Prvih 30 godina, pa da čestitam kako treba ;)

Kasniti na rodjendan je nekulturno i nije u redu prema slavljeniku.

Zakasniti na sopstveni rodjendan, ne samo što je pomalo bizarno, već je i krajnje neodogovorno. Prema sebi. Imam još oko 10 sati do tog trenutka, zato je bolje da požurim i završim ovaj tekst i prateći video. Jer, samo jednom je 30 godina, teško da ću dočekati  narednih 30 :)

Pre tačno 30 godina, 15. decembra 1985. sam  prvi put "stao na crtu", napravio nešto i ponudio potpuno nepoznatim ljudima na prodaju. Oko 18.30h, po nekoj kiši/lapavici sam stao u onaj polumrak ispred starog Merkatora na Novom Beogradu i na nekom malom kamperskom stočiću postavio mapu na kojoj su kisnule i krivile se prve čestitke koje sam napravio. Do tog trenutka sam džeparac zaradjivao uglavnom na snagu - livnica, prenos nameštaja, nošenje nekih šporeta na Makišu,... ovo je bio moj prvi pokušaj da prodam nešto što su napravile moje ruke uz pomoć mog srca i nekog talenta. 

Nakon 2 sata stajanja, pokupio sam svoju "tezgu" i otišao kući. I tako narednih 5 dana. Nisam prodao ništa. Ne samo što je bio mrak, kiša i depresija, već onda nisam znao, u vreme dok se još čestitalo u pisanoj-poštanskoj formi, niko nije kupovao čestitke pre 20. decembra. Do tad sam već sa nekoliko strana čuo da je "Merkator puk'o", da tu nema leba ni za koga i da treba otići u višedecenijsku trgovinsku "Meku" - bulevar. Kako god se onda i sada zvao, za sve će uvek biti i ostati "BULEVAR", par km desne strane ulice (od centra ka Cvetku), gde svega ima i gde je sve jeftinije. To što deo sa jeftinoćom nije uvek bio tačan, nije bilo važno, tamo je uvek bila gužva, vreva, "zilion" ljudi koji su pred svaki praznik išli da kupuju.

Pred Novu Godinu se sve umnožavalo više puta, i broj prodavaca i količina robe po stolovima, improvizovanim tezgama, haubama parkiranih automobila i onim nesrećnim platanima koje su pre par godina posekli. U taj pandemonium sam se ugurao, nekako. Uz neki semafor tamo na onom malom semaforu, odmah ispod ondašnjeg salona Exportdrva, ispred neke male prodavnice obuće "Beograd" i neke radnje za prodaju posudja i kristala.

I tad sam prodao svoje prve čestitke. Desetak komada. Sada se ne sećam kome ni po  kojoj ceni, ali se sećam svakog veličanstvenog sekunda na putu sa bulevara do Vidikovca, truckanja sporom i depresivnom 53-jkom, sa ono nešto zaradjenih para u džepu. Kakvi Rokfeleri i ostali, moj je bio Univerzum.

Sutra sam već shvatio da je moja krajnje optimistička pretpostavka da ću prodati oko 150 komada do Nove godine bila više nego podbačaj, jer sam posle par sati ostao na samo par komada. Trk u prvu knjižaru dok ne zatvore, kupuj hamer (dva velika tabaka, čak!), pa kući taksijem (ima se- može se, a i u žurbi sam ;) ), pa seckanje, crtanje, lakiranje, sušenje svake čestitke fenom i lagana ošamućenost pred zoru isparenjima brodskog laka u sobici 3x3m. Kolosalne glavobolje i možda nečeg težeg me spasila majka pred odlazak na posao. Luftiranje. Dremka na nogama u prepunom autobusu br. 59. Ceo dan na fakultetu. S faksa, pravac na Bulevar. S bulevara u sobu, crtanje-lakiranje-luftiranje-dremka-faks-bulevar-crtanje,.... i tako 10 dana.

Taj doček Nove Godine sam prespavao otvorenih očiju. Ali, nisam bio umoran. Bilo je lepih i velikih trenutaka u mom životu i kasnije, ali je ovaj bio prvi. Kroz tih deset dana sam na neki način odrastao, bio potvrdjen od strane par stotina potpuno nepoznatih ljudi koji su svoje lepe želje, ljubav i radost odlučili da pošalju na nečemu što sam ja napravio. 

Na svu sreću ovog sveta i radost da im se vrati. Otvorili su mi širom vrata u slobodu da na miru istražujem boje, suve pastele, oslikano staklo, ulja, muziku, reči, oblike, digitalne forme,,...Kad je košava išla djonom, ja sam više slikao, kad je život jače udarao, ja sam više pisao, kad ništa nije bilo kako treba, išao sam u baštu i pevao.

Rodjen sam sa krilima, hvala svima koji su me naučili da letim. Nekad iznad oblaka, nekad ispod radara, ponekad je to mudrost, ponekad čista sreća. Ali je uvek ljubav.

Najstarija sačuvana čestitka, još se svadjamo da li je iz 1986 ili 1987 :)

Najstarija sačuvana, 1986 ili 87.

Ako i nemamo ni jednu sačuvanu iz 1985., bar je sačuvana mapa koja je služila i kao sto, tezga, samostojeći pano,... ovaj KARTON je preživeo više kiša, snegova, vetrova, padova u blato i na beton, gužvi u gradskom prevozu, nego prosečno vozilo u zemlji Srbiji. I može da preživi još toliko. Ovakve stvari se više ne prave :( Bilo bi fer reći da je i odsušao više predavanja i vežbi na Stomatološkom fakultetu u Beogradu nego dobar deo današnjih studenata ;)

Par njih iz 1988.

Kasnije su se u izradu čestitki uključili i tuš, boje za staklo, kontur pasta, pastel papir, hromo kartoni,... 1991. sam pravio ovakve čestitke.

Nekoliko njih iz 1991.

Ako poželite da nekoga iznenadite za ovu Novu Godinu i bar za sekund se vratite starom načinu čestitanja Nove Godine i pisanju čestitki, pogledajte video sa motivima i čestitkama napravljenim u čast ovog datuma :)

Uskoro i video tutorial za brze, lake i unikatne čestitke :)

Srdačan pozdrav

p.s. višeo mojoj "art" strani, možete naći ovde  http://art.manus.rs