv, i samo napred! Javite mi rezultat.
I obavezno, napišite koliko i kakvih muka ste imali dok ste do njega došli.
Srdačan pozdrav
Manus Svetioničar
p.s. ovo je jedan od priloga u kojem zbog prirode same teme i ljudi koje ovde pominjem, ne koristim svoje originalne fotografije već one pokupljene sa interneta. Napominjem, da one nisu moje vlasništvo.
John Evans sa najvećim plodom šargarepe, 8,5kg! |
Na ovoj stranici imate nekoliko registrovanih svetskih rekorda u uzgajanju velikih plodova povrća,
Kako?
Internet je pun saveta o tome kako se uzgajaju rekordne veličine ploda paradajza (primenljivo i na bilo koju drugu povrtarsku vrstu). Najćešće su to "kalemljenja" nekoliko stabljika tako što se 3-4 stabljike preseku i ostavi samo njihov koreni deo i desetak cm nadzemnog dela, a onda sve to "spoji" sa stabljikom odabrane sorte (najčešće se biraju Big Beef, Brandywine Pink ili Red, Beefmaster,...). Praktično se napravi jedna stabljika sa 4-5 korenih sistema, da bi što veća količina hrane i vode mogla da se povuče iz tla. Obično se ne gaje posadjene u zemlju već u neki veći kontrolisani ili zaštićeni prostor na čijem je dnu obezbedjena drenaža. Kad dodje vreme cvetanja, uklanja se većina cvetova, ostavlja ih se samo par da bi sva snaga koju biljka upija bila usmerena na razvoj samo par plodova, često i samo jednog ploda.
Peter Glazebrook (UK) sa "glavicom" crnog luka, teškom 8,1kg. |
Ako smem da pitam, zašto?
Da se ne lažemo, verovatno bi svako od nas ko bar povremeno udje u baštu voleo da ima bar JEDAN plod ekstremne veličine. Ja svake godine započnem rad u bašti sa jasnom slikom u glavi koje sorte će tu biti i da će najveći plodovi biti oko 600 grama. Naravno, onog momenta kada medju zelenim plodovima vidim neki koji će biti oko 1kg - do kraja dana ne hodam po zemlji, već lebdim medju stabljikama. Da li treba da pomenem da TAJ plod do kraja sezone, ima veći deo moje pažnje, a kad ga uberem, pokreće se poseban, kraljevski protokol za transport ploda od bašte do kuće (dramatičnih 27m prepunih opasnosti po moje "blago"), fotografisanje iz 78 uglova sa svim varijantama svetlo-senka-okolni objekti i na kraju, prvi prolazak noža kroz meso istog, vadjenje i biranje semenki,.... Ekstaza.Zašto tako reagujem(o)? Ima tu dosta taštine, sigurno. Malo hvalisavosti (show off što bi rekli u filmovima), malo zadirkivanja drugih baštovana i komšija, malo lascivnih sterotipa u vezi važnosti veličine (još ako je plod adekvatnog oblika - čist penal :)).
Na kraju, plod nemože da stoji "večno" i valja ga iskoristiti. Paradajz veličine 1kg će bez problema pojesti 2-3 ljudi u običnoj salati. Ako se nekome posreći pa ima desetak i više plodova ove veličine, lako će se skuvati sok ili kečap i opet će najveći deo ovih plodova ostati sačuvan za dalju upotrebu. Super.
Ali, šta raditi sa glavicom kupusa velikom 20kg? Isecati trake široke desetak cm i praviti sarmice, 2-3 meseca? Šargarepom od 15kg? Tikvicom od 25kg (verovatno jedan od najboljih primera pogrešno upotrebljeng deminutiva)? Celer od 20kg? Da li biste ikad takav jedan plod kupili na pijaci (mislim na redovnu kupovinu, ne na kupovinu jednom, iz zezanja)? Verovatno ne.
Ne, nije pogrešna slika. Na slici je "instalacija" koja Vam je potrebna ukoliko želite da odgajate ekstremno duge šargarepe (trenutno najduža je duga 5,84 metara!) |
Nije puka navika da kupujemo plodove paradajza od 150-200g. Plodovi ove veličine su otporniji na stajanje (ja još nisam video neku od "velikih" sorti da može da ostane sveža više od 2-3 dana nakon branja. Uglavnom nakon ovog vremena počne rapidno da mekša, gubi ukus i propada). Pre ćemo kupiti 30 šargarepa od 100g nego jednu od 3kg. Zamislite bizarnu situaciju da od "trupla" šargarepe teškog nekoliko kilograma, odsecate par stotina grama koliko vam je potrebno za obrok. Šta uraditi dalje sa tako "načetim" plodom? Sa manjim plodovima se lakše manipuliše (probajte da narendate ili sitno nasečete tikvicu od 15-20kg). Osim ako niste vlasnik nekog većeg restorana ili ne spremate na dnevnoj bazi stotinak obroka (vojska, veće fabrike), ovakvi plodovi su u prosečnom domaćinstvu najvećim delom neupotrebljivi.
Neke sorte su same po sebi razvijane da daju što veće plodove. Najpoznatija je Atlantski džin (Atlantic giant), bundeva koja se uglavnom koristi za jurenje svetskog rekorda (trenutni je nešto preko 600kg). Ali ona ima svoju vrlo opravdanu namenu - vrlo je bezukusna, pa samim tim i nije za ljudsku ishranu (nije otrovna, samo je ukus nekako "prazan" i bez obilnog dodavanja šećera, vanile, cimeta i sl., ostavlja vam utisak da ste jeli neki plastificirani žele). Medjutim, ova bundeva je odlična stočna hrana i koristi se prevashodno u te svrhe. Za 7-8 bundevi od stotinak kg, možete da podignete par lepih prasća, jel da?
Iako nije 100% pravilo, većina malih plodova je sinonim za mlad plod (npr. salata), pun ukusa i mnogo prijatniji pod zubima i jezikom. Slično razmišljamo i kad su u pitanju neke druge namirnice (npr. meso). Nešto jako veliko kod većine ljudi budi asocijacije na staro, bezukusno, teško za žvakanje i varenje.
Zato, da pitam opet, zašto?
Osim čiste hvalisavosti, ponekad opravdane željom da pokažemo da možemo da uradimo nešto (ili da dokažemo drugima koji su tvrdili suprotno), osim neke malo čudne želje da se pokažu znanje, veština i iskustvo u bašti ili možda samo iz čiste zabave, nema nekog posebnog razloga za jurnjavom ka što većim plodovima. Ako pogledate tekstove o tome kako uzgajati velike plodove, videćete da tu ima svačega, od strogo utvrdjenih pravila sadnje, kad, gde, kako, pripreme supstrata, zalivanja, prihrane, zaštite,... pa sve do posebne logistike koja mora da prati celu priču, posebne konstrukcije i korpe koje drže velike plodove ili čitave platforme sa točkovima i hidraulikom za one koji uzgajaju ogromne bundeve.
Tim Mathison, Napa, Kalifornija, drži trenutni svetski rekord u veličini bundeve - 2,032 funti (921,6kg!) |
Znači, ako baš želite da se oprobate - prvo dobro sve pročitajte. Odredite vrstu i sortu povrća koju ćete gajiti, pokupite što više saveta za i protiv, i samo napred! Javite mi rezultat.
I obavezno, napišite koliko i kakvih muka ste imali dok ste do njega došli.
Srdačan pozdrav
Manus Svetioničar
p.s. ovo je jedan od priloga u kojem zbog prirode same teme i ljudi koje ovde pominjem, ne koristim svoje originalne fotografije već one pokupljene sa interneta. Napominjem, da one nisu moje vlasništvo.