Kifle za pokislu baštu

Kad stigne kasna jesen i vetar ogoli krošnju oraha, psi se zavlače u svoje kućice, vrane ljubomorno gledaju u pune ambare, mačke dremaju po 16 sati dnevno a baštovani, baštovani prave kifle.

Jer, lepa je boja i toplina vatrice u peći, ljubav Vam miluje srce a muzika dušu, ali kifle... kifle su esencija emocija. Kifle su zen. Vrh.

(Ako uživate u sirovoj hrani, bez glutena i bez kvasca, nemojte dalje čitati :) )

Možete praviti najprostije kifle sa tri sastojka ili najskuplje sa 303, sve jedno je - morate ispoštovati neka nezaobilazna pravila:

1. strpljenje - bez obzira na sijaset recepata za super brze kifle, mislim da su najukusnije one kifle koje se prave lagano, u ritmu testa. Sve što je manje od sat vremena, zaboravite.
2. 1:1/2 - na svaki kilogram "suve materije" (brašna, semenki, prezle, mekinja,... šta god da koristite za testo) stavite pola litre tečnosti (voda, kisela voda, mleko, jogurt, kefir, pivo,...). Začini se ne računaju. Ponegde ćete naći recepte sa manje ili više tečnosti u odnosu na suvu materiju, ali dok ne steknete rutinu u radu sa testom, držite se pravila "jedan prema pola" i sigurno nećete pogrešiti.
3. toplota - nema pravljenja kifli u hladnoj prostoriji. Od trenutka kad razmešate kvasac (ili šta god da koristite za podizanje testa) smesa mora da bude na toplom vazduhu (ne pretoplom, ali temperatura kuhinje od oko 20 stepeni je odlično mesto za početak)
4. kvasac - svež kvasac, kvasac u prahu, kisela voda, pivo,... sve što će učiniti da se testo "podigne" je OK. Ja volim da koristim svež kvasac, ali nije pavilo, ako Vam više odgovara nešto drugo - uradite tako.

I možda najvažniji "sastojak" za uspešne kifle - opuštenost. Ako ih pravite "pod moranje", pod pritiskom bilo koje vrste, ako se opterećujete time da je temperatura možda stepen ili dva viša, da ste stavili par grama više ili manje nečega, da je ulje masnije ili so slanija,... vrlo je verovatno da ćete na kraju biti nezadovoljni, ma kako kifle ispale. A poenta nije samo u pojesti kifle, to se podrazumeva. Poneta je da se osećate zadovoljno svakog sekunda dok ih radite. 

U skladu s tim i jedan malecki savet - ovo je recept, a ne Sveto pismo. Šta god da imate manje ili više, ili Vam se ne dopada pa poželite da stavite u kifle nešto drugo - uradite slobodno. Vi ćete ih jesti i Vama treba da se dopadnu, ja sam ove moje već pojeo :)

Recept je od pre neki dan, kad sam sa prvim dužim periodom ružnog vremena otvorio sezonu kuhinjarija. Pravio sam manju količinu kifli sa manje materijala, pa ćete na slikama videti manje kifli nego što se dobije sa navedenim materijalom, ali sam stavio ove mere, radi lakše izrade za početnike.

Materijal:

1. 400ml mleka
2. 1 kg brašna (obično koristim crno brašno, ali sad ga nije bilo u kući pa sam uzeo neko belo)
3. Kafena šolja ulja (oko 50ml)
4. Kafena šolja piva (obično ide oko 450ml mleka i 50ml ulja, ali je ostalo malo nekog mnogo dobrog piva, pa mi bilo žao da ga ne iskoristim)
5. Kafena kašičica soli (može i više ako volite baš slane kifle).
6. Supena kašika šećera
7. Pola limuna
8. 2 jajeta
9. Malo mlevenog peršuna (hteo sam da stavim origano, ali ga nije bilo :/ )
10. Feta sir (oko 100 g za u testo i oko 150g za punjenje)

Izrada:

U šolju sam sipao oko 2dl mleka i razmutio kašiku šećera i jednu kocku svežeg kvasca. Ostavio na toplo mesto da kvasac "proradi". (Ovde pazite da kvasac ostavite negde gde je toplo a ne vruće, da ne pobijete kvasne gljivice koje treba da podignu testo. Ja stavim šolju pored peći, a Vi je možete staviti na radijator ili prvo smlačiti mleko pa onda sve smućkati).

Dok sam čekao da kvasac proradi, u posudu sam ubacio brašno (oko 850g), so, peršun, jedno celo jaje i belance iz drugog jajeta (žumance drugog jajeta sam ostavio sa strane), šoljicu ulja, ono malo piva, narendao koru od pola limuna i iscedio tu polovinu u brašno i šećer. 

Kad je kvasac proradio (napravi se kao pena od piva svetlo braon boje po površini mleka), i to sam dodao u ovu posudu. Na kraju sam dodao i ono parče feta sira i sve ovo dobro pomešao/umesio. Na netu ćete naći dosta saveta o tome kako da postepeno dodajete sastojke i tečnost i kako da se ne ulepite dok ovo radite, ali ja sve sunem odjednom, "žrtvujem" levu šaku u početku mešenja a kako mešenje odmiče i kako masa postaje kompaktnija, tako se i ruka "očisti" od ulepljenog testa i rad postaje sve lakši. Dok mesite, sami ćete videti da li je testo previše tvrdo, da li je lepo i mekano ili je možda previše mekano. Zato uvek imajte pri ruci nešto brašna da dodate ako je testo previše meko ili tečnost ako je brašno previše tvrdo (ja najradije dodajem jogurt, ulje ili kiselu vodu).

Kad celokupnu smesu lepo zamesite, trebalo bi da izgleda otprilike ovako.

Sad malo po radnoj površini pospite brašno, da se ova smesa ne lepi za podlogu, i posvetite još desetak minuta mešenju. Dobro je za testo, a dobro je i za ruke ako vas u narednom periodu čeka krcanje oraha ili neki slični intelektualni posao.

Testo podelite u loptice (moja prababa ih je zvala "jufke" što me stalno zbunjivalo, jer su istim nazivom zvali kornete u poslastičarnici kad sam bio klinac, ali nema veze). Obično se deli na 4 dela, ali možete podeliti na onoliko koliko Vam odgovara. Svaku od lopti premesite još par puta i ostavite da testo "odmori". Ovako.

Ovo prekrijete čistom sudnom krpom i ostavite u neki topli kutak. Koliko će tako stajati, zavisi od toga koliko je kvalitetan kvasac koji koristite, da li ste sačekali da lepo počne da radi i koliko vam je toplo u prostoriji u kojoj radite. Ako ste sve uradili kako treba, za oko pola sata, ove loptice bi trebale da narastu, ovako.

E sad, stari majstori bi opet razvaljali ove loptice pa ih opet ostavili da rastu još jednom, ali,... ja nisam stari majstor, nastavim dalje :)
Sipam malo brašna po radnoj površini i prvo rukom malo razvaljam ove loptice. Onda ih dalje razvijem oklagijom. Ne treba preterivati, stvar je veštine i strpljenja da s jednom ovom lopticom prekrijete trpezarijski sto, ali je poenta u tome da prilikom motanja kifli one budu dovoljno debelih zidova koji će moći dalje da rastu. Ako ostavite previše tanko brašno, ništa niste postigli, dobićete smotani čips a ne kifle. Zato ove loptice razvaljam do debljine testa 5-6mm (može i deblje, nemojte da napravite tanje!).
Što je pravilniji krug, to će kifle biti ujednačene veličine. Takodje, kad treba da ovaj krug rasečete, secite na 8 delova, ja sam zbog manje materijala sekao na 6. Ovako.

Možete  odmah motati kifle i privoditi posao kraju, ali ja sam za taj ružni i mokri dan hteo nešto dodatno, pa sam ih napunio feta sirom i medenim paprikama. Za punjenje možete koristiti doslovno bilo šta što Vam se dopada, kisele krastavce, čvarke, slaninu, sir, kajmak, ajvar ili kombinaciju bilo kojih sastojaka koje nadjete u kući. Vodite samo računa o tome da ne preterate sa punjenjem, ono treba tek da nagovesti ukus, a ne da se preliva iz kifli i da punjenje jurite po tepsiji.

U slučaju ovih kifli, to je izgledalo ovako, jedna "linija" feta sira i uz nju jedna trakica paprike..

Sad ide motanje kifli. Možete ih motati direktno, od šire strane prema centralnom špicu. Meni se par puta desilo da su mi tako ostavljeni špicevi na krajevima malo izgoreli, pa sad prvo krajeve savijem na unutra. Ujedno, na ovaj način sprečavam da bilo kakav mekši sadržaj punjenja (posebno ako punite kajmakom, on baš zna da se rascuri) razlije van kifle. 'Vako. 

Sad smotam kiflu prema centralnom špicu.

Tepsiju dobro pouljim (može i peci-papir na dno, ili brašno) i u nju redjam kifle.

Dok ih redjate, biće malo "tanje" nego ove sa slike, ali ako ih ostavite dvadesetak minuta pokrivene krpom i na toplom, narašće kao ove sa slike. Pre nego počnu da rastu, svaku bocnem viljuškom na 2-3 mesta.

Pred samo pečenje, razmutim ono žumance ostavljeno na početku priče. Njime premažem sve kifle da dobiju lepu  boju tokom pečenja. Takodje, preko svake kifle ostavim trakicu malsaca ili margarina (šta ima u kući) koji dodaju još malo lepog ukusa na površinu kifli i sprečavaju da kifle izgore tokom pečenja. Rupice od onog bockanja viljuškom pomognu da  komadić maslaca prilikom zagrevanja slučajno ne sklizne na stranu i ostavi vrh kifle bez zaštite. To pred ulazak u solarijum izgleda ovako.

Na koliko se peče? Ako su Vam kiflice lepo narasle možete ih odmah peći na oko 200C (na mom šporetu je to negde izmedju oznaka 6 i 7, pa nikad ne znam tačno). Caka je u tome da ako kifle unosite u hladnu rernu i hoćete da još malo narastu, prvo postavite temperaturu na 150-170C, a kad narastu, podignete temperaturu na 200C. Ako su već dovoljno narasle, stavite odmah na 200C i uživajte.

Koliko se peče? Dok ne dobiju lepu zlatnu boju. Ako niste sigurni da li su pečene ili ne, izvadite tepsiju i bocnite čačkalicom najveću kiflu na najdeblje mesto (gledajte da promašite punjenje). Ako na čačkalici nema ničega kad je izvadite iz testa - kifle su gotove. Ako na njoj primetite sitne tragove testa, vratite tepsiju još desetak minuta nazad u rernu.

Ako kad završite sa pečenjem odmah navalite na vrele kifle, napravićete problem sopstvenom stomaku i ono prvo od navedenih pravila (STRPLJENJE) bi moglo komotno da se odnosi i na ovaj deo sage o kiflama. Uradite sledeće:

U šolju sipajte malo vode i samo malo ulja. To pomešajte koliko je moguće i ovom mešavinom premažite kifle, dok su tako vrele, tek izvadjene iz rerne. Prekrijte ih krpom i ostavite desetak minuta. Na ovaj način, one koje nekim čudom prežive napad ukućana, domaćih životinja i gostiju, i sutra će biti sveže, kao da su tek ispečene.

I poslednja stvar, vratite se skroz gore, na naslov: "Kifle za zimsku baštu".

Uzmite par kifli, i polako, nogu pred nogu, prošetajte baštom, nema veze kakvo je vreme.

Miris kifli u jesen, pojačava snagu zemlje na proleće. Provereno ;)

Prijatno :)