Daleko je proleće...

Decembar, januar, februar........... aaaaaaaaaaaaa, ko će dočekati lepo vreme i novi odlazak u bašte?!?!?!? Upravo nas decembar časti predivnim danima sa 13, 14, 15C, ali neće ni ovo trajati dugo, a i kad doju ružni dani, ko zna koliko će ostati? Sećam se godina gde je decembar bio ovakav a onda sam u aprilu skidao sneg sa plastenika.

I pre ili kasnije, zasvrbe saksije, semenke, pelceri, supstrati,... kao i sve druge neizlečivo inficirane baštovanstvom, i mene povremeno uhvate besne gliste da nešto sadim, sejem, seckam, presadjujem, premeštam. Samo da mi zamiriše zemlja na rukama, da se nahvata ono ponosno crno pod noktima zbog kojeg mi je korak od plastenika ka kući duži i hodam uspravnije.

Ali mu vreme nije :(

Nemam sredjeno grejanje u plasteniku i osim salate i luka (koji lepo napreduju, pu, pu, pu) praktično ništa više nemogu da uradim. Po bašti - još manje. A prčkanje po kompu i prelistavanje on line kataloga sa semenkama, nekad, jednostavno nije dovoljno.

Srećom, srećom, srećom (po moje mentalno zdravlje, razne kućne i dvorišne predmete i par sitnih životinja koje mi dodju pod ruku), ima šta da se radi! U svako doba godine!

Ideja nije originalna i već par godina se vrti po internetu. Nije potrebno nikakvo specijalno znanje ni veština i može se raditi sa bilo kojojm vrstom luka, crni, beli, praziluk...

Potrebna Vam je plastična boca od 5l (mada, može bilo kakva), skalpel, dva komadića žice od po 15-20cm, supstrat (zemlja) i lukovice koje ćete saditi.

Bio sam na bljuvaku i tamo naleteo na ovaj kineski praziluk. Kupio dve vezice. On nikad ne naraste veliki kao neki drugi medjutim, za mene, ima jednu fantastićnu osobinu - vrlo je sladak. E sad, kažu da o ukusima ne vredi raspravljati, ali kad je slatko u pitanju, pitajte bilo kog dijabetičara šta misli o tom ukusu. Uvek nedostižan i uvek Vam nedostaje. E ovaj prazilukac ima jednu divnu, jasnu slatku crtu i što se mene tiče, nastaviću da ga koristim. Odsekao sam ova mlada perca koja ću delom potrošiti u naerdnih par dana, a delom ostaviti da se osuše. Znate kakav mu je ukus? Zamislite na jedno 5 sekundi, Doboš tortu. 1, 2, 3,... 5, Ok, sad da se vratimo na praziluk. Znači, ima ukus praziluka, ali jako slatkog. Eto. Koristim ga kao dodatak salatama ili ga ubacim u pržena jaja, a sad mi pade na pamet da bi verovatno bio super preko nekog sira.

Na dnu boce sam napravio otvore za drenažu (obavezno!). Ovi otovori ne samo da neće dozvoliti da se na dnu boce nakupi previše vode i da donji redovi počnu da trule, već mogu psolužiti i za navodnjavanje "odozdo", tj, držite bocu par sati u plitkoj tacni sa vodom, i kroz ove otovore boca popije vode za donje spratove.

Kada su u pitanju veliki "objekti", npr, bojleri ili burad za sadnju jagoda, ovaj probelm navodnjavanja se ređava šupljom cevi koja ide po sredini bureta pa se tuda dotura voda biljkama koje su na sredini ili dnu bureta. Kada je u pitanju jedna ovakva boca, verovatno nećete imati problema da sve biljkice dobiju dovoljno vode.

Na bočnim stranama sam otovorio rupe veličine oko 1,5cm. osle nekoliko varijacija, mislim da je najbolje napraviti trouglaste rupe, sa vrhom trougla prema dnu. Boce sa kojima sam radio su četvrtaste (od destilovane vode) pa sam otvarao po 3 rupe po liniji, s tim da sam pazio da se linije na susednim stranicama NE poklapaju. Tako da sam na dve stranice dobio po 4 reda sa po tri rupe, a na dve stranice po 5 redova sa po 3 rupe.

Na kraju sam odsekao vrh boce (za razliku od većine primera koji već postoje na netu). Ovo sam uradio da bih 

• iskoristio i gornju površinu supstrata za još biljaka i
• kasnije imao lakši i otvoreniji pristup celoj boci za zalivanje (ako ostavite godnji deo boce, onda vodfu mozete da ulivate samo kroz grlić, što po nekad može da bude smorno, a i teško je postići da cela površina bude zalivena i da voda sidje niz zidove do nižih spratova).

Kako sad imam skroz "otvorenu" bocu, od žice sam napravio dve ručke, za slučaj kad mi zatreba da bocu mrduljam tamo-vamo po kući.

Nasuo sam malo supstrata na dno boce, tek da prekrije najniže otvore. Lukovice možete gturnuti kroz rupe U bocu, ili, ako je otvor premali, IZ boce gurnite perca napolje a lukovice ostavite unutra. Ja sam odmah lukovice gurnuo malo na dole da perca odmah krenu u vis, mada, kako god da ubodete lukac, perca će se vremenom ispraviti i početi da rastu "na gore". Kad ubacite sve lukovice na jednom spratu, dodate još malo zemlje i malo pritisnete.

Sad dodate još malo zemlje, dok prekriju sledeći sprat sa rupama i ceo prethodni postupak ponovite. I tako do vrha.

Na samom vrhu, ima dovoljno mesta da u 3 reda posadite još po 3 lukovice i za sam vrh sam ostavio najkrupnije koje sam našao u vezama.

Na kraju, dobio sam "zipovanu" leju sa 64 struka praziluka (da je u pitanju praziluk norlmalne veličine, ovo bi bilo previše, ali ovaj naraste 20-25cm i ostane tako tanak kao sto je na slikama). Ako se neko zapita, šta će mi 64 malecka strukića praziluka, evo matematike (već proverene u praksi):

za jedan obrok za dve osobe, dovoljna su perca sa tri struka, bez obzira da li su dodatak salati, siru ili kajgani. 64 : 3 = 21 (i jedan za užinu :P ).

Zima traje 90 dana (kalendarski). Podeljeno sa 21, to je 4,5 (skoro). To znači da svaki četvrti dan mogu da odsečem dovoljno za jedan oborok. I to pod uslovom da na stabljikama koje su jednom odrezane više ne budu rasli novi listovi (u stvari, neki će verovatno dobaciti da i 2-3 putu budu izvor mladih listova). Ok, ovo neće rešti problem gladi u svetu, ali će sasvim lepo povremeno obogatiti neke naše obroke. pričaću Vam ;)

Dakle, bocu i skalpel u ruke, pa polako...

p.s. na kraju sam isto ovo uradio i sa nekim maleckim arpadžikom preostalim od jesenje setve, pa nek rodi koliko rodi :)

p.s.s. na sličan način se mođe raditi i sa salatom, a meni će u januaru i par stotina komada na proredjivanje,... eto još posla za moje ruke žljne vrtlarenja :)