Aug 24, 2016

Vađenje i spremanje semenki za čuvanje

Ovakva ili onakva sezona, uveliko je vreme da sačuvate semenke onog povrća koje želite da imate i naredne godine u bašti. Ovo se naravno odnosi samo na one plodove koji su nastali iz starog, heirloom semena. Ako ste sadili hibride - ne gubite vreme, od čuvanja njihovog semena nećete imati nikakve koristi.
Po nekim autorima, čuva se seme plodova koji su najranije dozreli, koji su na pogled zdravi i koji u najvećoj meri predstavljaju određeni varijetet. Drugi autori smatraju da seme treba čuvati od najkrupnijih plodova i tako "gurati" pozitivnu selekciju. Lično smatram da se prema čuvanju semena treba odnositi u skladu sa razvojem situacije u bašti tokom sezone. Veliki potresi (jake kiše, vetar, grad, štetočine,... sve sam to imao u bašti ove sezone, imam još uvek :( ), ponekad ne dozvoljavaju da strogo poštujete bilo koje pravilo, već morate grabiti priliku kada se ukaže.
U svakom slučaju, kad god da krenete da vdite seme za čuvanje, gledajte da bude iz plodova koji izgledaju zdravo. Pri tome ne mislim na mehanička oštećenja nastala pucanjem plodova zbog suše ili peviše vode, ugrizima insekata ili oštećenja nastala od leda. Mislim na razne gljivične, virusne ili bakterijske infekcije koje mogu da se pojave i na plodovima. Čuvajući semenke iz takvih plodova, u velikoj meri povećavate rizik da ste na semenkama sačuvali i uzročnike bolesti i da ćete ih preneti u baštu naredne sezone.

Što se tiče samog povrća, paprika je verovatno najlakša za čuvanje. Semenke izvađene iz paprika su skoro suve, dodatno se prosuše za par sati na vazduhu (ako je sunčan i topao dan, još brže) i spremne su za skladištenje. Čak ne morate ni vadii semenke iz plodova. Ako ih nanižete na konac i osušite, unutar plodova semenke ostaju suve, zdrave i sposobne za reprodukciju naredne sezone.

Slično je i sa semenkama plavog patlidžana, dinja, bundevi, lubenica i tikvica - nakon vađenja iz plodova, ne traže neku ekstra pažnju, dovoljno ih je staviti na neku podlogu, pustiti par sati da se prosuše i spakovati.

Kada je u pitanju paradajz i donekle krastavac, situacija je drugačija. I jedna i druga kutura traže da se malo poradi na pripremanju njihovih semenki za čuvanje preko zime jer njihove emenke plivaju u posebnoj "sluzi" unutar tanke opne i ako se samo izvade i tako ostave, vrlo brzo će ova sluz početi da se kvari, pojaviće se plesan i semenke će propasti. Zato da pogledamo, kako se pripremaju semenke paradajza (sa krastavcem je isto).

Prvo, treba otići u lov u baštu. 
Ja ponesem veću gajbu sa manjim posudama unutra i obavezno krep traku i flomaster. Nekome to nije važno, ali za moj posao je presudno da u svakom trenutku znam kako se zove koji plod. Kad se mlađan lovac vati iz safarija po bašti, donese ovo:
(U ovoj turi su bili varijeteti uglavnom manjih plodova, cherry i neki stari domaći). Spremite radni prostor, koji kod mene izgleda od prilike ovako:
U zavisnosti od toga koji sistem ćete koristiti, ova čaša vam je (ne)potrebna. Naime, seme paradajza i svih ostalih "mokrih" semenki možete spremati na dva načina.

Prvi način, ostavljanje u čaši do fermentacije.

Ovaj način je prilično brz u prvom koraku, izvadite semenke u čašu i dodate malo vode. Međutim, traži od Vas posebnu čašu za svaku sortu koju čuvate, prostor, vreme i pažnju da Vam neko (radoznala mačka npr :/) ili nešto (vetar) ne izvrne čaše i upropasti sav trud.

Počinje rasecanjem ploda i "ceđenjem" semenki zajedno sa sokom u čašu.
OBAVEZNO! Nalepite na čašu ime sorte!!!!
Dodajte 1-2cm vode u čašu i ostavite na neko svetlo i tplo mesto. Za par dana, tečnost u kojoj su semenke će se zamutiti (ne miriše lepo, ni malo), semenke koje su loše će isplivati na površinu i dalje ćete raditi isto kao i u drugoj verziji čuvanja, od ispiranja semenki kroz cediljku.

Drugi način, vađenje i ispiranje semenki:

Počinje rasecanjem plodova.

Iz rasečenih plodova, semenke ubacite u metalno sito/mrežicu. Ne morate izbaciti puno soka, čak ako je plod tave čvrstine i semenke lako dostupne, sve ove "ostatke" nakon vađenja semenki možete iskoristiti za ekstra miks salatu.
Pod mlazom vode, isperite što više sluzi u kojoj plivaju semenke. Sam mlaz nije dovoljan, jednom rukom gurajte semenke preko mrežice, "grebanje" preko metalne žice će dovesti do toga da popuca opna oko semenki i da se ova sluz laše očisti. NE MORATE SKINUTI SVU SLUZ! (Ovaj kora radite i u prvoj varijanti čuvanja semenki, samo što je tad mnogo krači posao, za par sekundi se sa semenki spere sva sluz koja je već počela da se raspada u onoj čaši).
Kad isperete sluz onoliko koliko može, kašičicom prikupite sve semenke iz sita i prebacite ih na pripremljenu površinu. Ljudi često za sušenje koriste novnski papir ili salvete, ali to ponekad dovede do toga da semenke ostanu zalepljene za papir ili se papir pokida pa po semenkama ostanu delići papira. Ja semenke sušim na plastičnim površinama (ovo je materijal akiprint i koristi se u sito štampi, ali su dobri i poklopci od margarina, sladoleda, plastični tanjiri, pa i plastificirane korice raznih nedeljnika). Na prostor predviđen za sušenje, OBAVEZNO NALEPITE IME SORTE!!!
Semenke lepo raširite po površini, da po mogućstvu svaka bude posebno, da ne leže jedna na drugoj.
Ostavite semenke da se suše par sati (može i par dana, zavisi od spoljne temperature i Sunca), a onda ih samo skinite sa ovih površina (ponekad morate da ih sastružete nožićem ili noktom, bez brige, nećete ih oštetiti. Ako je na njima ostala sluz, ona se nakon ovakvog postupka može videti kao vrlo fina ljuska koja viri oko semenki, ponekad su tako desetine semenki "slepljene". Bez brige, samo ih malo protrljajte među prstima i sve će spasti.
Mnogi semenke čuvaju u malim kesicama (popularni zip-bagovi), ali ja volim da semenke mogu da dišu, pa ih čuvam u papirnim kesicama. Ostavite ih na mračnom, suvom i hladnom mestu, da sačekaju narednu sezonu :). Ja ih čuvam drvenim kutijama, mada, mogu da posluže i kartonske kutije. Samo ih nemojte ostavljati u čvrsto zatvorenim plastičnim kutijama ili kesama.
Do sledećeg čitanja
Srdačan pozdrav

Aug 22, 2016

Braća po biciklu, 1. deo

Bebe se prave kad si dobar pa ti rode brata, a onda je on glavni pa si džabe bio dobar.”
(Iz knige “Olovka piše srcem”).
Stariji brat uglavnom služi da mu dosađuješ, da se zaljubi pre tebe pa da ga zezaš, da mu kradeš nove patike (koje su ti prevelike), da mu bude zabranjeno sve što će tebi kasnije biti dozvoljeno, da prvi odraste i da ti lupa čvrge kad god se seti.

Da te nauči da voziš bicikl.
I da ti otvori vrata u svet biciklizma.

Jer, ni u jednom sportu, na vrhunskom nivou, nema toliko braće kao u biciklizmu.



  Juraj (28) i Peter (26) Sagan
Obojica su svoje ozbiljno bavljenje biciklizmom počeli u Dukla Trenčin-Merida timu, “odskočnoj dasci” za sve vozače iz Slovačke (poslednji koji je iz tog tima uleteo u World Tour je Erik Baška). I dok Peter uglavnom osvaja sve što se da osvojiti (još od 2008. kad je bio svetski i evropski prvak u MTB cross-country disciplini i drugi na drumskoj trci na svetskom juniorskom prvenstvu, aktuelni svetski prvak na drumu i upravo kreće na OI RIo na MTB trku), Juraj je ostao malo u senci. Njegov najveći uspeh je Nacionalni šampionat osvojen ove godine, kada je sa klupskim kolegom, Kreuzigerom podelio naslove Slovačkog i Češkog šampiona. Bilo je nekih priča da ih je obojicu Peter dovukao do pred cilj i da je i sam mogao da po peti put za redom bude šampion svoje zemlje, ali zvanično, narednih godinu dana, Juraj će nositi dres sa slovačkom zastavom.2017. će zajedno voziti u timu Bora-Hansgrohe.
Zanimljivo je da imaju još jednog brata, najstarijeg, Milana, koji se takođe takmiči na dva točka, ali ne vozi bicikl, već učestvuje u moto-trkama enduro serije.

Gorka (29) i Jon (27) Izagirre Insausti 
Još jedna priča o tati biciklisti čiji su sinovi krenuli njegovim stopama. Otac Gorke i Jona je Jose Ramos Izagirre Mendizabal, cyclo-cross vozač koji je aktivno vozio 80’. Oba brata su takođe odlični vozači cyclo-crosa.Iako je Gorka ranije ušao u zvanična tamičenja, Jon je mnogo uspešniji, barem po osvojenim titulama. Ali, poseban uspeh obojice je da voze u timu u kojem su Quintana i Valverde a da i pored toga, uspevaju da osvoje po koji naslov. Kuriozitet je i da Jon ima titule nacionalnog šampiona i na drumu (2014.g.) i na hronometru (2016.g.).Svoje prve profesionalne trke su vozili za različite timove, Gorka za Contentpolis-Ampo, a Jon za Orbeu. “Našli” su se u baskijskom timu Euskatel-Euskadi, koji je na žalost ugašen 2013. godine. Od 2014.g. obojica voze za Movistar.
Jon i Gorka, sa ocem Jose Ramosom




Jose (31) i Jesus (26) Herrada Lopez (i Fernando)
Jose tokom karijere nije imao mnogo uspešnih rtka na indiividualnom planu, od samog starta karijere je bio više vozač zadatka, timski vozač, neko ko odradjuje teške poslove tokom etape i čuva vodju tima da ostane svež za finiš.Jesus je sa druge strarne možda najveći talenat španskog biciklizma i ako je suditi po dosadašnjim rezultatima, tek ćemo ga gledati na podijumima. U juniorskoj konkurenciji je osvojio sve, u seniorskoj je 2013. godine bio nacionalni šampion. Iako sa dosta uspeha vozi u španskom timu već petu godinu, još ni jednom nije vozio Vueltu.Imaju i brata, najstarijeg, Fernanda, koji vozi bicikl na amaterskom nivou.
 



Philippe (34) i Jerome (32) Gilbert
Ovo je možda i najveća razlika u uspesima dva brata koji su bili u pro biciklizmu. I dok se o PhilGilu zna skoro sve, spisak njegovih uspeha kao da nema kraj, ex svetski prvak, tri godine za redom najbolji sportsta Belgije… dotle se za Jeroma skoro i ne zna. Vozio je po manjim klubovima, uglavnom kontitnentalnog ranga, “najviše” se popeo 2012-2014.g. kada je vozio za Wanty Grouppe Gobert. Karijeru je završio 2015. godine vozeći za kontinentalni tim Verandas Williems.

Aug 20, 2016

Braća po biciklu, 4. deo

Bebe se prave kad si dobar pa ti rode brata, a onda je on glavni pa si džabe bio dobar.”
(Iz knige “Olovka piše srcem”).
Stariji brat uglavnom služi da mu dosađuješ, da se zaljubi pre tebe pa da ga zezaš, da mu kradeš nove patike (koje su ti prevelike), da mu bude zabranjeno sve što će tebi kasnije biti dozvoljeno, da prvi odraste i da ti lupa čvrge kad god se seti.

Da te nauči da voziš bicikl.
I da ti otvori vrata u svet biciklizma.

Jer, ni u jednom sportu, na vrhunskom nivou, nema toliko braće kao u biciklizmu.



Peter (27, SKY) i Tim (25) Kennaugh

Jedna tužna priča o prerano završenoj karijeri koja je nagoveštavala lepe rezultate. Mlađi brat, Tim, je u svojoj 25 godini morao da prekine sa bciklizmom nakon što mu je dijagnostikovan težak i hroničan poremećaj rada štitne žlezde. Kao junior, osvojio je nekoiko važnih naslova na pisti, bio uvršten u Britanski olimpijski program i razvojni tim, ali je 2012.g. njegova karijera okončana.
Ali, odlučio je da se biciklizmu posveti na drugi način, završio je kurs za masera i postao sognier u Rapha timu. Verovao da može da pruži još i više i počeo je da sa nekim biciklistima radi kao lični trener. Rezultat je bila Nacionalna titula u drumskoj U23 vožnji za Eda Laveracka kojeg je pripremao za to takmičenje. Nakon ovoga, 2015.g. je dobio status pomoćnog trenera u JLT-Condoru, a 2016. je unapređen u timskog trenera za performance. Iako mu se smeši karijera sportskog direktora, ne odustaje od svog trenerskog poziva i možete raditi sa njim iz bilo kog dela sveta. Trenutno sluša on-line kurseve iz psihologije i motivacione psihologije.
Njegov stariji brat, Peter već nekoliko godina vozi za SKY. Ovo je još jedan od onih biciklista koji svoje korene imaju na pisti, a pokazali su se i kao odični drumski vozači. Na pisti je bio svetski, evropski i nacionalni šampion u juniorskoj konkurenciji, a sa uspesima je nastavio i u seniorskoj konkurenciji. Dve godine za redom je bio Nacionalni šampion u drumskoj vožnji, a pored nekoliko pojedinačnih etapa u raznim trkama, osvojio je i nekoliko hronometara. Po svim merilima, kvalitetan i svestran vozač, upravo je prvi poneo crvenu majcu vodećeg u generalnom na Vuelti 2016.

Martin (31) i Peter (31) Velits  & Tibor Velits, stric, trener
I dok braću Yates ništa ne može da rastavi (bar ne do sad), blizanci Martin i Peter Velits trenutno voze u različitim klubovima, Martin u Etixx-u a Peter u BMC-u. Po broju titula, Peter je neuporedivo uspešniji, gde god da je vozio, taj tim je osvajao značajne titule na timskom hronometru (dva naslova svetkih prvaka sa Omega pharmom i jedan sa BMC-om). Osim toga, svetski je prvak za U23 za 2007. godinu. Individualno, najveći mu je uspeh drugo mesto na Vuelti 2010.
Martin je najveće uspehe ostvario na Nacionalnim šampionatima,  bio je dva puta prvak U23 na drumskim trkama, a kao senior, bio je prvak i na hronometru i na drumskoj trci.
Porodica Velits ima još jednog, manje poznatog predstavnika u svetu bicikizma, strica Tibora koji je vrlo cenjen biciklistički trener za mlađe kategorije.

Petr (24) i Michael (22) Vakoč
Braća Vakoč su po mnogo čemu posebna u svetu biciklizma. Obojica su studenti, Petr studira ekonomiju, a Michael informatiku.  Petr kao vozač velikog WT tima (Etixx) ima neuporedivo više obaveza, ali je svima poznato da svakog dana, bar sat vremena provede u učenju. Uspeo je i da poveže svoje studiranje sa biciklizmom 2014. kada je na Univerzijadi osvojio zlato i na drumskoj trci i na hronometru.
Michael  je izgleda odustao od ozbiljnog bavljenja biciklizmom,  od 2011-2013. je imao dosta nastupa po manjim evropskim trkama (bio 19. u generalnom na Trci oko Istre, 2012.), 2013. i 2014. je bio član kontinentalnog tima Experiment 23. Ovako ili onako, oba brata su na poseban način ukljlučeni u biciklizam - vode zajedniški e-biznis, prodavnicu knjiga posvećenih biciklizmu, VeloBooks (http://www.velobooks.cz/).

Niki (32) i Mike (29) Terpstra
Niki je jedan od onih koji cele godine ne silazi sa bicikla – preko zime je na pisti, a ostala tri godišnja doba se takmiči na drumu. Svuda gde se pojavi, uvek je favorit, makar iz senke. I takve prognoze ne retko ostvaruje. Na pisti ima nekoliko nacionalnih šampionata u raznim disciplinama.  U drumskom biciklizmu, trostruki je svetski prvak u timskom hronometru i nacionalni šampion u drumskoj vožnji, 2014. godine je osvojio Paris-Roubaix.

Mike ima mnogo manje uspeha. Iako se takmiči od 2007. godine, tek 2010. godine je potpisao prvi ugovor za kontinentalni tim Koga. 2013.g. je vozio za kontinentalni 3M, a 2015. godine potpisao za tim sa do sad najvišim rangom, pro-kontinentalni Rompot Oranje Peloton. Najbolji rezultati su mu dva prva mesta na manje poznatim jednodnevnim trkama u Španiji 2012. godine i prva etapa na trci  Tour du Piemont Vosgien u Francuskoj, 2014. godine.



Do novog čitanja,
Biciklista iz fotelje

Ne znam da vozim

Priznajem, ne znam da vozim dobro, nemam nikakvu opremu (30 godina star Condor drumaš i 7 godina star Capriolo Adrenalin), nemam desetine i stotine hiljada km u nogama i nisam nikad vozio brže od 27 km/h. Ako držim 22 km/h duže od 15-20 minuta, zreo sam za reanimaciju. Nikad nisam u cugu vozio duže od 53 km. Nisam popeo ni jedno brdo (ako se ne računa ovaj nadvožnjak kod sportskog koji me čeka na početku i kraju svake gradske vožnje). Jedva sam našao kacigu u koju mogu da uguram glavu, stoji mi ko da sam je ukrao od nekog deteta. Nemam klipsove, samo obične pedale. Biciklističke mi stoje kao da sam neki freak u porniću C produkcije. Na početku svake vožnje prvo odvrnem muziku na mobilnom i glavni mi je cilj da od opreme nabavim neke dobre zvučnike za bicikl.

Kad je Condor sleteo u moje dvorište.
Imam 130kg, dijabetes, očajne zglobove i ne-tako-dobro-srce.

Ali, biciklizam mi je, kao što obično biva - sasvim slučajno, spasio život. Doslovno.

I zato ga volim i pratim sve što mogu da vidim na TV i pročitam na netu. Kako osim svih navedenih mana imam i nešto mozga, vremenom sam stekao određeno znanje i mogućnost da bar donekle razumem ono što se dešava za vreme i oko biciklističkih trka. Odrastao u zemlji u kojoj se svako rađa kao već formirani fudbalski selektor, stručnjak za košarku i svetsku ekonomiju, politiku i istoriju, prosto sam stvoren da budem stručnjak za biciklizam.

Iz fotelje.


Pa ko voli da priča i komentariše na ovu temu, izvolite, ima dovoljno soka od nane, kafe, praznih fotelja ispred TV-a, jedan tabure i nekoliko hoklica ;).
Sa jedne ranoprolećne vožnje
Biciklista iz fotelje.