Klijališta za sve vrste biljaka

Semenke većine biljaka koje koristimo u prehrambene ili dekorativne svrhe, traže tri osnovne stvari da bi iz sebe poterale klicu koja će se razviti u odraslu biljku: svetlost, vlagu i toplotu. Da sad ne širim priču u neke fine detalje uzgoja biljaka, specijalne slučajeve, trikove i ostalo,... gotovo svako seme kojem obezbedite ova tri uslova će proklijati i nići. Kada sejete nešto u aprilu, maju, junu,... ako imate iole pristojnu zemlju, gotovo da i nećete imati problema, ali ako treba da nešto posejete u januaru ili februaru, e tu već morate da se malo više potrudite. Kao i svi koji se malo intenzivnije bave uzgojem biljaka, i ja često moram da krenem sa setvom sredinom januara, nekad i ranije. Naravno, tada su u našem podneblju, uslovi za setvu krajnje nepovoljni, pa se svi snalazimo na ovaj ili onaj način. Oni koji to mogu, imaju gorw light ili day  light lampe, vrlo skupe, greju plastenike ili specijalne prostorije, imaju grejna ćebad ili prave male inkubatore,... Ja sam morao da se snadjem sa mnogo jeftinijim materijalom. Želeo sam da budućim klijancima obezbedim da uvek imaju vlage, da imaju svetla koliko god mogu da dobiju i da temperatura u kojoj rastu nikad ne padne ni blizu nuli (većina semenki neće da "proradi" ako temperatura ne predje 10 stepeni). Šta vam je sve potrebno (za jedno klijalište) 1. Kutija od stiropora 2. Najlon (najbolje onaj za plastenike, ali može i bilo koji, samo da je providan 3. letvice, 4 kratke (10-15cm) i po dve iste dužine kao stranice kutije 4. Lepak za drvo 5. Providan selotejp (široki, a ako imate, može i neki super lepak ili nešto sl.) 6. Tanki ekseri, 2-3cm dugi 7. Manji čekić 8. Klešta (motor cangle) ili sečice 9. Hemijska olovka ili tanki flomaster 10. NAJVAŽNIJE: dobar vlasnik ribare ili neko ko će Vam dati ovu kutiju od stiropora ;) Ove kutijie se inače koriste za transport morskih plodova. Vaćina ih je dimenzija 60x30cm (što se idealno uklapa u prostor u većini soba), imaju po 4 otvora u ćoškovima (odlični za drenažu, a kad vam drenaža ne treba, jednostavno ih zatvorite selotejpom ili zgužvanim papirom) i što je najvažnije, stiropor je odličan termoizolator. Raspitajte se u lokalnim ribarama ili većim i opremljenijim tržnim centrima u kojima se može kupiti riba, sveža ili zamrznuta. Početak, drveni okvir: Letvice sam premerio i isekao tako što sam srpemio 4 letvice dužine desetak cm (buduće nogare) i 4 letvice (dve duže, dve kraće, jedne će biti oko 60cm, druge oko 30, yavisi od dimenzija kutije) koje će spajanjem biti identične dimenzijama kutije od stiropora. Moraju biti takvih mera da nogare ovog okvira ne prelaze spoljne granice kutije. Na kraj svake najkraće letvice sam stavio po kap tutkala. Dve po dve, spojio sam ih sa najdužim letvicama tankim ekserima. Tako sam dobio dva vrrrrrrrrrrlo izdužena slova П. U slobodne krajeve ovih najkraćih letvica (nogara) sam ukucao po jedan ekser, tako da viri oko 1cm (može i duže). Kleštima sam svakom od tih eksera otkinuo "glave". i tako dobio nogare koje zavržavaju čvrstim, oštrim komadom metala.
Kao poslednji korak, ove delove sam međusobno spojio letvicama "srednje" dužine (ovima od 30-tak cm).  Na ovaj način sam dobio jedan drveni okvir sa nogarama, budući "krov" mog klijališta.
Postavljanje najlona Možete premeriti drveni okvir i na osnovu tih mera iseći najlon. Ali... Za razliku od najlona koji se stavlja na plastenik, dobro je da ovaj najlon nije baš toliko "pasent", tj. da bude malkice veći nego što su granice ovog drvenog okvira, tek toliko da se lako skida i stavlja na njega (objasniću kasnije zašto). Dovoljno je po 2-3mm sa svake strane. Zato sam na komad najlona postavio ovaj okvir okrenut "na leđa" i olovkom oko svakog ugla ocrtao liniju oko 2 mm udaljenu od letvi. Najlon sam presavio po ovim oznakama i odsekao na visinu jednaku visini nogare. Ako najlon pustite da bude malo duži, videćete vrlo brzo da Vam smeta prilikom zatvaranja klijalište, pa ćete ga orezati. Ako ga ostavite malo kraćim, nije smak sveta, čak ćete sebi donekle olakšati dalji rad sa biljkama. O tome, kasnije. Sad Vam samo preostaje da spojite sve ovo, kutiju, drveni "krov" i najlon.
NAPOMENA: možete slobodno ove bočne stranice najlona ostaviti malo kraćim (kao 3/4 nogavice) čime ćete omogućiti da preko vaših klijanaca stalno struji vazduh i sprečiti stvaranje preterane vlažnosti i plesni. Ako najlon ostavite ovako "taman" sa dužinom nogara, moraćete da bar jednom do dva puta nedeljno skidate najlon sa klijalista i ostavite da bar pola sata zemlja i bbiljke u klijalištu "dišu". NAPOMENA 2: da bi sprečili da se ćoškovi kutije vremenom okrune i napuknu, možete u njih ubaciti plastične cevčice koje ćete najlakše dobiti sečenjem starih, istrošenih uložaka za henmijske olovke. I sad ste spremni za sejanje. Nek je sa srećom :)
Napravite mala udubljenja (par mm) u zemlji (supstratu) i u njih ubacite semenke		Zalijete
OBAVEZNO napišete šta ste ovde posejali, koliko, kog datuma, od koga je seme...		...i čekate...
da nikne ;) Ovaj tekst sam psiaao pre tačno 10 godina za svoj sajt www.svetionicar.rs, kada sam se u jednoj drugoj bašti i jednoj drugoj kući snalazio da u prohladoj prostoriji obezbedim malo više svetla i toplote semenkama koje su nestrpljivo čekale da krenu na svoj put. Ništa se nije promenilo, želja i nestrpljenje su ostali isti, a ovaka klijališta će Vašim semenkama dati veće šanse da niknu. Srećno :)

Losion protiv komaraca

Po istoriji koja se danas uči u školama, Havaje je otkrio kapetan Džems Kuk, 1726 godine. To što su ih 500 godina ranije otkrili i naselili tahićani, to nema veze, istoriju pišu bogatiji i naoružaniji, pa tako...

Elem, Havaji. Raj na zemlji. Iako sa još dosta aktivnih vulkana, arhipelag prebogat biljnim i životinjskim svetom, pitkom vodom i prelepim pejzažima od kojih zastaje dah. Dragulj  u sred Pacifika.

Sve do 1826. kada je u luku Lahaina na ostrvu Maui, uplovio kitolovac Velington, koji je u svoj lov krenuo is meksičke luke San Bias. Išlo im je jako loše i do tog trenutka nisu ulovili ništa. U buradima ispod palube, nije bilo kitove masti već samo ustajala voda koju su vukli od Meksika. Kad su već tu, što da ne obnove zalihe vode - i tako su svu ustajalu vodu iz buradi sasuli u reku koja se uliva u luku, napunili burad čistom vodom i otišli.

Ostavivši iza sebe jednu od najvećih pošasti današnjice i nešto što Havaji pre toga nisu nikad videli.

Komarce.

Nama dosadne zujeće napasti, koje nam ne daju noću da spavamo i zbog kojih se ponekad češemo do krvi, na Havajima su napravili katastrofu. Na lokalne ptice su preneli čitav niz bolesti koje inače prenose (postoji posebna varijanta malarije koja napada samo ptice), pa su neke vrste ptica doveli do istrebljenja. Bez prirodnih neprijatelja, namnožili su se u tolikoj meri, da i danas Havaji imaju ogromne probleme sa njima. Pre par godina su imali izbijanje epidemije Denga groznice, koju takodje prenose komarci i koja je smrtonosna.

Daleko bilo.

Žitelji Havaja se bore sa ovim zlom ni punih 200 godina, ali se zato ostatak sveta bori protiv ovih krilatih zujalica vekovima. Posebno kad živite u ravnici, čak i u uredjenim sredinama gde su močvare odavno isušene, ovo Vam i te kako pokvari svako leto i sedenje na dvorištu u hladovini letnje noći.

E pa neće moći. Bašta uzvraća udarac. 

Pre više do 20 godina, kada uopšte i nisam radio baštu, ali sam zato svaki slobodni minut provodio na reci, čuo sam za ovaj recept od starih ribara. U originalu, moglo bi da se svede na to da na putu do reke, poskidaš par vrhova paradajza iz bašti kraj kojih prolaziš i kad stigneš na reku, utrljaš ih u kožu i premažeš rakijom.

Zvuči onako, rustično, jel da? :) 

Šalu na stranu, paradajz inače čini da koža osim što pozeleni-požuti, postane glatka i kao presvučena finim filmom,a isparavanje alkohola uvek izaziva osećaj olakšanja, bez obzira da li je u pitanju čista vrućina ili lokalno zapaljenje izazvano ujedom insekta.

NIkad nisam postigao da se bosiljkom odbranim od komaraca. Na slici je 18 varijeteta
bosiljka iz 2009. godine i opet mi je bašta bila puna komaraca.

U ovoj malo modernijoj verziji istog recepta, iskoristićemo sve ono što imamo u bašti a što zaista (ili bar tako urbane baštenske legende kažu) deluje odbojno na komarce. Osnova su vršni listovi zaperaka paradajza, a iskoristićemo i nanu, divlju nanu, matičnjak, bosiljak, onaj ko ima sreće iskoristiće i listove eukaliptusa. Komarce odbija svaki limunasti/kiselkasti miris, pa možete slobodno u ovo dodati i narendanu koru jednog limuna.

Ja sam imao zaperke, limun-bosiljak i nanu, pripremio sam 70% alkohol (1 litar košta oko 250 din u apoteci) i nakupio po kući prazne bočice od hidrogena, acetona, a našle su se i dve prazne bočice jednog od poznatih antikomarac sprejeva.

Potrebno:

• Posuda od sladoleda (ili neka približne zapremine)
• Makaze
• Zaperci paradajza
• Bosiljak
• Nana (i sve ostalo što ima "limunast" miris)
• Medicinski alkohol, 70%, 1 litar
• Omiljena toaletna/kolonjska voda, after shave ili neki drugi miris (nikako ne koristiti ona ulja za osvežavanje prostora!).
• Bočice za sipanje.

Priprema je prosta - sve što imate od biljaka naseckajte u posudu, prelijte alkoholom (trebalo bi da je količina listova tolika da 1l alkohola tek predje preko).

Naseckaje sve biljke koje ste spremili

Prelijte alkoholom. Poklopite. Ostavite 24h.

Sve ovo ostavite 24h poklopljeno, najbolje na nekom sunčanom mestu, npr. u prozor.

Ovako izgleda sutra.

Sutra, tečnost procedite od listova i grančica (koje možete pobacati po bašti) i sipajte u željene bočice.

Pre sipanja, možete u ovo dodati neki od mirisa koji volite (ja sam dodao Old Spice, nek ide život).

Dodajte miris koji Vam prija. 

Koliko je ovo efikasno - javiću Vam krajem leta. Ili isprobajte sami, pa mi javite :) I javite drugima.

Za one koji više vole mrdajuće slike, spremio sam jedan gif na ovu temu :)

Srdačan pozdrav :)

 

Zimska bašta za Nadeždu

Kada imate mogućnosti da se u ove zimske dane na bilo koji način bavite biljkama, to je čista radost. Kad to radite za nekoga ko Vam je posebno drag - onda je to više od radosti, to je sreća koja traje. Naša drugaricca Nada voli drveće i žbunje, voli bonsai, voli adeniume, sedume i još trista kerefeka i radi divnu grnčariju. Odlazak kod nje je bio divna prilika da napravim jednu malu baštu, po  istom principu kao i bašta koju sam pravio u videu

Ovakve kutije možete praviti da budu baš onako, "kupovne", precizno sečene i spojene,obradjenih ivica i od dasaka koje su zaštićene od vlage nekim od zaštitnih sredstava. Ja sam i ovu pravio tako da izgleda kao da je upravo poplava izbacila od nekud.

Sve kreće od glavne daske. Bitno je da bude što šira, da ne biste morali da ukrajate po nekoliko komada za dno i stranice. Ova je bila oko 12cm široka, duga 120cm. Isekao sam je na dva dela od 30cm i jedan od 60cm. Kraći delovi postaju bočne stranice a dugi deo dno buduće kutije.

Ne zaboravite da na kraćim daskama, na delovima koji idu gore, izbušite po dve rupe za kanap koji ćete kasnije provući i koji će  služiti kao ručice za nošenje.

Bočne strane buduće kutije možete praviti od provizornog broja dasaka. Ovde se svaka strana sastoji od dve daske, pa je dubina kutije negde oko 22. Daske možete spajati da budu priljubljene jedna uz drugu ili ostaviti mali zazor izmedju njih. Takodje, izgled ovih dasaka je stvar mogućnosti i trenutnog "nadahnuća", ja sam namerno ostavio ovu vrlo okrnjenu dasku na jednoj strani.

Na kraju, kutija izgleda ovako (vertikalna strana na slici je dno kutije, a vidi se da bočnu stranicu čine dve daske)

Ako dno čini samo jedna daska, obavezno izbušite rupe za odvod vode. Ja sam ovde izbušio dvadesetak rupa.

Nakon malo muke oko provlačenja kanapa i pravljenja ručki, kutija je gotova.

Na dno kutije obavezno stavite šljunak ili lomljenu ciglu da napravite drenažni sloj za odliv viška vode. Ja sam stavio i desetak cm supstrata pre nego sam počeo da uacujem biljke. U ovom trenutku, dobro je da uz sebe imate nekog ko će Vam reći 

STOJ! Nešto fali!

Zaboravio sam da napravim neke nogare za ovu kutiju. Da je za bilo šta drugo, ne bi bile potrebne, ali kad su biljke u pitanju, treba ih postaviti. Stavljaju se zbog toda da ravno dno kutije ne leži direktno na ravnoj podlozi jer će u tom slučaju  svi otvori za odovod vode biti zatvoreni. Sa dve male daščice, debljine tek 1cm, napravićete dovoljno veliki prostor ispod same kutije da tuda višak vode može da nesmetano izlazi.

Naravno, bilo bi mnogo lakše da u kutiju nisam već ubacio šljunak i supstrat, pa sam "nogare" morao da šrafim "odozdo". E sad je stvarno kutija gotova.

Koje god biljke da imate, dobro je, ja sam stavio jedan mali Lemon Gum (Corymbia citriodora), jedan žbunić Majčine dušice i par korenova Mohito nane. Kamenje. Kućice puževa. Malo mahovine. Savršeno :)

 Do proleća, ovo će biti lepa baštica. Lemon Gum intenzivno miriše na eukaliptus, a Mohito nana i Timijan će pridoneti svojim mirisima. Na svaki dodir, ova "bašta" će zahvaliti oblakom prijatnog mirisa, a Nada će dobiti zanimaciju, da secka i oblikuje buduće grmiće timijana i Lemon Gum-a. 

"Ambarski zid"

Internet je prepun sajtova i fotografija na temu "Šta sve možete od starih paleta". Ima predivnih stvari, što po samoj ideji, što po realizaciji. Znam neke primere da su i ovde ljudi uradili jako lepe stvari od paleta, slagali ih, doradjivali, presvlačili i na kraju dobili jedinstvene komade nameštaja ili korisne predmete u prostorima u kojima žive.

Ali, koliko je meni poznato, niko, ni na netu, ni od ljudi čiji sam rad imao prilike da vidim, nije radio sa baš starim paletama. Ili bar tako "živopisnim" kakve sam ja imao.

Drvene palete se prave jako dugo, verovatno stotinak godina i pokazalae su se kao idealan i jeftin način za transport svega i svačega. 1991. godine je uveden standard za EURO palete po kojem se palete prave istih dimenzija po istoj specifikaciji.

E cvrc.

Palete koje sam ja imao na raspolaganju, verovatno nisu iz prošlog veka, a sigurno nisu pravljene  po standardu. Bilo kojem standardu. Ako izuzmemo spoljne granice palete (širina x dužina) i obaveznih 3x3 drvenih "podloški" na kojima leži cela paleta, sve ostalo (debljina i širina daski, razmak izmedju njih i često njihova ravnina) su izgleda bili proizvod trenutne inspiracije majstora i stanja na lageru materijala radionice u kojoj su pravljene. Jer, od 12 paleta, dobio sam daske ovih širina:

 Šest različitih širina dasaka. Šest. A verovatno i više jer su neke bile tek za par mm različite širine od drugih, na prvi pogled neprimetno, sve dok ih ne postavite jednu uz drugu i onda vidite da imate "stepenik" zbog kojeg sve morate da radite iz početka :(

I ovog "kvaliteta". Kao Dali da ih je pravio. Salvador standard.

Kako sam do ovih dasaka došao, pogledajte OVDE.
Zbog toga je moj provobitni plan o količini materijala i poslu koji ću tim materijalom završiti, veličanstveno upao u vodu uz trostruki salto i dvostruki tulup. Tup.

Elem, grubo merenje je pokazalo da sam nakon rasturanja prve dve palete dobio skoro pa ceo kvadratni metar dasaka po paleti. Puta 12, jednako 12 kvadrata. Ok, znao sam odmah da neće sve daske biti upotrebljive u potpunosti, na mnogima su se već videli okrnjeni i upropašteni krajevi, ali za ceo posao mi je trebalo nešto manje od 6 kvadrata, tako da i pola od dobijenih paleta ne valja - opet ću imati dovoljno.

Rekoh ja :/

A posao je sledeći:

Kad sam dogradio kuću, dobio sam jednu veliku prostoriju u prizemlju koja je jednim delom bila ograničena postojećim zidom stare kuće i spoljnim stepenicama koje vode na sprat. To je tako stajalo par godina, sve dok mi pre dve godine nije zatrebala ova velika nova prostorija (koja se ne greje) u sred zime. Na zidove prostorije sam stavio grejnu ćebad za rasad, upalio kvarcnu grejalicu i ostavio otvorena vrata sobe u kojoj se loži ali opet to nije bilo dovoljno, jer je uz stepenice, najveći deo toplote odlazio na skroz otvoren sprat i kroz neizolovan krov nestajao u zimskoj noći.

Nemam neku lepu sliku stepenica pre celog posla, posetite www.manus.rs pa ćete na delu o gradnji kuće naći još neke fotografije iz kojih će biti možda jasnije gde i kako stoje ove stepenice.

Vremena malo, a para još manje, pa sam sa sprata spustio par letvi 3x5cm, vezao ih za ostatke gelendera i u njih ušrafio 5cm debele ploče stiropora. Brzo, jednostavno i pouzdano, kao da na maslačak nakačite kuhinske viseće elemente. Mada, poslužilo je svrsi, par slavskih dana je u tom prostoru bilo vrlo toplo (išla je na ruku i visoka temperatura napolju, domaći prepek i odlično ujakovo vino), pa me nakon toga mrzelo da  sve to rasturam.

I tako je ostao ovaj "zid" naredne dve godine. Prošle zime sam preko stiropora ušrafio  još dve poprečne letve pa u njih male šrafove da drže slike.

Moja zimska "stiropor glerija" :)

Bilo kako bilo, počeo sam da se saplićem o palete u dvorištu, da sve češće kačim ovaj tanani, fragilni "zid" kad god idem uz i niz stepenice i jedno plus drugo, odlučih da od dasaka skinutih sa paleta iskucam jedan lep zid. Planirao sam još što šta od tih istih daska, ali kako je krenulo, teško da će ih puno preostati.

Počelo je vrlo lako i jednostavno, odmah su mi pale pod ruku neke kraće, ravne i lepe daske i prvih par redova je završeno za manje od par minuta (vidi se na slici iznad). Medjutim, kako je krenula kosina stepenica, tako su krenuli i problemi. 

Ne samo zbog same kosine- već sam imao neku predstavu o tome kako da to rešim, već zbog neverovatne raznolikosti dasaka koja ih je činila praktično neupotrebljivim. Iako sam sa zadnje strane dodao još letvi i poprečnih dasaka, nisam mogao da šrafim gde mi padne na pamet već sam morao da poštujem raspored dasaka sa zadnje strane, tako da daske s prednje strane nisu mogle da završe gde bilo, već je svaka morala da bude duga da dobaci bar do dva mesta na koja šraf može da ide.

I nije samo širina dasaka bila problem, već i ogromna razlika u debljini. Neke su bile debele jedva santimetar, dok su druge bile debele dobrano preko 2,5 cm. Znao sam da "zid" neće biti ravan i da će biti nekih "ispada", ali tolika razlika je bila prevelika.

I zato je posao planiran za jedno lagano popodne, prerastao u cinculiranje koje je potrajalo skoro tri puna dana.

Osim navedenih, problem su bile i krivine daske po dužoj osi. 3/4 daske bude ravno a onda se iznenada pojavi krivina, na prvi pogled neprimetna, ali kad je stavite uz drugu dasku, pojavi se zjap od skoro 2 cm. Opet, neprihvatljivo. Zato sam dosta vremena izgubio da uklopim neke daske, negde natezao jedan kraj da bolje "legne" na donji red, negde bukvalno uklapao dasku sa "trbuhom" sa daskom sa "udubljenjem", a negde jednostavno morao da odsečem neke krajeve koji su se pokazali neuklopivim.

Ako sam sa nečim imao sreće, to je krajnji, najviši red. Ispalo je da mi se preostale daske uklapaju u prostor izmedju već postavljenih i horizontalne grede, skoro u dlaku. Uz malu pomoć ubedjivača od 500g, ceo poslednji red je postavljen bez i jednog šrafa, a stoji kao zacementiran!

Nema magije, nema neke čarobne reči ni svemogućeg saveta, kad dodjete u situaciju da radite sa ovakvim daskama, oslonite se samo na beskrajno strpljenje i neku dobru muziku (ja sam vrteo Stonse i neke kompilacije rock balada). 

Na kraju sam izvukao jednom letvom kosu liniju pod željenim nagibom i ubodnom testerom presekao daske po toj liniji. Kao što se vidi na slici, na par mesta su mi ostali "useci" koje sam rešio vrlo lako.

Dok sam sekao po ovoj kososj liniji, otpadali su krajevi dasaka koji su sa jedne strane završavali špicom. Premerio sam dužinu nastalih "ureza", odsekao sa ovih otpadnih delova vrhove na tu meru, okrenuo vrh za 180 stepeni i ušrafio ga za godnju dasku iznad "ureza". O čas posla. 

 

Za kraj sam na desni bok ovog zida ušrafio letve 3x5cm, tek da malo "poravnaju" ovu stranu. Nakon skoro tri dana nervoze i psovanja boga dasaka, uvrtanja/izvrtanja šrafova, menjanja redosleda i rasporeda dasaka, rezultat je više nego... procenite sami. Meni je prelep i još uvek razmišljam da li da ceo ovaj zid premažem vodenom zaštitom sa voskom ili da ga ostavim ovako. Sigurno ga neću lakirati, a ovih dana ću na njega postaviti i nešto slika. Verujem da će na kraju biti prelep prizor.

E da, troškovi. Palete sam dobio, pa ne mogu a ih računam u trošak. Kupio sam 100 komada šrafova od 80x50mm i platio ih 325 dinara. Potrošio nešto struje za sečenje dasaka. Popio 5-6 kafa. Nije loše za jedan lep, živopisan zid. Sa karakterom :)

I to je to ;)

p.s. petak 22h i najzad je ceo zid gotov, učvršćen i opšiven (takodje tim staim daskama). sedeo sam pola sata u hladnoj prostoriji, pio kafu, slušao Coverdale-a i uživao u slici. Uživajte i vi :)