Feb 22, 2017

Svetlana Zec, Kuvarancije

Šta god da posadite u bašti, pre ili kasnije odraste, sazri i bude ubrano. Neke plodove jedemo sveže, još dok smo u bašti, samo ih protrljamo o kraj majce ili nadlanicom, tek da skinemo onu zdravu letnju prašinu koja je pala po njima.  Neki dočekaju da postanu zimnica, a neki tek na brzinu naseckani i začinjeni, završe kao salata. 
Ovo je serijal tekstova o onima koji od našeg povrća naprave male ode radosti za naša nepca, remek dela na platnu naših trpezarijskih stolova i svakodnevno pokazuju koliko umetnosti, strasti i znanja ima u onome što mnogi nazivaju "samo kuvanje".  

Pravo iz svog tanjira, Svetlana Zec, Kuvarancije :)


Sajt, odnosno blog, Kuvarancije su Cica i Zeka (Svetlana i Miroslav Zec), bračni par, roditelji dva već odrasla sina  i dobitna kombinacija kako u životu tako i na blogu. Mi jesmo kuvari amateri, ja sam profi "a mater?“ i profi programer/web administrator a Zeka profi fotograf/dizajner. Mislim da bismo se mogli svrstati i u profi zaljubljenike kako u dobru hranu, tako i u prirodu, dobru muziku, knjige i društvo.  

 Kada je kuvanje za Vas postalo više od „redovnog kućnog posla“?
Kuvanje ne smatram „redovnim kućnim poslom“.  Hrana je život, a samim tim i kuvanje (iako ne kuvam  svaki dan). Blog o kuvanju je prvenstveno nastao kao potreba da zapišem neke svoje ideje, recepte i  razmišljanja,

Umami sos

Ko Vam je bio prvi „učitelj“? Ko Vam je glavni kritičar? Čijem sudu najviše verujete?
Prvi učitelj koliko se sećam - baba. Najveći kritičar sam sama sebi, ali tu su mi muž i deca. Njihovom sudu i najviše verujem jer će svaki put reći ako im se nešto ne dopada i zašto im se ne dopada. Razlog je vrlo jednostavan - da ne bih ponovo skuvala to što im se ne dopada :D
Naravno da mi prijaju i pohvale čitalaca bloga kada mi kažu da su isprobali neki recept i da im je uspeo.

Među profesionalnim kuvarima ko Vam je uzor?
Karapandža kao profesionalac kojeg smo, bar naša generacija, prvog imali prilike da gledamo na TV.
Od ostalih poznatih TV kulinarskih lica  Toni Bordejn, Najdžela Loson, Endru Zimern, Heston Blumental.  Bez obzira što sam amater (kao i Najdžela, koja nije profi kuvar) mislim da od njih može da se nauči sve o hrani i tehnikama kuvanja, kao i o pravilnom ophođenju prema hrani i određenim vrstama namirnica.
 
Vinogradarski kupus
Koliko daleko idete od tradicionalne kuhinje ovih krajeva? Da li isprobavate nove sastojke i načine pripreme zbog lične radoznalosti, preporuke ili vidite i probate negde, pa poželite da i sami napravite?
Mislim da granice ne treba da postoje, ni među državama i ljudima a pogotovo ne u kuhinji.  Koristim sve što imam na raspolaganju, namirnice koje mogu da priuštim, kupim, uzgajim,... U današnje vreme je besmisleno ograničiti se samo na mali broj tradicionalnih jela i namirnica. Na kraju krajeva i krompir, kukuruz, paprika, paradajz i sl., namirnice koje smatramo neizostavnim delovima domaće tradicionalne kuhinje potiču iz Amerike i nekada su bili “egzotika”.  Nove recepte uglavnom isprobavam iz radoznalosti.  A i objavljivanje recepata na Kuvarancijama je jedan od razloga zašto danas imamo mnogo raznovrsniju ishranu nego pre nego što sam počela da ih pišem.  Sve u svemu, trudim se da imamo što ukusniju, zanimljiviju i šareniju hranu u tanjirima.
Čak je i objavljivanje recepata na Kuvarancijama jedan od razloga zašto danas kuvam i pripremam mnogo raznovrsniju ishranu nego pre nego što sam počela da ih pišem (kad već pišem blog o kuvanju nema smisla da vrtim u krug "meso sa krompirom" i "krompir sa mesom" ili sl. pa u krug). Sve u svemu, trudim se da imamo što kvalitetniju, ukusniju, zanimljiviju i šareniju hranu u tanjirima.

Koliko povrća kupujete na pijacama i u radnjama a  koliko gajite sami ili nabavljate od proverenih baštovana?
Povrće, voće i meso uglavnom kupujem na pijacama od “poznatih”. Pod tim poznati mislim na ljude za koje zvođači a ne nakupci.  U marketima uglavnom kupujem već pomenutu “egzotiku” koja ne može da se pronađe na pijacama i koja se još uvek ne gaji kod nas. Mada u poslednjih godinu dana ima mnogo više domaćih proizvođača koji se usuđuju da gaje nešto novo i neobično (batat, čili papričice, začini i sl.)
Jedan mali deo namirnica i sama gajim u svojoj bašti, ali ta količina još uvek nije dovoljna da zadovoljim naše godišnje potrebe za istim. Ono što imam u svojoj bašti su crni i beli luk, paradajz, ljuta paprika, grašak, bundeve i različite vrste voća od višanja, trešanja, kajsija, jabuka i krušaka, preko grožđa do oraha. Ne mogu da kažem da je sve to “organsko” gajenje (po deklaraciji), ali jeste tradicionalno sa starim sortama i sa minimalnim mogućim zagađenjima odnosno, minimalnim hemijskim preparatima za suzbijanje štetočina i bolesti. Uglavnom se oslanjamo na prirodne preparate i bog toga nam plodovi rada ne izgledaju "kao za izložbu". I to svakako nisu plodovi za vegane. ;)

Da li primećujete razliku u ukusu, boji,  teksturi,... povrća koje se gaji u malim porodičnim baštama i onoga koje dolazi sa velikih poljoprivrednih dobara?
Kao što sam već rekla, od malih proizvođača kupujem ovdašnje voće i povrće. Ne znam razliku u tehnologiji i načinu gajenja između malih i velikih proizvođača, ali primećujem razliku u izgledu i mirisu. Ne kupujem voće i povrće koje izgleda plastično. Ono što plastično izgleda, takvog i ukusa, tačnije nema ni ukusa ni mirisa. Ko god da je to proizveo: bili to baba i deda na selu jer im je "neko" preporučio, seme ili rasadu, zato što "dooobro rađa", ili bilo koja velika korporacija koja se vodi samo dobrom zaradom uz minimalne troškove. 

Preliv od žutog paradajza
Šta od povrća najviše korstite u jelima (ne računajući začine)?
Dok imam, najviše trošim ono što sama proizvedem, osim toga i inače sve vrste salata, paradajz, paprika, gljive i svo povrće kojem je potrebna nikakva ili minimalna termička obrada. Naravno i voće, naše, domaće.

Šta NIKADA ne biste iskombinovali ?
Mnogo toga ne bih , a mnogo toga i bih što mnogima na prvi pogled ne izgleda spojivo :D Ali jedno je sigurno – kečap je jedini proizvod (industrijski prerađeni pekmez od paradajza) koji ne  bih koristila ni u jednoj jedinoj kombinaciji.

Koje povrće biste najviše voleli da Vam uvek bude dostupno, i  po svežini i po ceni? (Odgovor „SVE“ se ne računa
Paradajz, paprika,  mladi luk, mladi krompirići, a od voća višnje, kajsije, ... sve, ali kad se ne računa ;)

Šta mislite, koje povrće će obeležiti Vašu kuhinju ove godine?
Još je rano da kažem jer zavisi šta će mi roditi ove godine u bašti i da li ću otkriti nešto novo na pijaci. Pre dve godine su to bile tikvice i grašak kojih sam u bašti imala u velikim količinama, prošle godine je to bio žuti paradajz i ljuta paprika.  Nadam se da će i ova godina biti  šarena.

 Recept za umorne baštovane....? 

BEĆAR PAPRIKAŠ
Količina namirnica je proizvoljna, ne postoji određena mera, ako volite više paprike stavite je više ili dva-tri crna luka ako tako više volite, bitno je samo da najviše bude paradajza zbog njegovog soka.Takođe, paradajz možete oguliti pre nego što ga isečete, ali čak i to ne mora, mada ja više volim kada je bez ljuske.
 
 U šerpi se na masti (ili ulju) kratko proprži sitno iseckan luk, doda mu se na rezance isečena paprika (slatka i ljuta), paradajz isečen na kriške, i jedna šolja pirinča. Sve se posoli i pobiberi po ukusu i kuva se poklopljeno dok se pirinač skuva, a po potrebi ako pirinač upije sav sok od paradajza može se doliti voda, ali najbolje je da se sve skuva u soku od paradajza, a da se ne dodaje nikakva druga tečnost. Ukoliko pravite paprikaš samo sa povrćem, odn. bez pirinča, ostavite da se kuva dok se sos ne zgusne. Na kraju možete dodati i jednu vezicu iseckanog peršunovog lista.

Uz bećar paprikaš, ako u njega ne stavljate ništa od onih već pomenutih dodataka, odlično ide obična proja od belog kukuruznog brašna. I to bi bilo to... brzo, jeftino i jednostavno.
 Gde se mogu pogledati Vaši  recepti?


Hvala Svetlana :)

Feb 7, 2017

Sve u jedan, Putnički paradajz

Da genetika, high-tech i ostala novonastala čudesa tehnike, nauke i pohlepe nisu neophodni da bi postojao paradajz koji će zadovoljiti sve ono što paradajz čini plodom koji (skoro) najviše volimo i konzumiramo tokom letnjih meseci, živi je dokaz Putnički paradajz (Voyage, Reisentomate).

Iako se u poslednje vreme pominje Nemačka kao njegova zemlja proekla, istina je da je preklom iz Gvatemale a da su ga nemački baštovani u najvećoj meri prihvatili i poradili na njegovom razmnožavanju i očuvanju.

A da vredi, vredi.

Jer, šta biste inače poželeli od nekog paradajza kad krenete na pecanje, planinarenje, skupljanje pečuraka ili bilo koju drugu aktivnost koja podrazumeva kretanje daleko od kuće i bašte?

1. da ne traži neke posebne uslove za transport. Ovaj paradajz je dovoljno čvrst i jake kože da mu neće semtati i ako ga ponesete u džepu od jakne ili košullje.

2. da su jedan ili dva ploda dovoljni da zadovolje vaše dnevne potrebe. Plodovi ovog paradajza su teški 150-200gr najčešće, ali nije retkost da naraste i preko 400gr. To znači da su Vam jedan, eventualno dva ploda dovoljni za jedno aktivno pre ili popodne.

3. da ne traži neki poseban pribor. U ovoj kategoriji, ovaj paradajz je u vaskolikom svetu paradajza, jednostavno nepobediv. Nema mu ravna. Duboki useci, najdublji koje sam video na jednom paradajzu od "kriški" izmedju njih praktično prave posebne male plodove i dovoljno je samo da otiknete onoliko koliko Vam treba. Kao da imate gomilu izduženih cherry plodova zakačenih na jednu centralnu masu. Bonus ovoj građi čini i osobina da kad otkinete jednu "krišku", na mestu prekida nema curenja, nema nekog mekanog dela koji morate posebo da zaštitite ili stavljate u neku posudu. Bukvalno, uzmete plod, otkinete koliko Vam treba, pojedete u hodu i plod vratite u džep. Nema ništa prostije.
4. ukus. I u vovoj kategoriji je ovaj paradajz jedinstven. Jeli slantke, kiselkaste, voćne ili "earthy" paradajze, jedna od stvari koju obavezno radimo je da solimo paradajz. E ovom Putniku ni to nije potrebno jer je blago slan sam po sebi! Medju svim plodovima koje sam ikad probao, ovo je jedini koji ima slanu crtu u svom ukusu.

Da li mu nešto fali?

Mošda kad bi iz peteljke izašlo i malo ulja sa ukusom crnog luka, parče nekog lepog hleba, malo fine muzike, može i malo hladnog špricera,....

;)

Do skorog kuckanja :)

Nov 28, 2016

Klijališta za sve vrste biljaka

Semenke većine biljaka koje koristimo u prehrambene ili dekorativne svrhe, traže tri osnovne stvari da bi iz sebe poterale klicu koja će se razviti u odraslu biljku: svetlost, vlagu i toplotu. Da sad ne širim priču u neke fine detalje uzgoja biljaka, specijalne slučajeve, trikove i ostalo,... gotovo svako seme kojem obezbedite ova tri uslova će proklijati i nići. Kada sejete nešto u aprilu, maju, junu,... ako imate iole pristojnu zemlju, gotovo da i nećete imati problema, ali ako treba da nešto posejete u januaru ili februaru, e tu već morate da se malo više potrudite.
Kao i svi koji se malo intenzivnije bave uzgojem biljaka, i ja često moram da krenem sa setvom sredinom januara, nekad i ranije. Naravno, tada su u našem podneblju, uslovi za setvu krajnje nepovoljni, pa se svi snalazimo na ovaj ili onaj način. Oni koji to mogu, imaju gorw light ili day  light lampe, vrlo skupe, greju plastenike ili specijalne prostorije, imaju grejna ćebad ili prave male inkubatore,... Ja sam morao da se snadjem sa mnogo jeftinijim materijalom. Želeo sam da budućim klijancima obezbedim da uvek imaju vlage, da imaju svetla koliko god mogu da dobiju i da temperatura u kojoj rastu nikad ne padne ni blizu nuli (većina semenki neće da "proradi" ako temperatura ne predje 10 stepeni).
Šta vam je sve potrebno (za jedno klijalište)
1. Kutija od stiropora
2. Najlon (najbolje onaj za plastenike, ali može i bilo koji, samo da je providan
3. letvice, 4 kratke (10-15cm) i po dve iste dužine kao stranice kutije
4. Lepak za drvo
5. Providan selotejp (široki, a ako imate, može i neki super lepak ili nešto sl.)
6. Tanki ekseri, 2-3cm dugi
7. Manji čekić
8. Klešta (motor cangle) ili sečice
9. Hemijs
ka olovka ili tanki flomaster
10. NAJVAŽNIJE: dobar vlasnik ribare ili neko ko će Vam dati ovu kutiju od stiropora ;)

Ove kutijie se inače koriste za transport morskih plodova. Vaćina ih je dimenzija 60x30cm (što se idealno uklapa u prostor u većini soba), imaju po 4 otvora u ćoškovima (odlični za drenažu, a kad vam drenaža ne treba, jednostavno ih zatvorite selotejpom ili zgužvanim papirom) i što je najvažnije, stiropor je odličan termoizolator. Raspitajte se u lokalnim ribarama ili većim i opremljenijim tržnim centrima u kojima se može kupiti riba, sveža ili zamrznuta.
materijal
Početak, drveni okvir:
Letvice sam premerio i isekao tako što sam srpemio 4 letvice dužine desetak cm (buduće nogare) i 4 letvice (dve duže, dve kraće, jedne će biti oko 60cm, druge oko 30, yavisi od dimenzija kutije) koje će spajanjem biti identične dimenzijama kutije od stiropora. Moraju biti takvih mera da nogare ovog okvira ne prelaze spoljne granice kutije.
Na kraj svake najkraće letvice sam stavio po kap tutkala. Dve po dve, spojio sam ih sa najdužim letvicama tankim ekserima. Tako sam dobio dva vrrrrrrrrrrlo izdužena slova П. U slobodne krajeve ovih najkraćih letvica (nogara) sam ukucao po jedan ekser, tako da viri oko 1cm (može i duže). Kleštima sam svakom od tih eksera otkinuo "glave". i tako dobio nogare koje zavržavaju čvrstim, oštrim komadom metala.
Nogare
Kao poslednji korak, ove delove sam međusobno spojio letvicama "srednje" dužine (ovima od 30-tak cm).  Na ovaj način sam dobio jedan drveni okvir sa nogarama, budući "krov" mog klijališta.
  Završetak okvira Završetak okvira
Završetak okvira
Postavljanje najlona
Možete premeriti drveni okvir i na osnovu tih mera iseći najlon. Ali...
Za razliku od najlona koji se stavlja na plastenik, dobro je da ovaj najlon nije baš toliko "pasent", tj. da bude malkice veći nego što su granice ovog drvenog okvira, tek toliko da se lako skida i stavlja na njega (objasniću kasnije zašto). Dovoljno je po 2-3mm sa svake strane.
Zato sam na komad najlona postavio ovaj okvir okrenut "na leđa" i olovkom oko svakog ugla ocrtao liniju oko 2 mm udaljenu od letvi. Najlon sam presavio po ovim oznakama i odsekao na visinu jednaku visini nogare. Ako najlon pustite da bude malo duži, videćete vrlo brzo da Vam smeta prilikom zatvaranja klijalište, pa ćete ga orezati. Ako ga ostavite malo kraćim, nije smak sveta, čak ćete sebi donekle olakšati dalji rad sa biljkama. O tome, kasnije.
postavljanje najlona postavljanje najlona
postavljanje najlona postavljanje najlona
postavljanje najlona postavljanje najlona
Sad Vam samo preostaje da spojite sve ovo, kutiju, drveni "krov" i najlon.
  Sklapanje klijališta sklapanje klijališta
postavljanje najlona
NAPOMENA: možete slobodno ove bočne stranice najlona ostaviti malo kraćim (kao 3/4 nogavice) čime ćete omogućiti da preko vaših klijanaca stalno struji vazduh i sprečiti stvaranje preterane vlažnosti i plesni. Ako najlon ostavite ovako "taman" sa dužinom nogara, moraćete da bar jednom do dva puta nedeljno skidate najlon sa klijalista i ostavite da bar pola sata zemlja i bbiljke u klijalištu "dišu".
NAPOMENA 2: da bi sprečili da se ćoškovi kutije vremenom okrune i napuknu, možete u njih ubaciti plastične cevčice koje ćete najlakše dobiti sečenjem starih, istrošenih uložaka za henmijske olovke.
I sad ste spremni za sejanje. Nek je sa srećom :)
sejanje
Napravite mala udubljenja (par mm) u zemlji (supstratu) i u njih ubacite semenke
sejanje
Zalijete
sejanje
OBAVEZNO napišete šta ste ovde posejali, koliko, kog datuma, od koga je seme...
sejanje
...i čekate...
sejanje
da nikne ;)
Ovaj tekst sam psiaao pre tačno 10 godina za svoj sajt www.svetionicar.rs, kada sam se u jednoj drugoj bašti i jednoj drugoj kući snalazio da u prohladoj prostoriji obezbedim malo više svetla i toplote semenkama koje su nestrpljivo čekale da krenu na svoj put. Ništa se nije promenilo, želja i nestrpljenje su ostali isti, a ovaka klijališta će Vašim semenkama dati veće šanse da niknu. Srećno :)

Aug 24, 2016

Vađenje i spremanje semenki za čuvanje

Ovakva ili onakva sezona, uveliko je vreme da sačuvate semenke onog povrća koje želite da imate i naredne godine u bašti. Ovo se naravno odnosi samo na one plodove koji su nastali iz starog, heirloom semena. Ako ste sadili hibride - ne gubite vreme, od čuvanja njihovog semena nećete imati nikakve koristi.
Po nekim autorima, čuva se seme plodova koji su najranije dozreli, koji su na pogled zdravi i koji u najvećoj meri predstavljaju određeni varijetet. Drugi autori smatraju da seme treba čuvati od najkrupnijih plodova i tako "gurati" pozitivnu selekciju. Lično smatram da se prema čuvanju semena treba odnositi u skladu sa razvojem situacije u bašti tokom sezone. Veliki potresi (jake kiše, vetar, grad, štetočine,... sve sam to imao u bašti ove sezone, imam još uvek :( ), ponekad ne dozvoljavaju da strogo poštujete bilo koje pravilo, već morate grabiti priliku kada se ukaže.
U svakom slučaju, kad god da krenete da vdite seme za čuvanje, gledajte da bude iz plodova koji izgledaju zdravo. Pri tome ne mislim na mehanička oštećenja nastala pucanjem plodova zbog suše ili peviše vode, ugrizima insekata ili oštećenja nastala od leda. Mislim na razne gljivične, virusne ili bakterijske infekcije koje mogu da se pojave i na plodovima. Čuvajući semenke iz takvih plodova, u velikoj meri povećavate rizik da ste na semenkama sačuvali i uzročnike bolesti i da ćete ih preneti u baštu naredne sezone.

Što se tiče samog povrća, paprika je verovatno najlakša za čuvanje. Semenke izvađene iz paprika su skoro suve, dodatno se prosuše za par sati na vazduhu (ako je sunčan i topao dan, još brže) i spremne su za skladištenje. Čak ne morate ni vadii semenke iz plodova. Ako ih nanižete na konac i osušite, unutar plodova semenke ostaju suve, zdrave i sposobne za reprodukciju naredne sezone.

Slično je i sa semenkama plavog patlidžana, dinja, bundevi, lubenica i tikvica - nakon vađenja iz plodova, ne traže neku ekstra pažnju, dovoljno ih je staviti na neku podlogu, pustiti par sati da se prosuše i spakovati.

Kada je u pitanju paradajz i donekle krastavac, situacija je drugačija. I jedna i druga kutura traže da se malo poradi na pripremanju njihovih semenki za čuvanje preko zime jer njihove emenke plivaju u posebnoj "sluzi" unutar tanke opne i ako se samo izvade i tako ostave, vrlo brzo će ova sluz početi da se kvari, pojaviće se plesan i semenke će propasti. Zato da pogledamo, kako se pripremaju semenke paradajza (sa krastavcem je isto).

Prvo, treba otići u lov u baštu. 
Ja ponesem veću gajbu sa manjim posudama unutra i obavezno krep traku i flomaster. Nekome to nije važno, ali za moj posao je presudno da u svakom trenutku znam kako se zove koji plod. Kad se mlađan lovac vati iz safarija po bašti, donese ovo:
(U ovoj turi su bili varijeteti uglavnom manjih plodova, cherry i neki stari domaći). Spremite radni prostor, koji kod mene izgleda od prilike ovako:
U zavisnosti od toga koji sistem ćete koristiti, ova čaša vam je (ne)potrebna. Naime, seme paradajza i svih ostalih "mokrih" semenki možete spremati na dva načina.

Prvi način, ostavljanje u čaši do fermentacije.

Ovaj način je prilično brz u prvom koraku, izvadite semenke u čašu i dodate malo vode. Međutim, traži od Vas posebnu čašu za svaku sortu koju čuvate, prostor, vreme i pažnju da Vam neko (radoznala mačka npr :/) ili nešto (vetar) ne izvrne čaše i upropasti sav trud.

Počinje rasecanjem ploda i "ceđenjem" semenki zajedno sa sokom u čašu.
OBAVEZNO! Nalepite na čašu ime sorte!!!!
Dodajte 1-2cm vode u čašu i ostavite na neko svetlo i tplo mesto. Za par dana, tečnost u kojoj su semenke će se zamutiti (ne miriše lepo, ni malo), semenke koje su loše će isplivati na površinu i dalje ćete raditi isto kao i u drugoj verziji čuvanja, od ispiranja semenki kroz cediljku.

Drugi način, vađenje i ispiranje semenki:

Počinje rasecanjem plodova.

Iz rasečenih plodova, semenke ubacite u metalno sito/mrežicu. Ne morate izbaciti puno soka, čak ako je plod tave čvrstine i semenke lako dostupne, sve ove "ostatke" nakon vađenja semenki možete iskoristiti za ekstra miks salatu.
Pod mlazom vode, isperite što više sluzi u kojoj plivaju semenke. Sam mlaz nije dovoljan, jednom rukom gurajte semenke preko mrežice, "grebanje" preko metalne žice će dovesti do toga da popuca opna oko semenki i da se ova sluz laše očisti. NE MORATE SKINUTI SVU SLUZ! (Ovaj kora radite i u prvoj varijanti čuvanja semenki, samo što je tad mnogo krači posao, za par sekundi se sa semenki spere sva sluz koja je već počela da se raspada u onoj čaši).
Kad isperete sluz onoliko koliko može, kašičicom prikupite sve semenke iz sita i prebacite ih na pripremljenu površinu. Ljudi često za sušenje koriste novnski papir ili salvete, ali to ponekad dovede do toga da semenke ostanu zalepljene za papir ili se papir pokida pa po semenkama ostanu delići papira. Ja semenke sušim na plastičnim površinama (ovo je materijal akiprint i koristi se u sito štampi, ali su dobri i poklopci od margarina, sladoleda, plastični tanjiri, pa i plastificirane korice raznih nedeljnika). Na prostor predviđen za sušenje, OBAVEZNO NALEPITE IME SORTE!!!
Semenke lepo raširite po površini, da po mogućstvu svaka bude posebno, da ne leže jedna na drugoj.
Ostavite semenke da se suše par sati (može i par dana, zavisi od spoljne temperature i Sunca), a onda ih samo skinite sa ovih površina (ponekad morate da ih sastružete nožićem ili noktom, bez brige, nećete ih oštetiti. Ako je na njima ostala sluz, ona se nakon ovakvog postupka može videti kao vrlo fina ljuska koja viri oko semenki, ponekad su tako desetine semenki "slepljene". Bez brige, samo ih malo protrljajte među prstima i sve će spasti.
Mnogi semenke čuvaju u malim kesicama (popularni zip-bagovi), ali ja volim da semenke mogu da dišu, pa ih čuvam u papirnim kesicama. Ostavite ih na mračnom, suvom i hladnom mestu, da sačekaju narednu sezonu :). Ja ih čuvam drvenim kutijama, mada, mogu da posluže i kartonske kutije. Samo ih nemojte ostavljati u čvrsto zatvorenim plastičnim kutijama ili kesama.
Do sledećeg čitanja
Srdačan pozdrav