"Ambarski zid"

Internet je prepun sajtova i fotografija na temu "Šta sve možete od starih paleta". Ima predivnih stvari, što po samoj ideji, što po realizaciji. Znam neke primere da su i ovde ljudi uradili jako lepe stvari od paleta, slagali ih, doradjivali, presvlačili i na kraju dobili jedinstvene komade nameštaja ili korisne predmete u prostorima u kojima žive.

Ali, koliko je meni poznato, niko, ni na netu, ni od ljudi čiji sam rad imao prilike da vidim, nije radio sa baš starim paletama. Ili bar tako "živopisnim" kakve sam ja imao.

Drvene palete se prave jako dugo, verovatno stotinak godina i pokazalae su se kao idealan i jeftin način za transport svega i svačega. 1991. godine je uveden standard za EURO palete po kojem se palete prave istih dimenzija po istoj specifikaciji.

E cvrc.

Palete koje sam ja imao na raspolaganju, verovatno nisu iz prošlog veka, a sigurno nisu pravljene  po standardu. Bilo kojem standardu. Ako izuzmemo spoljne granice palete (širina x dužina) i obaveznih 3x3 drvenih "podloški" na kojima leži cela paleta, sve ostalo (debljina i širina daski, razmak izmedju njih i često njihova ravnina) su izgleda bili proizvod trenutne inspiracije majstora i stanja na lageru materijala radionice u kojoj su pravljene. Jer, od 12 paleta, dobio sam daske ovih širina:

 Šest različitih širina dasaka. Šest. A verovatno i više jer su neke bile tek za par mm različite širine od drugih, na prvi pogled neprimetno, sve dok ih ne postavite jednu uz drugu i onda vidite da imate "stepenik" zbog kojeg sve morate da radite iz početka :(

I ovog "kvaliteta". Kao Dali da ih je pravio. Salvador standard.

Kako sam do ovih dasaka došao, pogledajte OVDE.
Zbog toga je moj provobitni plan o količini materijala i poslu koji ću tim materijalom završiti, veličanstveno upao u vodu uz trostruki salto i dvostruki tulup. Tup.

Elem, grubo merenje je pokazalo da sam nakon rasturanja prve dve palete dobio skoro pa ceo kvadratni metar dasaka po paleti. Puta 12, jednako 12 kvadrata. Ok, znao sam odmah da neće sve daske biti upotrebljive u potpunosti, na mnogima su se već videli okrnjeni i upropašteni krajevi, ali za ceo posao mi je trebalo nešto manje od 6 kvadrata, tako da i pola od dobijenih paleta ne valja - opet ću imati dovoljno.

Rekoh ja :/

A posao je sledeći:

Kad sam dogradio kuću, dobio sam jednu veliku prostoriju u prizemlju koja je jednim delom bila ograničena postojećim zidom stare kuće i spoljnim stepenicama koje vode na sprat. To je tako stajalo par godina, sve dok mi pre dve godine nije zatrebala ova velika nova prostorija (koja se ne greje) u sred zime. Na zidove prostorije sam stavio grejnu ćebad za rasad, upalio kvarcnu grejalicu i ostavio otvorena vrata sobe u kojoj se loži ali opet to nije bilo dovoljno, jer je uz stepenice, najveći deo toplote odlazio na skroz otvoren sprat i kroz neizolovan krov nestajao u zimskoj noći.

Nemam neku lepu sliku stepenica pre celog posla, posetite www.manus.rs pa ćete na delu o gradnji kuće naći još neke fotografije iz kojih će biti možda jasnije gde i kako stoje ove stepenice.

Vremena malo, a para još manje, pa sam sa sprata spustio par letvi 3x5cm, vezao ih za ostatke gelendera i u njih ušrafio 5cm debele ploče stiropora. Brzo, jednostavno i pouzdano, kao da na maslačak nakačite kuhinske viseće elemente. Mada, poslužilo je svrsi, par slavskih dana je u tom prostoru bilo vrlo toplo (išla je na ruku i visoka temperatura napolju, domaći prepek i odlično ujakovo vino), pa me nakon toga mrzelo da  sve to rasturam.

I tako je ostao ovaj "zid" naredne dve godine. Prošle zime sam preko stiropora ušrafio  još dve poprečne letve pa u njih male šrafove da drže slike.

Moja zimska "stiropor glerija" :)

Bilo kako bilo, počeo sam da se saplićem o palete u dvorištu, da sve češće kačim ovaj tanani, fragilni "zid" kad god idem uz i niz stepenice i jedno plus drugo, odlučih da od dasaka skinutih sa paleta iskucam jedan lep zid. Planirao sam još što šta od tih istih daska, ali kako je krenulo, teško da će ih puno preostati.

Počelo je vrlo lako i jednostavno, odmah su mi pale pod ruku neke kraće, ravne i lepe daske i prvih par redova je završeno za manje od par minuta (vidi se na slici iznad). Medjutim, kako je krenula kosina stepenica, tako su krenuli i problemi. 

Ne samo zbog same kosine- već sam imao neku predstavu o tome kako da to rešim, već zbog neverovatne raznolikosti dasaka koja ih je činila praktično neupotrebljivim. Iako sam sa zadnje strane dodao još letvi i poprečnih dasaka, nisam mogao da šrafim gde mi padne na pamet već sam morao da poštujem raspored dasaka sa zadnje strane, tako da daske s prednje strane nisu mogle da završe gde bilo, već je svaka morala da bude duga da dobaci bar do dva mesta na koja šraf može da ide.

I nije samo širina dasaka bila problem, već i ogromna razlika u debljini. Neke su bile debele jedva santimetar, dok su druge bile debele dobrano preko 2,5 cm. Znao sam da "zid" neće biti ravan i da će biti nekih "ispada", ali tolika razlika je bila prevelika.

I zato je posao planiran za jedno lagano popodne, prerastao u cinculiranje koje je potrajalo skoro tri puna dana.

Osim navedenih, problem su bile i krivine daske po dužoj osi. 3/4 daske bude ravno a onda se iznenada pojavi krivina, na prvi pogled neprimetna, ali kad je stavite uz drugu dasku, pojavi se zjap od skoro 2 cm. Opet, neprihvatljivo. Zato sam dosta vremena izgubio da uklopim neke daske, negde natezao jedan kraj da bolje "legne" na donji red, negde bukvalno uklapao dasku sa "trbuhom" sa daskom sa "udubljenjem", a negde jednostavno morao da odsečem neke krajeve koji su se pokazali neuklopivim.

Ako sam sa nečim imao sreće, to je krajnji, najviši red. Ispalo je da mi se preostale daske uklapaju u prostor izmedju već postavljenih i horizontalne grede, skoro u dlaku. Uz malu pomoć ubedjivača od 500g, ceo poslednji red je postavljen bez i jednog šrafa, a stoji kao zacementiran!

Nema magije, nema neke čarobne reči ni svemogućeg saveta, kad dodjete u situaciju da radite sa ovakvim daskama, oslonite se samo na beskrajno strpljenje i neku dobru muziku (ja sam vrteo Stonse i neke kompilacije rock balada). 

Na kraju sam izvukao jednom letvom kosu liniju pod željenim nagibom i ubodnom testerom presekao daske po toj liniji. Kao što se vidi na slici, na par mesta su mi ostali "useci" koje sam rešio vrlo lako.

Dok sam sekao po ovoj kososj liniji, otpadali su krajevi dasaka koji su sa jedne strane završavali špicom. Premerio sam dužinu nastalih "ureza", odsekao sa ovih otpadnih delova vrhove na tu meru, okrenuo vrh za 180 stepeni i ušrafio ga za godnju dasku iznad "ureza". O čas posla. 

 

Za kraj sam na desni bok ovog zida ušrafio letve 3x5cm, tek da malo "poravnaju" ovu stranu. Nakon skoro tri dana nervoze i psovanja boga dasaka, uvrtanja/izvrtanja šrafova, menjanja redosleda i rasporeda dasaka, rezultat je više nego... procenite sami. Meni je prelep i još uvek razmišljam da li da ceo ovaj zid premažem vodenom zaštitom sa voskom ili da ga ostavim ovako. Sigurno ga neću lakirati, a ovih dana ću na njega postaviti i nešto slika. Verujem da će na kraju biti prelep prizor.

E da, troškovi. Palete sam dobio, pa ne mogu a ih računam u trošak. Kupio sam 100 komada šrafova od 80x50mm i platio ih 325 dinara. Potrošio nešto struje za sečenje dasaka. Popio 5-6 kafa. Nije loše za jedan lep, živopisan zid. Sa karakterom :)

I to je to ;)

p.s. petak 22h i najzad je ceo zid gotov, učvršćen i opšiven (takodje tim staim daskama). sedeo sam pola sata u hladnoj prostoriji, pio kafu, slušao Coverdale-a i uživao u slici. Uživajte i vi :)