Dobili ste staro seme, šta sad?

Imati na stolu tanjir pun ukusnog paradajza, paradajza sa karakterom, istorijom, mirisom,... to je valjda san svakog ko želi zdrav i ukusan obrok. Imati takve plodove u bašti je više od sna, to je pohod, to je borba, umetnost i mrva sreće.

A sve počne od semena.

Jedno od mesta gde možete naći stare varijetete su porodice koje već godinama (najčešće decenijama) gaje povrće iz "svog" semena, tj. na kraju svake sezone vade i čuvaju seme za narednu sezonu.  Još ako baštu nisu tretirali nekom teškom hemijom za prihranu i zaštitu, ovakve semenke su pravo blago. Zabluda je da se takvo seme može naći samo po nekim dalekim, ruralnim zaseocima, takvih semenki ima i po gradskim baštama.

Pomoravski duguljasti

Problem je, što je dolazak do takvih semenki ravan dobitku na lutriji. Osim ako već u porodici, medju komšijama i prijateljima nemate "nekog ko zna nekog ko zna nekog", ne postoji neki "uobičajeni" način da saznate ko ima takvo seme. Ljudi koji imaju ovakve bašte su uglavnom starije osobe, daleko od tehnoloških novotarija, interneta, pametnih telefona i socijalnih mreža. Zato, ako ipak nekako dodjete do ovakvih semenki - čuvajte ih kao suvo zlato.

Ali, molim Vas, nemojte se zadržati na tome što ćete imati lepe i uksne plodove nekog starog varijeteta  u svojoj bašti, pomozite mu da poživi i preživi.

Ako ste ovo seme dobili pod određenim imenom, zapamtite ga. Zapišite. Prenesite dalje. Ne dozvolite da se izgubi.

To je lakši deo "posla".

Malecni problem u  vezi ovih semenki je taj što ćete ih verovatno dobiti pod nekim "jedva" opisnim imenom, "crveni krupni", "duguljasti, mnogo radja", "mnogo sladak" i meni omiljeni "od Kaćinog tate". Ako do Vas stigne seme sa ovakvim "nazivom", molim Vas, za dobrobit i Vas i svih nas ostalih, kada dobijete prve plodove i izvadite "svoje" seme, dajte im neko ime koje će bar približno govoriti o njihovom izgledu, veličini i pre svega, poreklu. Npr. "Žuti jabučar iz Kruševca" ili "Crveni šljivar iz **** (mesto odakle ste ga dobili)". 

Za ovo "imenovanje" možete koristiti kratku "skalu":

- plodovi do 2-3cm veličine - CHERRY (ČERI)

- plodovi veličine šljive ili manjeg jajeta - ŠLJIVAR

- plodovi velične jabuke ili pesnice - JABUČAR

- jako veliki plodovi (preko 300-400gr) - VELIKI (možete ih prozvati i Volovskim srcem, ali nisu svi veliki plodovi Volovsko srce, pa tako možete dovesti u zabludu nekoga ko od Vas dobije seme).

Ovim osobinama dodate boju, ukus, i geografsko poreklo (ime mesta, sela, nekog geografskog pojma...) i eto Vam lepog imena koje će pomoći da se taj varijetet dalje očuva.

Sirijski džin

Ako još napravite i par fotografija ploda (na stablu i na nekoj kuhinjskoj vagi), stabljike i jednog lista učinićete nepojmljivo veliku uslugu svakome ko jednog dana krene da obradi i naučno-pravno ozvaniči naše stare varijetete. Zapišite negde, u bilo kojoj formi (možda i na samoj fotografiji), promer ploda u cm, možda neku osobenost (da li puca, kakav je iznutra, odnos meso/voda), kakvog je ukusa... Da li je visok ili žbunast? Da li radja na više "spratova" i cele sezone ili samo na jednom mestu i jednom u sezoni? Da li mu je list nareckan ili ravnih ivica?

Svaki podatak, ma koliko na prvi pogled izgledao beznačajno, je važan i od velike pomoći. Svaka reč koju napišete i svaka fotografija koju napravte je korak dalje od mraka anonimnosti.

Nakon decenija zanemarivanja i nestajanja, možda ćete baš VI biti tačka od koje će krenuti spas tog varijeteta koji posedujete. I možda na kraju bude spašen.

Za dobrobit svih nas.

 

p.s. Ako već imate ovakvo seme i uživate u ovim plodovima, nikada nemojte reći "samo paradajz", "ma paradajz je paradajz, šta ima veze", "ma ko još da pamti imena, šta će mi to"... i sve one  druge fraze koje su nas izmedju ostalog, i doveli do ovih jednoličnih i bezukusnih plodova koji prevladavaju na tezgama i trpezama.