Opet mi otvara na stotine novih vrata, osvetljava skrivene pukotine istorije i baca na mene talase novih reči, nikad zamišljenih. U njemu je jedna cela planeta, izbrisane civilizacije, religije, spaljeni gradovi, nestali kontinenti... i kao što je univerzum na kraju sveta, tako je i ceo svet na početku ovog ploda. Samo ga treba naći. Početak.
Jedom sam prošao ovom stazom, znam onaj predivni kamen prekriven debelom mahovinom u hladu pored izvora, onaj na kojem i najbolnija stopala postaju lagana kao pero. Znam onaj povetarac završenosti koji te vodi kroz redove i stranice i samo slaže već oblikovane reči i fraze u priču koju si ispričao u svojoj glavi već milion puta.
Ali, dole, ispod staze, tek kad dobro razgrneš bršljan, dole je Praznina neznanja. Tek tihi dodir lahora, udaljeni zvon kapi vode u dubokoj pećini koju i ne vidiš, samo si svestan zvuka svog daha koji ti se vraća sa neslućene daljine suprotnog zida. Treba sići dole, zaroniti u svoje zablude i razmrsiti niti predrasuda koje nas vezuju za utaban put. Treba se pustiti tim potokom koji klizi u dubinu. Osetiti brzake. Strah i silinu virova.
Treba naći Početak. Jer jedino od Početka ide pravi Put.
No comments :
Post a Comment