Sveti bosiljak, Tulsi (Ocimum tenuiflorum)

Kad pomislite na bosiljak, šta Vam padne na pamet? Neka lepa salata, Mediteran, miris,... Pre 50 godina u kući moje prababe mogao se videti samo onaj sitnolisni, kasnije nazvan Grčkim, a još kasnije Hilandarskim. Bujni žbunovi po obodu bašte koji su se u jesen brali onako u kompletu i ostavljali da vise naopako pod strehom, da se suše.

Kasnije, pojavio se Genovese, velikih listova, sa karakterističnim brazdama po površini lista "kao iz reklame" i poprilično potisnuo sitnolisni, sve ga je manje bilo po baštama, sve dok u jednom trenutku skoro nije nestao. Vratio se pre tridesetak godina, ali više nikad u onoj meri kao s početka ovog teksta.

U poslednje vreme, teškom mukom, ali ipak, javlja se i "ljubičasti" bosiljak, lepršavih, crvenkasto–ljubičastih listova i ljubičaste stabljike. Moja prababa bi ga verovatno izgazila kao korov, ali današnji baštovani, otvoreniji prema novitetima su ga prihvatili i sve češće se može videti po pijacma.

I to je to. Tu priča o bosiljku za većinu naših ljudi završava. 

Godinama sam imao problem da privolim bilo koga da uopšte proba bosiljak s mirisom limuna. Cimeta. Kamfora. Anisa. O Tree bosiljku koji raste kao drvo više od 3 m u Africi, mnogi neće ni da čuju, to je nemoguće. U jednom trenutku sam imao 19 različitih. I nikoga nije zanimalo, svi su tražili "onaj jestivi", Genovese ili sitnolisni.

A bosiljak je tako mnogo toga. Miris, ukus, lek,... Ovo je tekst o malo poznatom (kod nas) a najviše cenjenom bosiljku u zemlji odakle je i potekao. Ne, nije Mediteran, kako se često greši, domovina bosiljka je Indija.

Tulsi bosiljak. 

Ovo ime u nekom širem prevodu znači "neuporediv". U hindu religiji, Tulsi je boginja, žena boga Višne, simbol dugovečnosti i dobrote. Duboko ukorenjen u razne običaje i ponašanje u skladu sa Hindu religijom, dobio je i ime "Višnin omiljeni" ili "Višni bosiljak". Postoje dva varijeteta, svetlozeleni sa zelenom stabljikom (kao ovaj na mojim slikama) i zove se Shri–Tulsi "Tulsi sreće" i tamnozeleni sa ljubičastom stabljikom Shyjama Tulsi (Tamni bosiljak).

Sledbenici Airvede ga smatraju svetom lekovitom biljkom, Kraljem svih biljaka i Majkom prirodne medicine. U Indiji, saksiju sa tulsijem drže uz uzglavlje kreveta da tokom noći udišu njegov blagotvoran miris i kako duboko veruju, oporave organizam od svih napora, fizičkih i emotivnih iz prethodnog dana. U savremenom svetu, pobornici prirodnih sredstava lečenja ga smatraju jednim od najjačih adaptogena – prirodnih lekova koji održavaju ravnotežu u organizmu ili popravljaju narušeno (slično peruanskoj maki). Takođe, često se pominje i kao odličan antidepresiv.

Po listu, lako može da promakne oku jer skoro pa da ne liči na ostale varijetete koje sam imao. List je blago reckav, nežan na dodir i nema onaj jaki miris bosiljka na koji smo navikli. Unutar tog mirisa, oseti se još neka crta, kao jako blaga sandalovina ili nešto slatkasto, ne mogu da odredim. Za razliku od ostalih, ne raste tako divlje u visinu i ne kreće odmah u cvetnu granu. Ovaj je nekako "tih". Eto, ne mogu da nađem bolju reč koja ga opisuje. Miran. Dostojanstven.

Može se koristiti u ishrani kao i svaki drugi bsiljak, ali se preporučuje i da se pije u vidu čajeva. Samleveni listovi se stavljaju na ujede insekata. 

Kad smo kod insekata, potpisnik ovog teksta ne veruje u moć bosiljka da rastera komarce, provereno na sopstvenoj koži :(

U duhovno religioznom smislu, voda u kojoj je prokuvan ovaj bosiljak se prska oko preminulog i na taj način mu se otvaraju vrata na onaj svet. Zvuči poznato?

Ona prababa sa početka teksta, nikad nije napravila slavski kolač (spartanski, samo brašno, hleb, voda i Isusovo slovo na njemu), a da ga nije ukrasila suvim cvetnim grančicama bosiljka. Nije bio Tulsi ali opet... A i u nekim crkvama i obredima još uvek možete videti da se škropljenje svetom vodom radi granama bosiljka.

Bili religiozni ili ne, uvek ćete imati bosiljak u bašti. Univerzalni prijatelj svih biljaka, voća, povrća i cveća. A ako imate Tulsi, znajte da imate biljku o kojoj se priča i piše više od 3000 godina. Pa nije li to pravi detalj za jednu Staru Baštu? :)

Srdačan pozdrav :)