Ovakva ili onakva sezona, uveliko je vreme da sačuvate semenke onog povrća koje želite da imate i naredne godine u bašti. Ovo se naravno odnosi samo na one plodove koji su nastali iz starog, heirloom semena. Ako ste sadili hibride - ne gubite vreme, od čuvanja njihovog semena nećete imati nikakve koristi.
Po nekim autorima, čuva se seme plodova koji su najranije dozreli, koji su na pogled zdravi i koji u najvećoj meri predstavljaju određeni varijetet. Drugi autori smatraju da seme treba čuvati od najkrupnijih plodova i tako "gurati" pozitivnu selekciju. Lično smatram da se prema čuvanju semena treba odnositi u skladu sa razvojem situacije u bašti tokom sezone. Veliki potresi (jake kiše, vetar, grad, štetočine,... sve sam to imao u bašti ove sezone, imam još uvek :( ), ponekad ne dozvoljavaju da strogo poštujete bilo koje pravilo, već morate grabiti priliku kada se ukaže.
U svakom slučaju, kad god da krenete da vdite seme za čuvanje, gledajte da bude iz plodova koji izgledaju zdravo. Pri tome ne mislim na mehanička oštećenja nastala pucanjem plodova zbog suše ili peviše vode, ugrizima insekata ili oštećenja nastala od leda. Mislim na razne gljivične, virusne ili bakterijske infekcije koje mogu da se pojave i na plodovima. Čuvajući semenke iz takvih plodova, u velikoj meri povećavate rizik da ste na semenkama sačuvali i uzročnike bolesti i da ćete ih preneti u baštu naredne sezone.
Što se tiče samog povrća, paprika je verovatno najlakša za čuvanje. Semenke izvađene iz paprika su skoro suve, dodatno se prosuše za par sati na vazduhu (ako je sunčan i topao dan, još brže) i spremne su za skladištenje. Čak ne morate ni vadii semenke iz plodova. Ako ih nanižete na konac i osušite, unutar plodova semenke ostaju suve, zdrave i sposobne za reprodukciju naredne sezone.
Slično je i sa semenkama plavog patlidžana, dinja, bundevi, lubenica i tikvica - nakon vađenja iz plodova, ne traže neku ekstra pažnju, dovoljno ih je staviti na neku podlogu, pustiti par sati da se prosuše i spakovati.
Kada je u pitanju paradajz i donekle krastavac, situacija je drugačija. I jedna i druga kutura traže da se malo poradi na pripremanju njihovih semenki za čuvanje preko zime jer njihove emenke plivaju u posebnoj "sluzi" unutar tanke opne i ako se samo izvade i tako ostave, vrlo brzo će ova sluz početi da se kvari, pojaviće se plesan i semenke će propasti. Zato da pogledamo, kako se pripremaju semenke paradajza (sa krastavcem je isto).
Prvo, treba otići u lov u baštu.
Ja ponesem veću gajbu sa manjim posudama unutra i obavezno krep traku i flomaster. Nekome to nije važno, ali za moj posao je presudno da u svakom trenutku znam kako se zove koji plod. Kad se mlađan lovac vati iz safarija po bašti, donese ovo:
(U ovoj turi su bili varijeteti uglavnom manjih plodova, cherry i neki stari domaći). Spremite radni prostor, koji kod mene izgleda od prilike ovako:
U zavisnosti od toga koji sistem ćete koristiti, ova čaša vam je (ne)potrebna. Naime, seme paradajza i svih ostalih "mokrih" semenki možete spremati na dva načina.
Prvi način, ostavljanje u čaši do fermentacije.
Ovaj način je prilično brz u prvom koraku, izvadite semenke u čašu i dodate malo vode. Međutim, traži od Vas posebnu čašu za svaku sortu koju čuvate, prostor, vreme i pažnju da Vam neko (radoznala mačka npr :/) ili nešto (vetar) ne izvrne čaše i upropasti sav trud.Počinje rasecanjem ploda i "ceđenjem" semenki zajedno sa sokom u čašu.
OBAVEZNO! Nalepite na čašu ime sorte!!!!
Dodajte 1-2cm vode u čašu i ostavite na neko svetlo i tplo mesto. Za par dana, tečnost u kojoj su semenke će se zamutiti (ne miriše lepo, ni malo), semenke koje su loše će isplivati na površinu i dalje ćete raditi isto kao i u drugoj verziji čuvanja, od ispiranja semenki kroz cediljku.
Drugi način, vađenje i ispiranje semenki:
Počinje rasecanjem plodova.Iz rasečenih plodova, semenke ubacite u metalno sito/mrežicu. Ne morate izbaciti puno soka, čak ako je plod tave čvrstine i semenke lako dostupne, sve ove "ostatke" nakon vađenja semenki možete iskoristiti za ekstra miks salatu.
Pod mlazom vode, isperite što više sluzi u kojoj plivaju semenke. Sam mlaz nije dovoljan, jednom rukom gurajte semenke preko mrežice, "grebanje" preko metalne žice će dovesti do toga da popuca opna oko semenki i da se ova sluz laše očisti. NE MORATE SKINUTI SVU SLUZ! (Ovaj kora radite i u prvoj varijanti čuvanja semenki, samo što je tad mnogo krači posao, za par sekundi se sa semenki spere sva sluz koja je već počela da se raspada u onoj čaši).
Kad isperete sluz onoliko koliko može, kašičicom prikupite sve semenke iz sita i prebacite ih na pripremljenu površinu. Ljudi često za sušenje koriste novnski papir ili salvete, ali to ponekad dovede do toga da semenke ostanu zalepljene za papir ili se papir pokida pa po semenkama ostanu delići papira. Ja semenke sušim na plastičnim površinama (ovo je materijal akiprint i koristi se u sito štampi, ali su dobri i poklopci od margarina, sladoleda, plastični tanjiri, pa i plastificirane korice raznih nedeljnika). Na prostor predviđen za sušenje, OBAVEZNO NALEPITE IME SORTE!!!
Semenke lepo raširite po površini, da po mogućstvu svaka bude posebno, da ne leže jedna na drugoj.
Ostavite semenke da se suše par sati (može i par dana, zavisi od spoljne temperature i Sunca), a onda ih samo skinite sa ovih površina (ponekad morate da ih sastružete nožićem ili noktom, bez brige, nećete ih oštetiti. Ako je na njima ostala sluz, ona se nakon ovakvog postupka može videti kao vrlo fina ljuska koja viri oko semenki, ponekad su tako desetine semenki "slepljene". Bez brige, samo ih malo protrljajte među prstima i sve će spasti.
Mnogi semenke čuvaju u malim kesicama (popularni zip-bagovi), ali ja volim da semenke mogu da dišu, pa ih čuvam u papirnim kesicama. Ostavite ih na mračnom, suvom i hladnom mestu, da sačekaju narednu sezonu :). Ja ih čuvam drvenim kutijama, mada, mogu da posluže i kartonske kutije. Samo ih nemojte ostavljati u čvrsto zatvorenim plastičnim kutijama ili kesama.
Do sledećeg čitanja
Srdačan pozdrav