Provereno.
Ako Vas cela priča o bojama i oblicima ne prevuče na svetlu stranu bašte, medju stare sorte i plodove sa karakterom, onda će Vas ukus totalno izbaciti iz naučene rutine bledo-bezukusno-onako. Ponekad mi je žao onih koji presrećni hvale neku tezgu na pijaci na kojoj su kupili paradajz "bez onog zelenog tvrdog" i koji s puno ushićenja pričaju o ukusu paradajza. Kao kad bi Vam neko ko je do juče bio potpuno slep, opisivao Šagalovo platno na osnovu sivkaste mrve svetlosti koju danas može da vidi. Savremena tehnologija je nemoćna po pitanju mirisa (mislim na prenos mirisa preko monitora, ali, očekujem da se i to desi za najviše desetak godina :)), pa ćete morati da mi verujete na reč - neke sorte paradajza imaju ukus voća!
Ovaj blog ću početi opisom ove sorte koja iako izuzetno ukusna i atraktivna, nije baš 100% sorta koja ima voćni ukus. Spolja, ova sorta je žuto-narandžasta, sa finim crvenkastim prugama i vrlo krupna (preko 300g). Ne izgleda tako jasno šareno kao neke druge sorte (Golden stripes, Green yebra, Tigerella,...), više liči na objekat koji je neko bojio običnim flomasterom pa ga neoprezno zaboravio na finoj letnjoj kiši. Ne baš akvarel razliveno, ali onako, malo "zamrljano".
Ono što izgled ove sorte čini takvim da za stolom prestane svaki razgovor na par sekundi, to je njegova unutrašnjost. Kao da ste pomešali trake crvenkastog paradajza sa žutim, a onda ih presekli popreko - unutrašnjost ovog paradajza izgleda kao milion crvenkastih ostrvaca u nekoj žutoj, sočnoj masi. Cela "slika" odjekuje sa "probaj me!".
E sad, ukus. Ova sorta i spolja i iznutra dosta liči na neke druge sorte, Hillbilly, Jermenski, Old german,... ali se razlikuje po ukusu. To NIJE ukus ananasa, ali definitivno nije ni "paradajzični" ukus na koji ste verovatno navikli. Kao da ste zagrizli jabuku a osećate blagi ukus pomorandže. Jesam li dobro opisao? Nemam pojma, ali se trudim :). Kad pomislite na ime i vidite to "meso", ako zažmurite, lako ćete moći da poverujete kako u stvari jedete neku blagu salatu od narandži, ananasa i neke slatkaste mandarine. Nije ananas, ali je nešto voćno.
Već par dana cupkam oko par strukova Ananas noir i Ananas vert, ne mogu da dočekam da sazru, ćudumrem :(
Kada je sa jednog službenog puta u Gvatemalu Thomas Jefferson doneo u Ameriku semenke ove sorte, verovatno nije pretpostavljao da će se održati do dan danas. 230 godina. Nezvanično, ovo je najstarija sorta na svetu koja se gaji pod nekim svojim imenom. Ime je malo čudno jer u prevodu znači "Ljubičasta tikva", misli se na one grbave, okruglaste tikve sa puno nepravilnih izbočina. Takav je i plod ove sorte, često nepravilan, ako mislite da od njega pravite salatu lepih, pravilnih, okruglih ploški - zaboravite. Estetika mu nije jača strana. Ali zato ukus,...
Osnovu ukusa ovog paradajza čini "earthy", zemljani ukus, tj. ukus koji vas odmah asocira na snagu planete, snagu Života, Prirode, nazovite kako god hoćete, ali na ukus nečega što je srce našeg boravka na ovom kamenu. Ali tu se njegov ukus ne završava. Tu je i ta fina, prepoznatljiva crta limuna, kao kad jedete kolač u kojem je korišćena rendana kora limuna, znači, ne ona kiselina koja izlazi na nos, već lep, osvežavajući ukus limuna. E zato je ovaj ružni lepotan dospeo u ovaj tekst.
Jedan i jedini, neponovljivi, nepogrešivi, nezamenjljivi žuto-narandžasti debeljko koji obasja celu kuhinju kad ga rasečeš. Nije to jedini plod koji može da naraste preko 800grama, ima ih koji narastu i preko kilogram, pa šta? I nije neki koji možeš i posle 4-5 dana nakon branja da jedeš kao da je sad ubran, Persimon već sutradan postaje onako, malko mekan. Ali, ako ga uberete i ne pojedete istog dana, onda ili niste imali pravi Persimon u bašti ili baš, baš, ali baš niste ni malo gladni. Ni malkice.
Jer, kakav ukus ima ovaj plod, nema ni jedan drugi. Stalno pričam (a šta ću, tako je), da sam godinama pokušavao da nadjem prave reči kojima bih opisao to iznenadjenje i to zadovoljstvo ukusom ove sorte. Kako opisati tu divnu, poznatu crtu ukusa kojoj se nemožete setiti imena jer je ne očekujete. Sve dok mi jedne godine, jedna mušterija, najavljujući svoj dolazak za rasade, nije rekla "I obavezno mi spremi onaj divni paradajz SA UKUSOM DINJE!". Oooooooooo da! Dinja. Nije se jednom desilo u tih nekoliko godina neznanja da me skoro glava zabolela u pokušajima da se setim na šta mi taj ukus liči. E pa, ako će me glava boleti i dalje, sigurno će boleti zbog sto drugih razloga. Dinja je reč koja sve opisuje i koja mi je nedostajala.
I to je jedini, pravi, najdetaljniji i najtačniji opis ukusa ovog paradajza. Sad možemo i na temu "lubenice i dinje su povrće,..." i tako do sutra, ali kao što smo odavno prihvatili da je paradajz povrće, tako dinju i lubenicu smatramo voćem i tako će Persimon ostati kao glavna zvezda ovog priloga.
Paradajz sa ukusom dimljenih kobasica.
Ako nadjete neki takav, obavezno me kontaktirajte. Plaćam, ne pitam. I neki s belim lukom i čvarcima.
:D
Ananas.
Ovaj blog ću početi opisom ove sorte koja iako izuzetno ukusna i atraktivna, nije baš 100% sorta koja ima voćni ukus. Spolja, ova sorta je žuto-narandžasta, sa finim crvenkastim prugama i vrlo krupna (preko 300g). Ne izgleda tako jasno šareno kao neke druge sorte (Golden stripes, Green yebra, Tigerella,...), više liči na objekat koji je neko bojio običnim flomasterom pa ga neoprezno zaboravio na finoj letnjoj kiši. Ne baš akvarel razliveno, ali onako, malo "zamrljano".Ono što izgled ove sorte čini takvim da za stolom prestane svaki razgovor na par sekundi, to je njegova unutrašnjost. Kao da ste pomešali trake crvenkastog paradajza sa žutim, a onda ih presekli popreko - unutrašnjost ovog paradajza izgleda kao milion crvenkastih ostrvaca u nekoj žutoj, sočnoj masi. Cela "slika" odjekuje sa "probaj me!".
E sad, ukus. Ova sorta i spolja i iznutra dosta liči na neke druge sorte, Hillbilly, Jermenski, Old german,... ali se razlikuje po ukusu. To NIJE ukus ananasa, ali definitivno nije ni "paradajzični" ukus na koji ste verovatno navikli. Kao da ste zagrizli jabuku a osećate blagi ukus pomorandže. Jesam li dobro opisao? Nemam pojma, ali se trudim :). Kad pomislite na ime i vidite to "meso", ako zažmurite, lako ćete moći da poverujete kako u stvari jedete neku blagu salatu od narandži, ananasa i neke slatkaste mandarine. Nije ananas, ali je nešto voćno.
Već par dana cupkam oko par strukova Ananas noir i Ananas vert, ne mogu da dočekam da sazru, ćudumrem :(
Purple calabash
Kada je sa jednog službenog puta u Gvatemalu Thomas Jefferson doneo u Ameriku semenke ove sorte, verovatno nije pretpostavljao da će se održati do dan danas. 230 godina. Nezvanično, ovo je najstarija sorta na svetu koja se gaji pod nekim svojim imenom. Ime je malo čudno jer u prevodu znači "Ljubičasta tikva", misli se na one grbave, okruglaste tikve sa puno nepravilnih izbočina. Takav je i plod ove sorte, često nepravilan, ako mislite da od njega pravite salatu lepih, pravilnih, okruglih ploški - zaboravite. Estetika mu nije jača strana. Ali zato ukus,...Osnovu ukusa ovog paradajza čini "earthy", zemljani ukus, tj. ukus koji vas odmah asocira na snagu planete, snagu Života, Prirode, nazovite kako god hoćete, ali na ukus nečega što je srce našeg boravka na ovom kamenu. Ali tu se njegov ukus ne završava. Tu je i ta fina, prepoznatljiva crta limuna, kao kad jedete kolač u kojem je korišćena rendana kora limuna, znači, ne ona kiselina koja izlazi na nos, već lep, osvežavajući ukus limuna. E zato je ovaj ružni lepotan dospeo u ovaj tekst.
Persimon
Jedan i jedini, neponovljivi, nepogrešivi, nezamenjljivi žuto-narandžasti debeljko koji obasja celu kuhinju kad ga rasečeš. Nije to jedini plod koji može da naraste preko 800grama, ima ih koji narastu i preko kilogram, pa šta? I nije neki koji možeš i posle 4-5 dana nakon branja da jedeš kao da je sad ubran, Persimon već sutradan postaje onako, malko mekan. Ali, ako ga uberete i ne pojedete istog dana, onda ili niste imali pravi Persimon u bašti ili baš, baš, ali baš niste ni malo gladni. Ni malkice.Jer, kakav ukus ima ovaj plod, nema ni jedan drugi. Stalno pričam (a šta ću, tako je), da sam godinama pokušavao da nadjem prave reči kojima bih opisao to iznenadjenje i to zadovoljstvo ukusom ove sorte. Kako opisati tu divnu, poznatu crtu ukusa kojoj se nemožete setiti imena jer je ne očekujete. Sve dok mi jedne godine, jedna mušterija, najavljujući svoj dolazak za rasade, nije rekla "I obavezno mi spremi onaj divni paradajz SA UKUSOM DINJE!". Oooooooooo da! Dinja. Nije se jednom desilo u tih nekoliko godina neznanja da me skoro glava zabolela u pokušajima da se setim na šta mi taj ukus liči. E pa, ako će me glava boleti i dalje, sigurno će boleti zbog sto drugih razloga. Dinja je reč koja sve opisuje i koja mi je nedostajala.
I to je jedini, pravi, najdetaljniji i najtačniji opis ukusa ovog paradajza. Sad možemo i na temu "lubenice i dinje su povrće,..." i tako do sutra, ali kao što smo odavno prihvatili da je paradajz povrće, tako dinju i lubenicu smatramo voćem i tako će Persimon ostati kao glavna zvezda ovog priloga.
Paradajz sa ukusom dimljenih kobasica.
Ako nadjete neki takav, obavezno me kontaktirajte. Plaćam, ne pitam. I neki s belim lukom i čvarcima.
:D
No comments :
Post a Comment