Bašta gori, a baba se češlja

Gore bašte na Balkanu. Od Slovenije do kraja Grčke, gore bašte pod udarom plamenjače koja se ne pamti. Moj ujak ima 73 godine, najmanje 60 godina uzgaja i održava vinograd. Ne seća se da je ikad ovako bilo. Po komšiluku ima par starijih od njega. Ni oni se ne sećaju.

Nema povlačenja, nema predaje

Zvuči bombasto i pretenciozno kao i film sa istoimenim naslovom, ali ima dana kad je IZA Vas ogroman i neprelazan zid i nema nazad. To ne znači da ćete pobediti, samo znači da se nemožete skloniti pred onim što Vas napada. Borili se ili ne, to će udarati, boleti i na svaki mogući način otimati snagu i volju iz Vas.

Pa sad, da li ćete stajati i ćutati, ili ćete pokušati da uradite nešto, zavisi isključivo od Vas.

Za razliku od velikog broja baštoljubaca koji ovu nesreću doživljavaju uglavnom na emotivnom planu, vole svoje biljke i pate jer bivaju uništene, postoji i druga grupa ljudi koji u doslovnom smislu, žive od svojih bašti. Nije važno da li je "bašta" od nekoliko hektara ili samo par ari, ali ona je jedini izvor prihoda, i ako propadne, prihoda nema. Jedostavno do bola. Spadam u tu grupu. Moja bašta je samo 4,5 ara velika (sa sve plastenikom) i u njoj gajim stare, retke sorte paradajza. Živim od prodaje semena i rasada. Nije neka zarada, svaka sezona je lošija od prethodne. A sad, posle orkanskog vetra koji mi je razorio plastenik, vode u bašti koja mi nije dala da posadim biljke sve do 10. juna, krtica, puževa (golih 2 vrste i obučenih 3-4 vrste), popaca, vetra koji mi je u 3 navrata pokidao sajle i poobarao redove i polomio neke stabljike, smrdibuba, krompirove zlatice i nepoznatog psa koji mi je polomio desetak biljaka praveći sebi ležaj - još i plamenjača?

Počinjem da ovo shvatam vrlo, vrlo lično. I nemam nameru da se sklonim. Nemam kud. Opcija "šta da se radi, kupovaću na pijaci" kod mene nema smilsa, jer ako ostavim da sve propadne, neću imati semenke za narednu godinu (ok, imaću neke od prošle godine, klijavost im ne opada, ali neću imati nove sorte koje do sad nisam ni video ni probao).

Šta sam do sad uradio: jednom sam isprskao celu baštu pripravkom od koprive (onim od 3 nedelje, smrdi kao leš), malo kao preventivu, više kao prihranu biljaka preko lista (prirpavak od koprive je pun Fe, kojeg u zemljuštu gde mi je bašta, fali). Kad je plamenjača ozbiljno zapretila, isprskao sam još jednom istim pripravkom (ne sme se prskati češće od jednom u 7 dana, upravo da ne bi "spržili" biljke viškom hrane). ovog puta sam u tečnost dodao komade extra ljutih paprika (Scoch bonet, Cayenne, Trinidad scorpio,  Jolokia,...) - tečni plamen. Po nekim autorima, ekstra ljute paprike (koje su uglavnom iz oblasti u kojima je jako visoka vlažnost) se od gljivica brane upravo kapsicinom.

Nemoguća misija

Kako je vreme prolazilo, male promene na listovima su postajale sve veće. Na postojeće promene izazvane plamenjačom, nadovezale su se i promene izazvane prevelikom količinom vode u zemljištu. Moja bašta je kompletno na glini koja osim što je tvrda kao kamen kad je suvo i super-blatnjava kad je kisha, ne propušta vodu, tako da sve što padne, ostaje. Zdravi listovi su počinjali da blede a neki manje otporni strukovi su bukvalno "kljoknuli" preko noći i jutro dočekivali potpuno mlohavi i beživotni.

Već tad sam počeo da uklanjam obolele listove. Plodovi su bili još uvek u razvoju, pa sam želeo da im  dam što veću šansku - nisam uklanjao ceo list, već samo one očigledno zaražene "podlistiće". Time sam malo dobio na vremenu, ali su nešto kasnije i preostali delovi takvih lsitova morali da ubudu uklonjeni.

"Bije Marko, al biju i turci", plamenjača je nastavila da razara moju baštu. Sveže mleko! Isprsako sam celu baštu 20% (neki kažu da je dovoljno i 10%, ali nema veze, nemogu da napravim štetu ako je koncentracija mleka veća). U mleko sam dodao preostale komade ekstra ljutih paprika.

Što se plamenjače tiče, nije pomoglo. Ali je izgleda i te kako uticalo na belu leptirastu vaš koja se ove godine pojavila tek u malim tragovima. Negde sam pročitao da ljutina i njih ubija i izgleda da je to tačno. 

Oparak od maslačka? Nabrao sam malsačka koliko je bilo po dvorištu, prelio sa 3 litra vrele vode i ostavio 24h. Isprskao plastenik time, nije bilo dovoljno za celu baštu. 

Na kraju sam još dva puta prskao koprivom, ali onom "brzom" od 24h. Ovaj put sam u nju dodao malo zeolita (po dve prepune supene kašike na pumpu od 8 litara), Cayenne bibera, Slavola i aktivnih bakterija koje uništavaju gljivice (dobio sam bocu preparata Serenade, kod nas ga nema, ali kod nas može da se kupi sličan preparat pod imenom Perfit). Ideja? Zeolit izmedju ostalog pomaže biljci da pokupi mikroelemente iz tla. Želeo sam da biljka kroz to malo zdravih preostalih lsitova (svaki dan sam uklanjao koliko god sam mogao) pokupi što je moguće više prihrane. Ako je za verovati priči, bakterije su u ovom slučaju predatori i što ih je više, više plamejnače će pojesti.

Rezultat: danas je 8, avgust i ako me oko (i srce) ne varaju, plamenjača je malo usporila. Više ne leti u petoj brzini izmedju redova već više u prvoj, lagano završava biljke koje su već odavno prežaljene. Oštećeni listovi koje nisam skinuo pre tri dana, sad vise kao sagoreli listovi papria, ali ne vidim da se na tim biljkama bolest dalje širi. Puno plodova pokazuje znake truljenja i veliki broj sam bacio. Izgleda da je ovaj deo ofanzive završen. Da li je nešto od svega ovoga pomoglo, ili se sam proces zaustavio iz čista mira (u šta najmanje verujem), tek danas malkice lakše dišem.

Da se usudim pa da pomislim da je plamenjača zaustavljena (to ću moći sigurno da kažem tek za desetak dana), tek je početak avgusta. Šta dalje?

Let Feniksa

Kod mene je skupljanje semenki prioritet. Bez toga, ništa od ovog celog posla ne imalo smisla. Sve uradjeno u poslednjih 10 godina postalo bi bezvredno. I zato, moram da se izborim da ove biljke (sigurno ne sve, ali koliko god je moguće) donesu bar po jedan zreo plod. Pri tome, mislim na one sorte koje do sad nisam imao. Ne samo što me ubija radoznalost da ih probam, pomirišem i fotografišem, već i da bih imao semenke bar ze moje potrebe za narednu sezonu. Teška srca, pomirio sam se sa tim da neke sorte neću imati, ali se mora dalje.

Šta trenutno imam? Imam na pojedinim stabljikama po desetak i više plodova od kojih su mnogi počeli da pokazuju znake bolesti (braon pečati obično na jednom delu ploda, razlikuju se od nedostatka Ca jer uglavnom nikad nisu na vrhu ploda, već sa strane). Medjutim, tu i tamo se mogu videti i potpuno nedirnuti plodovi (ili bar do sad nisu pokazali neke vidljive simptome). Plodovi se nalaze na stabljikama koje su ili skroz ogoljene, bez listova (samo po mali čuperak na vrhu) ili su i same stabljike zahvaćene braon "mrtvim" delovima koji su nasumično razbacani po stabljici, neki su skroz dole, pri samom početku stabljike a neki skoro na samom vrhu. Ima i grozdova plodova medju kojima ima i zdravih a koji su na stabljikama gde je jako malo lišća zahvačeno bolešću.

I šta sad? Jedino u šta sam siguran da ću uraditi naredne nedelje je da ću još jednom isprskati sve onim bakterijama (imam tečnosti za još jednu pumpu, mora da bude dovoljno).

Dilema do dileme:

• Ostaviti plodove tu gde jesu, poskidati one oštećene i nadati se da će zdravi nekako dozreti na stabljikama bez i jednog lista?
• Poskidati obolele a ostaviti zaraženo lišće (sada, nadam se, samo sa posledicama ali bez aktivne plamenjače po njima) i malo povećati šanse da plodovi dobijajući pomoć sa možda 20-30% nepštećene površine listova?
• Poskidati zdrave plodove, dobro ih oprati i ostaviti da veštački dozru uz banane i jabuke? Ovaj metod se inače koristi sa nedozrelim voćem, voće prilikom sazrevanja ispušta etilen (C2H4), koji omogućava da i drugi, nezreli  plodovi sazru. Znači, kakvo god zeleno voće da uberete (ne zaboravite, paradajz je voće), ono će dozreti kod vas u stanu, ako pored njega ostavite banane ili jabuke (koje ispuštaju najviše etilena). Sećate se saveta da ako kupite zelene banane, ostavite ih zamotane u novinu i one će dozreti? Pa princip je isti, stim što zelena banana ispušta malo etilena, pa ako je umotate u novinu, taj etilen neće ispariti već će mu se povećavati koncentracija u zamotuljku i plod će brže dozreti. Ali, tu ima i jedna kvaka, dobićete zreo plod, ali, koliko će semenke izvadjene iz njega biti zrele, da li će imati ikakvu klijavost naredne sezone?

Kad je paradajz u pitanju, semenke sarevaju pre ploda, zrele su čak iako je plod potpuno zelen, ali, pod uslovom da je plod ubran na 5-6 dana pre nego bi inače počeo da menja boju. To znači, da ako uberem plodove 10-15 dana pre nego bi inače počeli da menjaju boju, verovatno neću dobiti semenke koje nešto vrede.
Kako znati kad ih ubrati? Nikako. Čak iako znam datum kad su posadjeni, otvoreno oprašivanje, loši vremenski uslovi, teška oštećenja listova,.. sve je to moglo da utiče na to da su plodovi možda već trebali da budu zreli ili da neće biti zreli narednih par nedelja. Ne znam. Ali, mogu da uradim sledeće - imam od nekoliko sorti dovoljno zdravih plodova na stabljikama, da jedan deo plodova mogu da oberem i probam da mi na vreme dozru u kući, a jedan deo ostavim na stabljikama. One koje sam ubrao, pratiću narednih 5-7 dana. Ako plodovi počnu da menjaju boju, super, seme je u njima OK. Ako i nekon tog vremena plodovi ostanu zeleni, ostaviću ih da dozru i pojesti ih, neću čuvati semenke iz njih.

A sve vreme, na stabljikama će biti preostali plodovi, pa ako "eksperiment" ne uspe ubraću još po koji i sve ovo ponoviti. Sa nadom da će se ovaj put, boja ploda promeniti za tih famoznih nedelju dana.

Na ovaj način sam spremio par plodova sorte Debeli Pero iz Hrvatske, lepo je rodio, plodovi su divnog i oblika i veličine ali je biljka spaljena, mislim da nema ni jednog listića više. Zato ću probati da na ovaj način poguram sazrevanje ploda i eventualno, spasim semenke. Ovih dana ću na isti način spremti pldovoe još desetak sorti.

Ako imate neku drugu ideju ili nalazite neke zamerke ovoj, javite mi. Ovo ne pišem samo zbog sebe, možda zajedno nadjemo rešenje koje će spasiti baštu i rad nekog trećeg.


Polje snova
Ako Kevin Kostner može u sred kukuruza da napravi teren za bejzbol (beijzboouul) i tako ostvari svoj san, što mi ne bismo od naših opustošenih bašti napravili nešto što će nam vratiti bar malo satisfakcije za uložen trud i osmehe na lice? Zašto ne bismo restarotvali našu baštu u safe mod, popravili pogubljene drajvere, naštelovali registre i startovali je normalno?

 Ideja je sledeća - iskoristiti zdrave delove biljaka i od njih napraviti nešto kao novi rasad, ali sad mnogo zreliji i sa kraćim vremenom dozrevanja. 

Odavno se zna da otkinuti zaperak može da se vrlo lako i uspešno pretvori u novu biljku, bez obzira da li je u pitanju direktna sadnja u zemlju ili prvo "ožiljavanje" u vodi pa onda sadnja kad se pojavi koren. I neznajući da će se sve ovo desiti, napravio sam takav jedan "eksperiment" i eno ga sad u bašti, cveta, ali je i napadnut :( Ovaj projekat sam po sebi nije ništa posebno, ne traži nikakvo posebno znanje ni veštinu. Ali, prete mu dva ozbiljna "elementa".

Prvi je vreme. Meteorolozi najavljuju suvu i toplu (pretoplu) jesen koja će potrajati. To znači da nas čeka bar još 80 dana sa takvom temperaturom i svetlošću da će to biti više nego dovoljno da neki od ovih novih "rasada" daju plodove. Medjutim, ako od Miholjskog leta ne bude ništa i ako već krajem septembra/početkom oktobra udjemo u neko vreme slično ovome, kiša i padovi temperature, samo ćemo gopsodji Plamenjači napraviti novo igralište.

Drugi veliki problem je sama plamenjača. Naizgled zdravi delovi biljaka za dan i dva počinju da pokazuju znake bolesti, znači, u početku, nemožemo biti sigurni da li koristimo zdrav materijal.

Zato ću uraditi sledeće: poskidaću naizgled zdrave grane sorti koje su mi od posebnog interesa. Naprskati dobro Bordovskom čorbom (ove godine nisam koristio bakar-sulfat, znači, može da bude ozbiljan šamar svakom gljiviću koji je možda ostao na listovima ili stabljici) i sve ću ih staviti u posude sa vodom. Dok puste korenove (7-10 dana), znaću da li je neki zaražen ili nije. Do tad će bar dvadesetak pozicija u plasteniku biti prazno, pa ću nove "pelcere" posaditi tamo.

Bašta je inače u mnogo gorem stanju, tamo će biti još više mesta, pa ću taj prostor iskoristiti da posadim bar još 30-40 novih strukova paradajza, a ostatak prostora ću ispuniti povrćem koje brzo raste a i ne treba mu neki poseban datum, boraniju, tikvice, neku salatu,... samo da se šareni. Ako ne bude nekih ozbiljnih klimatskih udara, trebalo bi da imam pristojnu bastu u otkobru, pa mozda i kasnije (ako nasečem ruske i ukrajinske sorte, sibirske, polarne,...) ima dosta sorti koejs su poreklom iz mnogo hladnijih krajeva nego što je Južni Banat, valjda će nešto biti.

Znam da u ovome neću biti sam, biće još baštovana koji će raditi nešto slično ili isto ovo. Ako ste jedan od takvih, imate ideju ili imate primedbu na ovo napisano, javite mi. Svi ostali, ako krenete da radite ovo što sam napisao i ako Vam uspe, hvalite me na sva usta. Ako ne uspe, ne zaboravite da sam Vam rekao da sve što radite, radite na vlastitu odgovornost :P

I da se ona odvratna i gnusna plamenjača ubudja od muke.

Srdačan pozdrav,

Manus Svetioničar

Update sad! Pera pocrveneo!!! Manje od 24h nakon branja i postavljanja medju banane (hm, kore od banana, prim. savest) plodovi, gornji levi i donji desni su počeli da dobijaju boju. Znači, biće i semenki a biće i za degustaciju :) Sreća, sreća, radoooost.....