Sveti bosiljak, Tulsi (Ocimum tenuiflorum)

Kad pomislite na bosiljak, šta Vam padne na pamet? Neka lepa salata, Mediteran, miris,... Pre 50 godina u kući moje prababe mogao se videti samo onaj sitnolisni, kasnije nazvan Grčkim, a još kasnije Hilandarskim. Bujni žbunovi po obodu bašte koji su se u jesen brali onako u kompletu i ostavljali da vise naopako pod strehom, da se suše.

Kasnije, pojavio se Genovese, velikih listova, sa karakterističnim brazdama po površini lista "kao iz reklame" i poprilično potisnuo sitnolisni, sve ga je manje bilo po baštama, sve dok u jednom trenutku skoro nije nestao. Vratio se pre tridesetak godina, ali više nikad u onoj meri kao s početka ovog teksta.

U poslednje vreme, teškom mukom, ali ipak, javlja se i "ljubičasti" bosiljak, lepršavih, crvenkasto–ljubičastih listova i ljubičaste stabljike. Moja prababa bi ga verovatno izgazila kao korov, ali današnji baštovani, otvoreniji prema novitetima su ga prihvatili i sve češće se može videti po pijacma.

I to je to. Tu priča o bosiljku za većinu naših ljudi završava. 

Godinama sam imao problem da privolim bilo koga da uopšte proba bosiljak s mirisom limuna. Cimeta. Kamfora. Anisa. O Tree bosiljku koji raste kao drvo više od 3 m u Africi, mnogi neće ni da čuju, to je nemoguće. U jednom trenutku sam imao 19 različitih. I nikoga nije zanimalo, svi su tražili "onaj jestivi", Genovese ili sitnolisni.

A bosiljak je tako mnogo toga. Miris, ukus, lek,... Ovo je tekst o malo poznatom (kod nas) a najviše cenjenom bosiljku u zemlji odakle je i potekao. Ne, nije Mediteran, kako se često greši, domovina bosiljka je Indija.

Tulsi bosiljak. 

Ovo ime u nekom širem prevodu znači "neuporediv". U hindu religiji, Tulsi je boginja, žena boga Višne, simbol dugovečnosti i dobrote. Duboko ukorenjen u razne običaje i ponašanje u skladu sa Hindu religijom, dobio je i ime "Višnin omiljeni" ili "Višni bosiljak". Postoje dva varijeteta, svetlozeleni sa zelenom stabljikom (kao ovaj na mojim slikama) i zove se Shri–Tulsi "Tulsi sreće" i tamnozeleni sa ljubičastom stabljikom Shyjama Tulsi (Tamni bosiljak).

Sledbenici Airvede ga smatraju svetom lekovitom biljkom, Kraljem svih biljaka i Majkom prirodne medicine. U Indiji, saksiju sa tulsijem drže uz uzglavlje kreveta da tokom noći udišu njegov blagotvoran miris i kako duboko veruju, oporave organizam od svih napora, fizičkih i emotivnih iz prethodnog dana. U savremenom svetu, pobornici prirodnih sredstava lečenja ga smatraju jednim od najjačih adaptogena – prirodnih lekova koji održavaju ravnotežu u organizmu ili popravljaju narušeno (slično peruanskoj maki). Takođe, često se pominje i kao odličan antidepresiv.

Po listu, lako može da promakne oku jer skoro pa da ne liči na ostale varijetete koje sam imao. List je blago reckav, nežan na dodir i nema onaj jaki miris bosiljka na koji smo navikli. Unutar tog mirisa, oseti se još neka crta, kao jako blaga sandalovina ili nešto slatkasto, ne mogu da odredim. Za razliku od ostalih, ne raste tako divlje u visinu i ne kreće odmah u cvetnu granu. Ovaj je nekako "tih". Eto, ne mogu da nađem bolju reč koja ga opisuje. Miran. Dostojanstven.

Može se koristiti u ishrani kao i svaki drugi bsiljak, ali se preporučuje i da se pije u vidu čajeva. Samleveni listovi se stavljaju na ujede insekata. 

Kad smo kod insekata, potpisnik ovog teksta ne veruje u moć bosiljka da rastera komarce, provereno na sopstvenoj koži :(

U duhovno religioznom smislu, voda u kojoj je prokuvan ovaj bosiljak se prska oko preminulog i na taj način mu se otvaraju vrata na onaj svet. Zvuči poznato?

Ona prababa sa početka teksta, nikad nije napravila slavski kolač (spartanski, samo brašno, hleb, voda i Isusovo slovo na njemu), a da ga nije ukrasila suvim cvetnim grančicama bosiljka. Nije bio Tulsi ali opet... A i u nekim crkvama i obredima još uvek možete videti da se škropljenje svetom vodom radi granama bosiljka.

Bili religiozni ili ne, uvek ćete imati bosiljak u bašti. Univerzalni prijatelj svih biljaka, voća, povrća i cveća. A ako imate Tulsi, znajte da imate biljku o kojoj se priča i piše više od 3000 godina. Pa nije li to pravi detalj za jednu Staru Baštu? :)

Srdačan pozdrav :)

Koji je to "Naš stari paradajz"?

Jedno od najčešćih pitanja koje čujem ne samo u vreme kad se nabavljaju semenke i rasad, već tokom cele godine je:

"Znate onaj, onaj NAŠ STARI paradajz, onaj PRAVI, onaj UKUSAN?"

"Da li imate seme onog PRAVOG Volovskog srca?"

"Znate onaj stari šljivar, nekad su ga bile pune bašte, pa onako sočan i lep...".

Znam. 

I nemam pojma.

Najtačnije rečeno, svi mi imamo sećanje na neki paradajz koji nam je bio ukusan, nekad davno. Ali, paradajz od pre 40 godina iz bašte moje prababe i paradajz neke tetke iz Šumadije ili nečije ujne iz Srema, verovatno nemaju veze jedan s drugim. Još ako je u međuvremenu širenje gradova i izgradnja čitavih naselja pregazilo neku staru baštu koje se sećate i ponekad i čitave delove gradova, šanse da nađete "baš taj" paradajz su minimlne.

"Ma znate, onaj jabučar".

Koji? Imam ih desetak, iz raznih krajeva Srbije. I još toliko iz regiona. I još toliko iz ceog sveta. Verovatno oko 40. Različitih. Crveni, roze, braon, zeleni, žuti, slatki, kiselkasti, odimljeni, mesnati, vodenasti,... A postoji ih na hiljade. Koji od njih je Vaš?

I da, svi su PRAVI, svi su JESTIVI i svi su više nego UKUSNI.

Da se na kratko vratimo kroz istoriju, u vreme kad je paradajz bio egzotika stigla "od negde tamo daleko" i tek počinjao da osvaja naše kuhinje. Kad je prošlo početno "neki crveni plod", lirski zanos sa "plod ljubavi" i "jabuka ljubavi", pa i malo verskog zastranjivanja sa "vučji plod", paradajz koji se odomaćio i u početku dobijao imena na osnovu onoga na šta je najviše ličio.

• Najčešći oblik, okruglast, malo spljošten na polovima, podsećao je na - jabuku. Zato valjda ne postoji deo ove planete u kojem se ikad gajio paradajz da bar jedan njegov varijetet nije dobio ime "jabučar" ili nešto slično tome. Ne, nismo mi izmislili ovo ime, ima ga po celom svetu. U svetu paradajza koji je prebogat različitim varijetetima, jedno ime za jedan oblik je postalo premalo, pa sad imamo na hiljade imena za različite sorte paradajza koje su u osnovi, po obliku, jabučari.

Jabučari, najbrojnija grupa varijeteta svih zamislivih boja, ukusa i čvrstine plodova.

• Manji, blago izduženi plodovi su dobili ime po drugoj voćki koja je već uveliko bila poznata - šljiva. Šljivari koje smo znali pre 40 i više godina sve više nestaju. želja da imamo što veće plodove i da iz bašte donosimo sve punije košare su još i pre nego su se pojavili hibridi, popričično smanjile broj posejanih šljivara i danas ih je sve manje. Opstaje jedna manja grupa, posebnih po vrlo mesnatom plodu sa malo vode i pogodnih za sušenje (verovatno je Roma najpoznatiji predstavnik ove grupe).

• Treća grupa je pomalo nejasna jer ime su neki plodovi dobijali zbog oblika, a neki zbog veličine. Volovsko srce. U vreme kad su imena paradajza nastajala, veliki plodovi su povezivani sa najjačom i najvećom domaćom životinjom, volom ili bikom (pade mi na pamet, možda u Indiji imaju Slonovo srce, valja proveriti). Vo i bik su oličenja snage i veličine, pa su mnogi veliki plodovi dobijali ime Volovsko srce ili Bikovo srce. Sa druge strane, mnogi plodovi su baš oblika srca iako po veličini spadaju u "normalne". Većina sorti označenih kao ****-srce su teški oko 200 gr, u proseku tek malo veći od jabučara. Ali većinu karakteriše stakast ukus i umerena količina vode.

Nekoliko Volovskih srca iz zemlje i sveta. Mala grupa varijeteta koji su srcolikog ploda i srednje veličine. a ima ih još puno po baštama sveta.

• I četvrta grupa, često zapostavljena i proglašavana za ukrasne biljke, nejestive, a povremeno i da su GMO proizvedeni u mračnim laboratorijama ukrštanjem riba, pauka i divljeg paradajza (da, upravo tako čuh). U pitanju su čeri paradajzi koji su dobili ime jer po veličini i obliku podsećaju na trešnju (cherry). Kasnije, otkrivanjem sve većeg i većeg broja varijeteta različitih boja, veličina i oblika, ova grupa je podeljena na više podgrupa, od mini (do 1cm veličine) do velikih čerija (do 5 cm prečnika što se smatra gornjom granicom za veličinu čerija). Ima ih svih boja, od belih do crnih, prugastih, duguljastih,..

Tek mali deo sveta cherry paradajza koji broji verovatno par hiljada varijeteta.

A ovo su samo osnovne, grube odrednice. Da li Vam je sad bar malo jasnije, zašto Vam neki stari jabučar koji ste nabavili uopšte ne liči na onaj "vaš stari jabučar" jer je vodenastiji, kiseliji, drugačije boje,... a opet nosi ime jabučar.

Zato, kad sledeći put potražite neki paradajz iz Vašeg detinjstva, potrudite se da opišete boju, veličinu, ukus, da li ima više ili manje vode u sebi,.... Pomoćićete i sebi i onome od koga tražite seme.

I ne odustajte od starog paradajza. Sve dok ga neko traži, sve dok ga je bar u jednoj bašti, preživeće.

Srdačan pozdrav.

manus.rs/biljke

Kada sejati?

Iz godine u godinu, celom severnom hemisferom, već oko Nove Godine na prozorima osvanu saksije, kutije, kontejneri i sve ostalo u čemu može da se seje, posejani semenkama raznoraznog povrća za narednu sezonu. U nekima se zazeleni i po neki listić, semenke su bile posejane već početkom decembra.

Da li ste zakasnili? Da li je Nova Godina pravo vreme za početak sejanja?

Pre nego Vam odgovorim detaljnije na ovo pitanje, samo da kažem jednu stvar - danas je 11. januar 2019. godine i u celoj kući i plasteniku imam posejano tačno 0 semenki. Nula. Okruglo. Čak sam ove godine propustio da posejem onih ritualnih par saksija oko Nove Godine kao što sam radio prethodnih godina. Ništa. 

Iako će mnogi i nakon ovog teksta uraditi po svome (znam, i ti ćeš, već ti pogled luta ka kutiji sa semenkama, vidim te), ipak ću napisati i ovaj tekst, tek da posle neko ne kaže da mu nisam rekao. Eto.

Elem, da biste bili sigurni kad je pravo vreme za sejanje, možete učiniti nekoliko stvari:

• pogledati kad većina drugih seje (pri tome ne mislim na odlično opremljene profesionalce koji seju na desetine hiljada semenki u za to adekvatnim uslovima)
• pogledati po stručnim sajtovima gde ćete za svaku povrtarsku kulturu naći uputstvo kad se seje
• pogledati po sajtovima koji se bave prodajom semena
• pitati nekog ko zna više nego Vi 

Ako ste vlasnik manje bašte, hobista ili gajite baštu tek da imate da preko leta jedete svoju salatu, paradajz, papriku i da možda pretekne i nešto za zimnicu, podsetio bih Vas na sledeće biološke zakonitosti koje prate paradajz, papriku, krastavac i tikvice (a verovatno i još po neku, manje zastupljenu vrstu povrća u našim baštama):

1. od sejanja semenke do sadnje mlade biljke u stalno mesto u bašti prođe najmanje 6 nedelja (bar 2 para stalnih listova, jaka stabljika i koren dobro razvijen)
2. u svakoj vremenskoj zoni postoji  određeni period nakon kojeg je pojava jutarnjih mrazeva minimalna ili nezabeležena (u ravnici, u našem podneblju, to je oko 6. maja, na planinama i 15. - 20. maja bude još snega). Jutarnji mraz može da bude poguban po mlade biljke, znam nekoliko bašti koje su doslovno nestale preko noći. Zato ćete na svakom jeziku, na svakom sajtu koji se bavi prodajom semena, naći savet "sejati 6 nedelja pre pojave poslednjih jutarnjih mrazeva)

Ako od 6. maja oduzmemo 6 nedelja (ili zarad lakšeg računanja meseci i po dana), doćićemo do okvirnog datuma 20. mart. Ako tome dodate još 2 nedelje (da bi posejane biljke bile veće i jače kad ih budete presađivali u baštu), onda možemo zakljulčiti da je neko "normalno" vreme za sejanje između 1. i 8. marta. A danas je? Januar? Da li je ovo dovoljan odgovor na Vaše pitanje?

Za one koji se još uvek premišljaju, bonus: za nicanje svake biljke, pa i povrća, potrebno je:

1. supstrat (lako se kupi ako već nemate svoj)
2. saksija (vidi pod 1, a može i bilo kojačaša od jogurta, plastična kutija, konzerva...)
3. semenka
4. voda (svi je imamo, ovako ili onako)
5. temperatura bar 15-16 stepeni, 24 časa, desetak dana (ok, to ponekad zna da košta, ali je ostvarivo)
6. SVETLO, DNEVNO SVETLO! E na ovom korku se sapletu svi oni koji nemaju dobar komplet daylight lampi, dobro odabrana led svetla ili klijališta. Mislite da je ovo mlečno svetlo koje nadire kroz prozore dok se napolju beli sneg dovoljno? Nije. Možda jeste za taj prvi red saksijica koje su uz samo staklo prozora (gde zna da bude i najhčadnije, ako nemate radijator ili grejalicu ispodsamog prozora) ali je već 20-30cm u dubinu sobe slabo za potrebe mladih biljaka. i zato ćete sigurno upasti u problem sa izduđivanjem i propadanjem rasada. Ima zima koje prođu u blago oblačnim ili čak sunčanim danima, ali ova nije takva. Čak i da sutra grane sunce i bude ga 5-6 dana, niko ne može predvideti kako će biti u februaru. Dužina (ili kratkoća, kako god žečite) dana je takođe faktor koji ometa noramalan rast i razvoj mladih biljaka.

Zato, ne žurite. Još imate vremena da po n-ti put pretresete svoj plan za 2019. Nabavite još po koje seme. Naučite još što šta pre nego se krene u baštu. Pogledate za seme OVDE (klik na tekst " PONUDA SEMENA za sezonu 2019" a za rasad OVDE.

Strpljenje se najteže uči kad se krene u baštu. Ne pitajte kako znam.

Pozdravlja Vas

Debeli Baštenski Zmaj

Matematika i karakter baštovana

Valjda nema nepouzdanijeg, prevrtljivijeg i  dovitljivijeg mozga od mozga baštovana u vreme sejanja. Ne u vreme planiranja bašte, tad je sve OK. Čista algebra i geometrija povrća, ovoliko metara puta onoliko metara, ovo se sadi na ovolikom razmaku, ono na onolikom, sve se pomnoži i sabere i dođe se do jednog broja. 

Neumitnog, nepomerivog i nepopravljivog.
Dok ne počne sejanje.

Onda se probude svi paralelni univerzumi, zakrivljenja prostora i vremena i monstruozne crne rupe koje u tren oka progutaju svu logiku i prirodne zakone suživota povrća u jednoj bašti. 

"Samo još ovo i neću više".

Valjda najgnusnija samolaž ikad izgovorena unutar neke bašte, plastenika, terase,... Za njom su na visokom 2. i 3. mestu "Neću, nema više mesta" i "Sačekaću do sledeće sezone".

Šipak. Um baštovana radi 300 na sat i naćiće sve pukotine u logici.

Ovogodišnji primer jednog debelog bradonje s naoučarima koji povremeno napiše po koji red za ovaj blog:

Logika:

Prošle godine sam sadio 170 sorti paradajza, moram da smanjim taj broj.

Realizacija:

Napravio sam spisak koji je drastično smanjen na 168 sorti (juhuuu, sve pohvale za karakter)

Posle trećeg čitanja spiska, ruka sama markira sorte koje mogu u kofe. Na kraju ih je 10. (bravo!)

Sad ih je 158 u bašti (aplauz! ovacije!)

Vidi ovo, ko je ostavio ovaj sa rečima "Možda" i spiskom od 8 sorti na njemu? A?

(tihi glas u glavi): Ali na poslednjem spisku ih je 158, ako dodaš još 8, biće ih 166, to je još uvek manje od limita od 170.

Super, znači seje se i tih 8.

Finale - umesto planiranih 170 posejano je 178 sorti, ali sam ponosan jer ću u bašti imati samo 166 što je manje od planiranog broja.

I ko može da obori ovakvu logiku?

Da li neko zna gde ima jeftinih kofa da se kupe? :(

Borago officinalis - dar u svakoj bašti

Najveća sreća u baštu skoro po pravilu dođe slučajno.

Pre nekoliko godina, krenuo sam da kupim neko seme od jednog od vodećih svetskih distributera starog semena. Imao sam neki plan, znao sam šta me zanima i što je najvažnije, znao sam da nemam neki veliki budžet.
Ekran po ekran, sliku po sliku, punio sam svoju "potrošačku korpu" novim varijetima paradajza. I stigao do kraja kataloga. Naručio sve što mi se dopalo, a opet, nisam potrošio sav novac. Ostalo je još 3-4 evra od planirane sume. E sad, neko bi bio "srca kamenoga" i taj "kusur" ostavio za neku kasniju kupovinu.

Ali ne i baštovan u sred ogromnog kataloga semenki. Nema šanse :)

I tako, krenem po chili papričicama, ali ne nađem ništa što bi me zanimalo. Među krastavcima, takođe.

Nakon 19 varijeteta bosiljka koje sam imao, teško je bilo pomisliti da ću naći neki poseban, neki koji ću poželeti da imam. Ali, grupa začinskog i lekovitog bilja zna da bude povelika, pa krenem malo da listam i oko mi zapadne za prelep plavo-ljubičast cvet. Već preumoran i prezaisćen od višesatnog bazanja po katalogu, zapamtim samo reč "Borago", zazvuči mi nekako italijanski, a ako je začin pa ga još i italijani vole - mora da je dobar.

Kliknem na BUY, Finish, Yes, Yes, Confirm, Close, Shut down, Zzzzzzzzzzzz

I potpuno zaboravim šta sam naručio.

Par nedelja kasnije, kad je kupljeno seme stiglo, ni tad nisam imao vremena da više pročitam o ovoj biljci, paradajz je imao apsolutnu prednost i svu moju pažnju. I tek kad sam otvorio kesicu sa tim čudim, pomalo nezemaljskim semenkama, crnim sa malom belom tačkom na jednom kraju, potražio sam više informacija o ovoj biljci. i čitao, čitao, ČITAO,... i onda jedva dočekao da nikne i probam bar deo onoga što sam našao u tekstovima.

Izgled

Kad se pojavi, ova biljka izgleda poprilično neprivlačno. Veliki, široki, mesnati listovi, prekriveni dlačicama koje često odaju utisak kao da će Vas ubosti, meni ne izgledaju lepo. Više mi liče na neki korov koji je odlučio da se sredi za izlazak u grad. Ali, kad se pojavi cvet, sva neprivlačnost ostatka biljke pada u vodu. O ukusima ne vredi raspravljati i ovu biljku sigurno nećete ubrati da Vam stoji u vazni na stolu, ali, cvet je van svake diskusije - lep. Jednostavan, neke tople duboko-plavo-sa-malo-ljubičaste na peteljkama koje su od bledo roze do tamno ljubičaste boje. 

Istorija

Pominje se još u tekstovima Plinija, a pominje se i u tekstovima o Homerovom životu. 

Postoji zanimljiva priča o cvetu ove biljke. Krajem XVI i početkom XVII veka, u Veroni u doba Romea i Julije, cvet ove biljke je korišćen kao svojevrsni SMS ili "like" sistem tog vremena :) Devojke su sušile ovaj cvet i stavljale ga u svoje preklopljene maramice. Na balovima, šetalištima ili drugim mestima gde su mogle da vide momke, diskretno su ispuštae maramicu ispred nekog od momaka. Dok je podizao maramicu sa poda (kao pravi kavaljer ;) ), momak bi diskretno pogledao njenu sadržinu i ako bi u njoj video ovaj cvet, to bi mu značilo da se toj devojci vrlo-LIKE. Pa sad, procenite sami, da li biste više voleli da medju sobom delite lepe cvetove ili onaj plavi palac sa ekrana :D

Razmnožavanje

Razmnožava se semenkama koje bukvalno bivaju ispaljene iz semenih čaura smeštenih ispod cvetova. Znaju da odlete poprilično daleko (nalazio sam nove biljke na 4-5 metara od majki). Ovaj čin se odvija kasnog setembra do početka oktobra i kad god je i gde god je to moguć, ovu biljku treba inicjalno saditi u krajeve bašte, uz ograde ili same ćoškove leja, tamo gde neće biti zahvaćene jesenjom ili prolećnom obradom zemljišta, upravo da se ne bi oštetile nove biljke nastale od semenki "majke". Na proleće, kad mlade biljke ojačaju, možete ih premestiti na mesto koje Vam najviše odgovara.

Zaštitna uloga

Cvet ove biljke je vrlo atraktivan za leptira kupusara i mnoge druge leteće štetočine pa se savetuje sadnja u većim zasadima kupusnjača. Osim štetočina, ovaj cvet će privući i "korisnu avijaciju" raznih oprašivača, pa je dobro ovu biljku imati oko bašte čak iako ne gajite kupusnjače. Takodje, u jesen je možete ostaviti u nekom sudu sa vodom zajedno sa ostacima koprive, gaveza, bosiljka,... da preko zime struli i tako dobiti odlično tečno djubrivo za prolećne radove. 

Poseban uticaj na paradajz

Ne znam u kakvu bih ulogu svrstao ovu osobinu Boreča, ali ono u šta sam se lično uverio, prisustvo ove biljke definitivno i nesumljivo menja ukus paradajza! Znam da zvuči kao "bapska priča" i neki od mnogih senzacionalističkih nalsova i tekstova kojih je prepun internet, ali, ovo sam doživeo u svojoj bašti, sa plodovima meni omiljenog Persimona. Na kraju jedne male leje u kojoj je bilo desetak stabljika Persimona, posadio sam jednu stabljiku Boreča. Kad je došlo vreme da se beru plodovi, ukus plodova sa početka reda (gde nije bilo Boreča) i sa kraja reda na kojem je bio Boreč, bio je totalno različit i ono što me najviše zbunjuje, ni nakon svih ovih godina, ne nalazim način da opišem promenu. Inače je teško nekome preneti iskustvo nekog ukusa, pogotovu ako je ukus do tad nepoznat, ali ovo,... kao da ste neki omiljeni ukus izmenili toliko da je postao drugačiji, a opet vam je omiljen (pa baš i nisam nešto pomogao sa ovakvim poredjenjem, jel' da? :( ). Ako ikad budete probali, znaćete na šta sam mislio.

Uticaj na čoveka

Iako sam pristalica toga da treba poštovati zvaničnu medicinu ali i da ne treba zaboraviti i zanemariti značaj stare medicine, neću se dublje upuštati u lekovita svojstva ove biljke. Eksperimentisanje bilo kakvim načinima lečenja smatram vrlo opasnim i neodgovornim i zato ću samo ukratko nabrojati sa kakvim se sve zdravstvenim problemima (i lečenju istih) ova biljka dovodi u vezu:

- još od prvih pominjanja ove biljke, daleko kroz istoriju, povezivana je sa uticajem na srce. Bez obzira da li je opisivana kao nešto što povećava hrabrost (škoti je zovu "hrabri čovek"), ponos, snagu, polet,... ova biljka to najverovatnije radi kroz vrlo snažno diuretičko delovanje.

- u srednjem veku, često se pominje kao sredstvo za "podizanje raspoloženja" ali i za "smirivanje histerije" što je malo kontradiktorno, ali su izvori ovakvih tvrdnji mnogobrojni, pa ih ne treba zanemarivati

- razne tinkture spravljanje od cvetova ove biljke, u XVII i XVIII veku su korišćene protiv jakih bolova, upala, za smirivanje porođajnih bolova i kod ujeda raznih životinja.

Nemojte eksperimentisati, posavetujte se sa iskusnim travarima ili farmaceutima i od njih potražite savet za medicinsku upotrebu ove biljke (i svih drugih!).

Upotreba u ishrani

S brokolijem i tanko sečenom šargarepom u kiselom mleku.

Nazad na poznat teren (isprobano, provereno :) )

Cvet se jede svež i odličan je i za vizuelne akcente u raznim salatama i zbog svog ukusa koji podseća na mešavinu ukusa krastavca i peršuna, samo malo pojačano. Postoje i recepti za kandiranje cvetova pa se mogu služiti preko zime kao i svako drugo slatko, ali to već nisam probao.

List se jede kuvan u svakoj vrsti čorbe i jelima sa kuvanim krompirom (zelje, mladina čorba, blitva, spanać, paprikaš,...). Za početak, nije loše da u jelo dodate samo po par listova, tek dok se naviknete na ukus (nije ružan, narotiv, ali zna da bude jak), pa da vremenom količinu listova povećavate ili smanjujete, zavisno od Vašeg ukusa.

U tekstovima o Homeru, navodi se da je voleo da cvetove ove biljke drži potopljene u vinu koje je kasnije pio. Nisam probao. I bez toga sam zaljubljen do ušiju, samo mi još treba da ovoliki lebdim po sobi ;)

Sve u svemu, ako Vam se ukaže prilika, ne oklevajte, probajte. Ne traži nikakvu negu, spada u one biljke "posadi me i ne smetaj", sam se snađe i za vodu i za rasejavanje, a toliko toga može da Vam pruži.

Ovu priču, ispričanu uživo i sa jednim od manekena sa ovih fotografija, možete pogledati u  video prilogu:

Do sledećeg kuckanja, 

srdačan pozdrav.

Radionice za potpune početnike

Jedna od možda najboljih stvari koju može da uradi neko ko tek počinje da se bavi baštom, ko nema nikakvog predznanja i ko nema nikog da svaki dan bude uz njega dok pravi prve korake je odlazak na neku radionicu posvećenu početku rada u bašti. I to posvećenu onom delu posla u kojem se na početku najviše greši - sejanju.

Ako ne pripremite zemljište savršeno, ako Vam je pH par poena gore ili dole, ako Vam sistem zalivanja nije dobar,... jake, stare biljke će se i sve jedno snaći i nekako izgurati godinu i doneti Vam plodove. Možda ne u punoj meri, ali nećete ostati gladni.

Medjutim,ako napravite neke od uobičajenih počeetničkih grešaka tokom sejanja - neće biti biljaka. Ionda Vam i najbolja zemlja na ovoj planeti ne znači ništa.

"Budala se uči na svojim greškama, pametan se uči na tudjim".

Prošao sam kroz sve ovo uglavnom sam i da, pravio sam mnoge greške. Tačnije, mislim da nema greške koju nisam napravio i na teži, bolniji, ali i nezaboravan način, naučio kako da te greške danas izbegnem i kako da popravim što se popraviti može, ako se ipak dese. Zato sam osmislio ove radionice u kojima se govori o:

- kad se seje?

- pripremi supstrata, u kakvu zemlju (susptrat) se seje, kupovni, pravljeni, mešani supstrati,...;

- posude za sejanje, kako napraviti, šta kupovati?

- tehnike sejanja i neka pravila;

- održavanje;

- najčešće greške i kako ih izbeći;

- kako popraviti napravljene greške;

Svaki polaznik radi SVE o čemu se bude govorilo na radionici. Takodje, nosi sa sobom sve što napravi i poseje. 

POTREBAN PRIBOR:

- pinceta

- skalpel

- grafitna olovka

- makaze

Sve ostalo se dobija u toku same radionice.

Kafa i čaj su takodje obezbedjeni, kao i dobra muzika.

Sa prve radionice 2015

Pušenje nije dozvoljeno kao ni razgovori o politici.

Sve što naprave i poseju, polaznici nose sa sobom. Takodje, nakon radionice, mogu kupiti seme povrća i knjigu.

Radionica traje oko 120 min i cena je 1000 dinara po osobi.  Termini za održavanje su 9 i 11 a po dogovoru, mogu se odabrati i neki drugi termini tokom dana. Radionice se održavaju svaki dan kad ima bar jedan prijavljeni učesnik. Maksimalni broj učesnika je 6.

Adresa:

Kajmakčalanska 12, 26000 Pančevo

Sa prve radionice 2015

Za sve dodatne informacije i prijave, javite se na 063/809 7252, svetionicar@gmail.com ili na FB stranicu MarePannoniumGarden. 

Do skorog vidjenja,

srdačan pozdrav :)

Ko je ubio gospodju čestitku?

1. Otkucaj "Srećna nova **** godina."

2. Klik na foto-aparat.

3. Odaberi sliku.

4. Ok.

5. Klik na "Post".

Gotovo.

Tvojih *** "prijatelja" na Facebooku je dobilo tvoju čestitku. Ako ih ne bude mrzelo da je pogledaju i ako budu ispred ekrana tih par minuta pre nego što je narednih 10 ili 20 objava ne potisne "na dole" i netragom nestane u history dešavanja na njihovim nalozima. Ponoviti isto na Twitteru. Na mobilnom i u email klijentu uraditi isto, osim što morate još uraditi i "select all" na adresaru i u "telefonskom imeniku" vašeg aparata. I to je to, poslali ste čestitku za Novu Godinu na par hiljada adresa za manje od 2 minuta. Sad možete da na miru ne radite ništa ispred ekrana preko kojeg prolaze neke druge čestitke, od ljudi kojih se i ne sećate ili ne znate ko su, neke napisane s puno ljubavi, neke tek ovlaš odradjeno "Srećna i sve naj...". 

Da li Vas je neka dodirnula? Da li je Vaša dodirnula nekog posebnog?

Ne tako davno, pripreme za Novu Godinu su počinjale čestitkama. Najkasnije oko 20. decembra se išlo u kupovinu čestitki, da se na vreme napišu i pošalju, da stignu na odredište pre 30. decembra. Da se neko ne zaboravi. 31. poštari u svojim poslovnicama slave kao i sav zaposleni svet, ne raznose poštu. Čestitka koja stigne posle praznika se ne računa. Smatrala se gestom koji potvrdjuje kako je taj.i.taj lenj i neodogovoran i kako je opet zakasnio da Vam čestita na vreme.

I nema veze što ste unapred znali šta će biti na tom komadu belog kartona: debeli nasmejani čika u crvenom odelu (obavezno sa što većim stomakom i rumenim obrazima), sanke sa irvasima (koji su na većini slika više ličili na jelene, ali nema veze, mogli su da budu i losovi i volovi, samo nek su imali 4 noge i rogove), prikladno ukrašen karmin sa upaljenom vatrom i obavezno nekim zaspalim ljubimcem ispred, zimski pejzaž sa šumom-jezerom-selom u daljini-noć sa mesečinom - zalazak Sunca... nema veze, samo da je pod snegom, dve čaše za šampanjac preko kojih padaju konfete i ukrasne trake i obavezno, ONA, kraljica jelka, okićena na sve moguće i nemoguće načine. Obične, nazumbanih ivica koje su kroz poštanske brzake prolazile gole i nezaštićene, ili one skuplje, "elegantne", na preklop i u beloj koverti.

Svaki frižider, regal sa knjigama i onaj nikad prevazidjeni orman u babinoj kuhinji, postajali su galerija dobrih želja i velikih nada za narednu godinu. Valjda su zato dizajneri nameštaja izmislili ona klizna vrata sa dva komada stakla, nigde se bolje čestitka nije videla i nigde se duže nije održala nego na tom mestu. I nije bilo boljeg načina da se prikriju tegle sa slatkim od šljiva.

Sve su nam bile drage, svaku smo uredno čitali po 3x, jednom sami, jednom ukućanima i bar jednom gostima koji dođu pre i posle praznika.

Pa one predivne UNICEF-ove čestitke, serijali prelepih radova dece iz celog sveta koji su nas polako izveli iz ilustracija '50-tih i učinili da se osećamo uzvišeno kad god bismo kupili neku od njih. Znali smo da i u vreme najvećih prevara i laži, bar po koji dinar odlazi za pomoć ugroženoj deci širom sveta.

Devedesete su donele ratove i rasprodaju ideala i morala, pojavile su se neke šarene laže umesto čestitki, neke duhovite ali većina njih, skaredne i vulgarne u svakom pogledu. Slanje idiličnih pejzaža, kamina i jelki je postalo bljak, a dnevna politika, mržnja i niske strasti su zauzele ono rezervisano mesto za lepe želje. Kratki pokušaji da se na lice čestitki stavi diskretna linija umetnosti, elegancije i posebnosti, skoro da je ostala neprimetna. Sve je postalo turbo.

Sve manje smo jedni drugima želeli ljubav, sve češće se želelo "puno zdravlja".  Žive boje sa čestitki je zamenilo sivilo svakodnevnice.

I onda je došao mobilni telefon. Internet. Tehnologija koja je širom otvorila  vrata prema svakom kutku planete, postala je izgovor za svu lenjost koja je vrebala u svima nama. Bezbrojni forumi, sajtovi, grupe sa apsolutno neverovatnim rešenjima za "sam svoj majstor" čestitke su uglavnom samo mesta na kojima nekoliko minuta odmaramo pogled, uzdahnemo par puta i vratimo se u metež i kakofoniju informacija u kojima se davimo. Za pisanje čestitki je bilo sve manje  vremena.

Jedna od "zilion" elektronskih čestitki.

I na kraju smo prestali. Ne sećam se kad mi je poslednji put stigla čestitka. Ne sećam se ni kad sam ja napisao neku.

Sivilo je pobedilo. Lenjost je pobedila. Mi smo pobedili. Sami sebe. I čestitku.

p.s. ako ipak poželite da nekome budete pravi NEKO, a ne like-<3-fav na par sekundi, napišite neku čestitku, makar i onu sa onim debeljkom rumenih obraza. Ili napravite sami, neku posebnu, neku specijalnu, jer svi smo mi nekome posebni. OVDE imate krako uputstvo kako da napravite neke unikatne, lake za izradu i zabavne.

p.s.s. iskreno se izvinjavam svima koji još na stari, "pismen" način čestitaju Novu Godinu, smišljaju poseban tekst za svaku dragu osobu i provode sate u želji da to maleno parče papira osvane na nečijem pragu. Ovaj tekst ne govori o njima. Oni su naša poslednja šansa za iskrene dobre želje i srećan je svako ko ih ima.

Prvih 30 godina, pa da čestitam kako treba ;)

Kasniti na rodjendan je nekulturno i nije u redu prema slavljeniku.

Zakasniti na sopstveni rodjendan, ne samo što je pomalo bizarno, već je i krajnje neodogovorno. Prema sebi. Imam još oko 10 sati do tog trenutka, zato je bolje da požurim i završim ovaj tekst i prateći video. Jer, samo jednom je 30 godina, teško da ću dočekati  narednih 30 :)

Pre tačno 30 godina, 15. decembra 1985. sam  prvi put "stao na crtu", napravio nešto i ponudio potpuno nepoznatim ljudima na prodaju. Oko 18.30h, po nekoj kiši/lapavici sam stao u onaj polumrak ispred starog Merkatora na Novom Beogradu i na nekom malom kamperskom stočiću postavio mapu na kojoj su kisnule i krivile se prve čestitke koje sam napravio. Do tog trenutka sam džeparac zaradjivao uglavnom na snagu - livnica, prenos nameštaja, nošenje nekih šporeta na Makišu,... ovo je bio moj prvi pokušaj da prodam nešto što su napravile moje ruke uz pomoć mog srca i nekog talenta. 

Nakon 2 sata stajanja, pokupio sam svoju "tezgu" i otišao kući. I tako narednih 5 dana. Nisam prodao ništa. Ne samo što je bio mrak, kiša i depresija, već onda nisam znao, u vreme dok se još čestitalo u pisanoj-poštanskoj formi, niko nije kupovao čestitke pre 20. decembra. Do tad sam već sa nekoliko strana čuo da je "Merkator puk'o", da tu nema leba ni za koga i da treba otići u višedecenijsku trgovinsku "Meku" - bulevar. Kako god se onda i sada zvao, za sve će uvek biti i ostati "BULEVAR", par km desne strane ulice (od centra ka Cvetku), gde svega ima i gde je sve jeftinije. To što deo sa jeftinoćom nije uvek bio tačan, nije bilo važno, tamo je uvek bila gužva, vreva, "zilion" ljudi koji su pred svaki praznik išli da kupuju.

Pred Novu Godinu se sve umnožavalo više puta, i broj prodavaca i količina robe po stolovima, improvizovanim tezgama, haubama parkiranih automobila i onim nesrećnim platanima koje su pre par godina posekli. U taj pandemonium sam se ugurao, nekako. Uz neki semafor tamo na onom malom semaforu, odmah ispod ondašnjeg salona Exportdrva, ispred neke male prodavnice obuće "Beograd" i neke radnje za prodaju posudja i kristala.

I tad sam prodao svoje prve čestitke. Desetak komada. Sada se ne sećam kome ni po  kojoj ceni, ali se sećam svakog veličanstvenog sekunda na putu sa bulevara do Vidikovca, truckanja sporom i depresivnom 53-jkom, sa ono nešto zaradjenih para u džepu. Kakvi Rokfeleri i ostali, moj je bio Univerzum.

Sutra sam već shvatio da je moja krajnje optimistička pretpostavka da ću prodati oko 150 komada do Nove godine bila više nego podbačaj, jer sam posle par sati ostao na samo par komada. Trk u prvu knjižaru dok ne zatvore, kupuj hamer (dva velika tabaka, čak!), pa kući taksijem (ima se- može se, a i u žurbi sam ;) ), pa seckanje, crtanje, lakiranje, sušenje svake čestitke fenom i lagana ošamućenost pred zoru isparenjima brodskog laka u sobici 3x3m. Kolosalne glavobolje i možda nečeg težeg me spasila majka pred odlazak na posao. Luftiranje. Dremka na nogama u prepunom autobusu br. 59. Ceo dan na fakultetu. S faksa, pravac na Bulevar. S bulevara u sobu, crtanje-lakiranje-luftiranje-dremka-faks-bulevar-crtanje,.... i tako 10 dana.

Taj doček Nove Godine sam prespavao otvorenih očiju. Ali, nisam bio umoran. Bilo je lepih i velikih trenutaka u mom životu i kasnije, ali je ovaj bio prvi. Kroz tih deset dana sam na neki način odrastao, bio potvrdjen od strane par stotina potpuno nepoznatih ljudi koji su svoje lepe želje, ljubav i radost odlučili da pošalju na nečemu što sam ja napravio. 

Na svu sreću ovog sveta i radost da im se vrati. Otvorili su mi širom vrata u slobodu da na miru istražujem boje, suve pastele, oslikano staklo, ulja, muziku, reči, oblike, digitalne forme,,...Kad je košava išla djonom, ja sam više slikao, kad je život jače udarao, ja sam više pisao, kad ništa nije bilo kako treba, išao sam u baštu i pevao.

Rodjen sam sa krilima, hvala svima koji su me naučili da letim. Nekad iznad oblaka, nekad ispod radara, ponekad je to mudrost, ponekad čista sreća. Ali je uvek ljubav.

Najstarija sačuvana čestitka, još se svadjamo da li je iz 1986 ili 1987 :)

Najstarija sačuvana, 1986 ili 87.

Ako i nemamo ni jednu sačuvanu iz 1985., bar je sačuvana mapa koja je služila i kao sto, tezga, samostojeći pano,... ovaj KARTON je preživeo više kiša, snegova, vetrova, padova u blato i na beton, gužvi u gradskom prevozu, nego prosečno vozilo u zemlji Srbiji. I može da preživi još toliko. Ovakve stvari se više ne prave :( Bilo bi fer reći da je i odsušao više predavanja i vežbi na Stomatološkom fakultetu u Beogradu nego dobar deo današnjih studenata ;)

Par njih iz 1988.

Kasnije su se u izradu čestitki uključili i tuš, boje za staklo, kontur pasta, pastel papir, hromo kartoni,... 1991. sam pravio ovakve čestitke.

Nekoliko njih iz 1991.

Ako poželite da nekoga iznenadite za ovu Novu Godinu i bar za sekund se vratite starom načinu čestitanja Nove Godine i pisanju čestitki, pogledajte video sa motivima i čestitkama napravljenim u čast ovog datuma :)

Uskoro i video tutorial za brze, lake i unikatne čestitke :)

Srdačan pozdrav

p.s. višeo mojoj "art" strani, možete naći ovde  http://art.manus.rs