Ko je ubio gospodju čestitku?

1. Otkucaj "Srećna nova **** godina."

2. Klik na foto-aparat.

3. Odaberi sliku.

4. Ok.

5. Klik na "Post".

Gotovo.

Tvojih *** "prijatelja" na Facebooku je dobilo tvoju čestitku. Ako ih ne bude mrzelo da je pogledaju i ako budu ispred ekrana tih par minuta pre nego što je narednih 10 ili 20 objava ne potisne "na dole" i netragom nestane u history dešavanja na njihovim nalozima. Ponoviti isto na Twitteru. Na mobilnom i u email klijentu uraditi isto, osim što morate još uraditi i "select all" na adresaru i u "telefonskom imeniku" vašeg aparata. I to je to, poslali ste čestitku za Novu Godinu na par hiljada adresa za manje od 2 minuta. Sad možete da na miru ne radite ništa ispred ekrana preko kojeg prolaze neke druge čestitke, od ljudi kojih se i ne sećate ili ne znate ko su, neke napisane s puno ljubavi, neke tek ovlaš odradjeno "Srećna i sve naj...". 

Da li Vas je neka dodirnula? Da li je Vaša dodirnula nekog posebnog?

Ne tako davno, pripreme za Novu Godinu su počinjale čestitkama. Najkasnije oko 20. decembra se išlo u kupovinu čestitki, da se na vreme napišu i pošalju, da stignu na odredište pre 30. decembra. Da se neko ne zaboravi. 31. poštari u svojim poslovnicama slave kao i sav zaposleni svet, ne raznose poštu. Čestitka koja stigne posle praznika se ne računa. Smatrala se gestom koji potvrdjuje kako je taj.i.taj lenj i neodogovoran i kako je opet zakasnio da Vam čestita na vreme.

I nema veze što ste unapred znali šta će biti na tom komadu belog kartona: debeli nasmejani čika u crvenom odelu (obavezno sa što većim stomakom i rumenim obrazima), sanke sa irvasima (koji su na većini slika više ličili na jelene, ali nema veze, mogli su da budu i losovi i volovi, samo nek su imali 4 noge i rogove), prikladno ukrašen karmin sa upaljenom vatrom i obavezno nekim zaspalim ljubimcem ispred, zimski pejzaž sa šumom-jezerom-selom u daljini-noć sa mesečinom - zalazak Sunca... nema veze, samo da je pod snegom, dve čaše za šampanjac preko kojih padaju konfete i ukrasne trake i obavezno, ONA, kraljica jelka, okićena na sve moguće i nemoguće načine. Obične, nazumbanih ivica koje su kroz poštanske brzake prolazile gole i nezaštićene, ili one skuplje, "elegantne", na preklop i u beloj koverti.

Svaki frižider, regal sa knjigama i onaj nikad prevazidjeni orman u babinoj kuhinji, postajali su galerija dobrih želja i velikih nada za narednu godinu. Valjda su zato dizajneri nameštaja izmislili ona klizna vrata sa dva komada stakla, nigde se bolje čestitka nije videla i nigde se duže nije održala nego na tom mestu. I nije bilo boljeg načina da se prikriju tegle sa slatkim od šljiva.

Sve su nam bile drage, svaku smo uredno čitali po 3x, jednom sami, jednom ukućanima i bar jednom gostima koji dođu pre i posle praznika.

Pa one predivne UNICEF-ove čestitke, serijali prelepih radova dece iz celog sveta koji su nas polako izveli iz ilustracija '50-tih i učinili da se osećamo uzvišeno kad god bismo kupili neku od njih. Znali smo da i u vreme najvećih prevara i laži, bar po koji dinar odlazi za pomoć ugroženoj deci širom sveta.

Devedesete su donele ratove i rasprodaju ideala i morala, pojavile su se neke šarene laže umesto čestitki, neke duhovite ali većina njih, skaredne i vulgarne u svakom pogledu. Slanje idiličnih pejzaža, kamina i jelki je postalo bljak, a dnevna politika, mržnja i niske strasti su zauzele ono rezervisano mesto za lepe želje. Kratki pokušaji da se na lice čestitki stavi diskretna linija umetnosti, elegancije i posebnosti, skoro da je ostala neprimetna. Sve je postalo turbo.

Sve manje smo jedni drugima želeli ljubav, sve češće se želelo "puno zdravlja".  Žive boje sa čestitki je zamenilo sivilo svakodnevnice.

I onda je došao mobilni telefon. Internet. Tehnologija koja je širom otvorila  vrata prema svakom kutku planete, postala je izgovor za svu lenjost koja je vrebala u svima nama. Bezbrojni forumi, sajtovi, grupe sa apsolutno neverovatnim rešenjima za "sam svoj majstor" čestitke su uglavnom samo mesta na kojima nekoliko minuta odmaramo pogled, uzdahnemo par puta i vratimo se u metež i kakofoniju informacija u kojima se davimo. Za pisanje čestitki je bilo sve manje  vremena.

Jedna od "zilion" elektronskih čestitki.

I na kraju smo prestali. Ne sećam se kad mi je poslednji put stigla čestitka. Ne sećam se ni kad sam ja napisao neku.

Sivilo je pobedilo. Lenjost je pobedila. Mi smo pobedili. Sami sebe. I čestitku.

p.s. ako ipak poželite da nekome budete pravi NEKO, a ne like-<3-fav na par sekundi, napišite neku čestitku, makar i onu sa onim debeljkom rumenih obraza. Ili napravite sami, neku posebnu, neku specijalnu, jer svi smo mi nekome posebni. OVDE imate krako uputstvo kako da napravite neke unikatne, lake za izradu i zabavne.

p.s.s. iskreno se izvinjavam svima koji još na stari, "pismen" način čestitaju Novu Godinu, smišljaju poseban tekst za svaku dragu osobu i provode sate u želji da to maleno parče papira osvane na nečijem pragu. Ovaj tekst ne govori o njima. Oni su naša poslednja šansa za iskrene dobre želje i srećan je svako ko ih ima.