VAŽNO SAOPŠTENJE!!!: ovaj tekst nema nikakve veze sa bilo kojom religijom, političkom, nacionalnom, akademskom i svakom drugom strujom. Daljim čitanjem prihvatate odsustvo bilo kakvih komentara u tom pravcu.
Elem.
Zvecka oružje i blizu i daleko, ganjaju nas epidemije, komete i starlete nas za malo promašuju, klima se menja,... Mad Max, Terminator i Waterworld više i ne izgledaju tako nemogući.
Postoji čitava sub-kultura po nekim zemljama (posebno u SAD) koja se bavi pripremama i savetima za neku veliku katastrofu, od erupcije Yelowstona pa do nuklearnog rata. Uče o načinima preživljavanja, sakupljanju i čuvanju hrane, paljenjeu vatre, lovu, izgradnji skloništa. Neki opremaju ogromna vozila-tvrđave solarnim panelima, sistemima za prečišćavanje vode, fulterima za vazduh, antibakterijskim barijerama, budženim motorima koji idu na sve i svašta,.. Uglavnom, spremaju se da budu mobilni neposredno nakon nekog velikog (ne)prirodnog razaranja i da se na putu do nekog mirnog mesta snadju i prežive.
Sa tri haskija, dve mačke, meni najdražim plastenikom, kraljevskim orahom i starom Astrom F, teško da bih daleko stigao, tako da se verovatno ne bih ni pomerao odavde. Ako me zakači, šteta, ako me promaši - sreća. Ovako ili onako, i ja koji ostajem i oni koji odu, u jednom trenutku ćemo ostati na nekom mestu koje je mesto našeg novog života.
I onda, nakon pravljenja ili popravljanja kuća, infrastrukture i tela, treba nastaviti sa životom.
Pre ili kasnije, treba krenuti u baštu. A za baštu je potrebno seme.
Danas sam otvorio sezonu 2016 sejanjem par saksija sa paradajzom i začinima. I kako obično biva, mozgajući o tome kojih 5-6 da odaberem od 320 koliko ih imam, vijuge su mi otkazale poslušnost i zaigrale se pravljenjem kriterijuma po kojem bih trebao da biram šta ću sejati. Veličina, boja, istorija, rodnost, održivost,... Počele su da se pojavljuju kategorije o kojima nikad nisam razmišljao, za neke sam po prvi put čuo (?!).
A onda se u celu raspravu uključio i onaj deo mene koji je odrastao na SF filmovima i knjigama, na Zelazniju, Gibonsu, Klarku, Donaldsonu, Asimovu,... i sad sedim i pišem ovaj tekst.
Kad bih morao da spremim i nekako sačuvam semena 20 sorti paradajza, koje bi to bile? Ili 30? I da to budu poslednje semenke paradajza na svetu, kao u filmovima. I da budu osnova za vraćanje raznolikosti sadašnjih varijeteta, znači da medju njima bude i velikih, malih, okruglih, duguljastih, šarenih, raznobojnih,... I da to budu isključivo varijeteti koje imam u svojoj kolekciji.
Ma da, baš sam našao čime da mučim ovo malo mozga što mi je ostalo :/
Kriterijumi
Verovatno bi svi važeći kriterijumi morali da padnu u vodu. Ako pretpostavimo da će nakon TOG dana ova planeta postati opasnije, nezdravije i sve u svemu, surovije mesto, neke osobine kao što su "lokalno", "rodno", "uniformno", bi pale u vodu. Odabrani varijeteti bi trebali da budu što stariji, primitivniji i već naviknuti na siromašno i neprijateljsko okruženje. Da li treba da pominjem besmislenost razmišljanja o hibridima?
"Primitivni", njih 5
Pre svih i svakako, Divlji paradajz sa Galapagosa. Ne samo što je (nezvanično) najstriji poznati varijetet, već je pokazao izuzetnu otpornost u posebnim uslovima u kojima raste - jaki vetrovi,malo kiše i konstantno fajtanje najsitnijim slanim kapljicama sa vrha talasa koji zapljuskuju ostrva ovog arhipelaga. Iako je po malo komercijalizovan (neki od svetskih distributera semena ga imaju pod različitim imenima, uglavnom se u imenu pominje Galapagos) i verovatno nema mnogo direktnih veza sa svojim izvorom, ovaj varijetet bi mogao da pomogne u ojačavanju preživelih varijeteta (za šta se inače i koristi u savremenoj proizvodnji semena). Više o njemu, poslušajte ovde.
Kao drugi od ovih "najprostijih", pada mi na pamet cherry paradajz sa Santorinija. Ako se od divljaka sa Galapagosa i nećete najesti (nema neki poseban ukus, ali je na ovoj listi zbog izuzetne otpornosti koju nosi u sebi), cherry sa Santorinija je vrlo otporan i vrlo ukusan. Raste na vetrovitoj strani Santorinija, u više nego oskudnoj zemlji, skoro stalno na preko 35C i sa minimalnim zalivanjem. Sa sobom nosi i pun kofer istorije, pa je zajedno sa otpornošću na surovije uslove uzgoja, više nego zasluženo ušao u ovaj odabir. Više o njemu, možete pogledati ovde
Kao trećeg u ovoj grupi varijeteta koju čine plodovi koji i nisu nešto izdašni, nema ih puno, ali će SIGURNO rasti i sa sobom nose veliku otpornost na loše uslove uzgoja, odabrao bih jedan od dva varijeteta, Black plum (Crna šljiva, Rusija, poznat i kao Černi Mavr) ili Italian noire (Crni italijanski). Po nekim autorima, ovaj varijetet pokazuje primetno veću otpornost na gljivične bolesti paradajza (pre svega na plamenjaču). Šta bi možda presudilo u odabiru jednog ili drugog, Crna šljiva ima ono "brašnasto" meso, kao vinogradarska breskva, dok je italijanski varijetet klasične teksture i intenzivnijeg ukusa crnih sorti. Koji god da odaberem, doneće tamnu boju, duguljast oblik i otpornost na gljivice. Nije loše.
 |
| Crna šljiva, Rusija |
 |
| 100+1000. Ako se dobro sećam, ovo je obrano sa polovine jedne biljke. |
 |
| Sweet pea. Ovo je izraslo iz one saksije prečnika 12cm. |
 |
| Hurma |
U narednim tekstovima, moćićete da pročitate moj izbor "najbržih", "normalnih", lokalnih (znam, napisao sam da ovo ne bi bio validan kriterijum, ali moram da udovoljim lokal patriotizmu ;) ), velikih i "egzotičnih".
Sve delove serijala možete pogledati na ovim linkovima:
1. deo - Primitivni
2. deo - Normalni
3. deo - Rani
4. deo - Lokalni
5. deo - Veliki
6. deo - Egzotični
A moju kolekciju sa opisima i fotografijama na www.manus.rs/biljke i video kanalu na YouTube
Do narednog kuckanja,
Srdačan pozdrav
No comments :
Post a Comment