Semenke za Sudnji dan - 5. deo, "Veliki"

Što se više bliži početak sezone (nekima je već i krenula, pretoplo vreme za ovo doba godine je već isprovociralo neke odgajivače da krenu u sejanje - želim im sreću), sve češće mi se obraćaju sa pitanjima u vezi sa nekim varijetetima. Osim standardnog pitanja "koliko rodi?", jedno od najčešćih pitanja je i koliko su veliki plodovi. Ponekad je i nebitno kakva je boja, ukus, samo neka je veliki plod. Iako verovatno varijeteti sa velikim plodovima ne bi bili dobri u situaciji kad se uslovi uzgoja naglo promene na gore, red je da zbog velikog broja navijača velikih sorti, ove rmpalije stavim u ovaj izbor.

Mojih 5 "velikih".

Prvi, meni najdraži i nikad prevazidjen po svom posebnom ukusu je svakako Persimon. Nemam nikakvih nedoumica - on se verovatno ne bi najbolje snašao u lošim uslovima uzgoja. U normalnim uslovima, njegovi plodovi su lagano preko 700-800 grama, ali potpuno nesposobni da prežive više od 2-3 dana nakon branja. Postaju meki i imam utisak, počinju da gube taj neverovatni ukus koji imaju. Ali, ako bi na seldeće generacije uspeli da prenesu bar mrvu tog specifičnog ukusa, taj osećaj da jedete neku neverovatnu kombinaciju narandže i slatke dinje, onda bi svaki i najmanji plod, bili zlata vredni. Osim ukusa, ovaj varijetet bi sa sobom poneo i deo istorije, Thomas Jefferson ga je doneo iz Pariza i u svom stakleniku Montichello ga gajio još 1781. godine.

Persimon

Drugi u ovom izboru bi bio neki od velike Brandywine porodice. Crveni, crni, žuti,... svaki je veliki ( :) ) lepog ukusa, i poznatog oblika. Možda Bradnywine pink i to iz nekoliko razloga - postoji dokumentovan put ovog varijeteta u nazad bar 80 godina. Najrasprostranjeniji je, pa pretpostavljam i da se najlakše prilagodjava raznim uslovima uzgoja. I na kraju, u našim krajevima je već jako dugo, dobro se pokazao i komotno bi mogao da ide pod "lokalni", jer ga već dugo u našim baštama zovu "Krupni Amerikanac".

Brandywine pink

Treći član ovog izbora je fantastični Aussie (čita se Ozi, nadimak za australijance) koji dolazi sa kontinenta na kom je sve okapoan ;) Jedan od retkih "velikih" čiji plod ostaje dugo čvrst, pun mesa i pun  lepog "klasičnog" ukusa. Po veličini ploda, na donjoj je granici ovog kriterijuma, ali i dalje spada u velike.

Četvrti varijetet koji biram za ekipu "velikih" je varijetet koji ćete upamtiti po nekim drugim osobinama i kod kojeg veličina nije presudna. Aunt Rubby German Green, veliki, zelen i super sladak, toliko da svaki put u meni izazove svojevrstan šok. Iako već godinama imam zelene varijetete i više mi nije strano da medju njima ima onih sa prelepim i različitim ukusima, kad je u pitanju tekta Rubi, sve očekujem da me udari nekom jakom kiselinom, a ona me nagradi blaženim osećajem slatkog. I ona uglavnom daje plodove "normalne" veličine, ali se par puta desilo da narastu preko 600 grama, pa sam je ubacio u ovu kategoriju.

Dugo sam se lomio koga da odaberem kao poslednjeg u ekipi "velikih" i na kraju je izbor pao na Big rainbow. Iako su Ananas, Jermenski, Hilbilly,... vrlo slični, BR je rasprostranjeniji i koliko vidim, uspeva lepo u skoro svim uslovima. Sa sobom nosi lepu voćnu crtu ukusa, fantastično bi-color meso i kožu prelepih boja.

Big Rainbow

Ovo je mojih 5 "velikih", odabranih (pre)teškom mukom. Van izbora je ostalo bar još 20 varijeteta koji su svi bolji od boljeg, ali morao sam da poštujem pravila ove "igre" koja sam sam odredio, tako da prepuštam Vama da mi javite koje biste velike varijetete Vi odabrali. Ne zaboravite, granica je moja kolekcija, znači, ono što već imam. www.manus.rs/biljke.

Sve delove serijala možete pogledati na ovim linkovima:
1. deo - Primitivni
2. deo - Normalni
3. deo - Rani
4. deo - Lokalni
5. deo - Veliki
6. deo - Egzotični

A moju kolekciju sa opisima i fotografijama na www.manus.rs/biljke i video kanalu na YouTube

Do narednog kuckanja,
Srdačan pozdrav