Na početku potrage

Opet mi otvara na stotine novih vrata, osvetljava skrivene pukotine istorije i baca na mene talase novih reči, nikad zamišljenih. U njemu je jedna cela planeta, izbrisane civilizacije, religije, spaljeni gradovi, nestali kontinenti... i kao što je univerzum na kraju sveta, tako je i ceo svet na početku ovog ploda. Samo ga treba naći. Početak.

 

 Jedom sam prošao ovom stazom, znam onaj predivni kamen prekriven debelom mahovinom u hladu pored izvora, onaj na kojem i najbolnija stopala postaju lagana kao pero. Znam onaj povetarac završenosti koji te vodi kroz redove i stranice i samo slaže već oblikovane reči i fraze u priču koju si ispričao u svojoj glavi već milion puta.

Ali, dole, ispod staze, tek kad dobro razgrneš bršljan, dole je Praznina neznanja. Tek tihi dodir lahora, udaljeni zvon kapi vode u dubokoj pećini koju i ne vidiš, samo si svestan zvuka svog daha koji ti se vraća sa neslućene daljine suprotnog zida. Treba sići dole, zaroniti u svoje zablude i razmrsiti niti predrasuda koje nas vezuju za utaban put. Treba se pustiti tim potokom koji klizi u dubinu. Osetiti brzake. Strah i silinu virova.

Treba naći Početak. Jer jedino od Početka ide pravi Put.

Dodiri u bašti

Dok se krećete medju stabljikama paradajza, osećate nežne dodire po rukama, nogama, ledjima, vratu... Čujete šapat na jutarnjem povetarcu, a senke se lagano kreću oko vas.

Pogled. Uzdah. I na kraju sve kulminira glasnim urlikom.

Ovo je priča o tome. 

***

Postoje ljudi sa posebnim darom. 

Da li od Boga, prirode, kosmičke prašine, čega li... darovani da ih biljke vole izvan granica realnosti, beskrajno i fanatično. Samo prošetaju kroz baštu i za njima ostaje zeleni trag bujnog rastinja koje samo čeka da ih ovakve osobe dodirnu, ponekad i samo da ih pogledaju, i već postaju prepune cveta i ploda. Što bi rekla jedna moja drugarica "zabode viljušku u zemlju i već sutra joj tu izraste servis za 12 osoba".

Ali stvarno.

Za njih ne postoje bolesti biljaka, u baštu sleću isključivo korisni insekti i kad dodje vreme berbe, nemaju ni jedan jedini loš plod u celoj bašti. Slučajno slomljena grančica posle par dana postaje ožiljeni pelcer sa zillion novih korenčića, spreman da sam otrči i posadi se tačno gde treba.

Ljudi zelenih ruku, baštenski andjeli. Oni koji kod nas izazivaju i divljenje i zavist.

I zato neću više ni jednu reč da napišem o njima. 

Mi ostali, mi koji se svakodnevno mučimo i borimo sa "sto zala" koje napada naše bašte, imamo svoje zelene minute. I zelene ruke. I žute peškire.

 

Mi, paradajzičari.

Nema te kuće kraj koje je rastao bar jedan struk paradajza, a da se bar jednom (ih, jednom!) u toku sezone nisu pojavile žuto-zelene pruge po svetlim peškirima. To je planetarno. To nas povezuje. To naše mašine za pranje veša čini srećnim i korisnim.

Kad bi se zezali.

To je ono što nas pre ili kasnije izludi.

OK, ponekad iz bašte izadjemo bukvalno zelenih prstiju, u vreme zakidanja zaperaka ili prevezivanja stabljika, prsti nam budu tako zeleni da je to već prelazi u tamno petrolej zeleno. Ili skoro teget. Ili... ma nema veze. Nervira.

Naravno da ćemo trljati i trljati zelene dlanove i prste sve dok ne pomislimo da smo skinuli sa sebe tu "stvar" od koje se prljaju peškiri. Ponekad uspemo. Ponekad ne. Ali ono što nas verovatno najviše izludi, to je kada dobro, ali baš dobro, operete ruke, ne ostane nikakav trag a onda odete pod tuš i dok obrišete ledja peškirom - eto zelenih tragova, opet! Pa stvarno :/

Šta nas "ozelenjava"?

Kad pogledamo površinu stabljike i listova paradajza, primetićemo puno svetlih dlačica. E nije to.

"Ozelenjava" nas nešto što se naziva "čađ" i nalazi se u mikrokosmosu površine paradajza, nevidiljivo golim okom. Trihomi, male drškice sa loptastim žlezdama na vrhu. Kao mala glavata bića (često se koristi izraz "vodotoranj"), kao brdo pipaka nekog morskog stvorenja, sa površine stabljike i listova (u mnogo manjoj meri čak i sa površine plodova), prema nama se pružaju ovi svojevrsni "kanisteri" ispunjeni sa par stvari:

• Glikolipidima (Acil-šećeri),
• Terpenoidima i
• Flavonoidima.

(Par nedelja sam čekao odobrenje nekih sajtova da objavim fotografije ovih mikroskopskih detalja, ali kako odgovor još nije stigao - nacrtao sam kako izgleda.)

Glikolipidi su masti i ne rastvaraju se u vodi već u alkoholu. Zato su nam ruke nakon rada sa paradajzom zelene i nekako glatke, protrljate prste jedan o drugi, a oni kao da klize. Zbog toga se ove materije tako teško skidaju samo vodom. Deterdženti do nekle pomognu, ali ostane na prstima još dovoljno da naš peškir pošalje momentalno na pranje.

Imaju ulogu u odbrani biljke od nekih napasnika, pre svega Keiferia lycopersicella, rodjaka "lisnog minera" koji se može naći u zaštićenim prostorima (plastenici, staklenici,...). Varijeteti koji na svojoj površini imaju više "cisterni" sa glikolipidima su otpornije na ovog napasnika. Na žalost, ovo je i jedan od glavnih objekata GMO istraživanja - stvaranje varijeteta koji bi imali mnogo veću koncentraciju glikolipida i tako bili otporniji na neke insekte.

Terpenoidi su na stabljikama i na lišću odgovorni za karakteristični miris paradajza. Nama su mnogo važniji u plodovima kojima daju karakterističan miris i ukus. Što ih je više, ukus je jači.

Flavonoidi, kojih u mnogo većoj meri ima u samim plodovima, doprinose tamnoj boji nekih varijeteta i odlični su antioksidanti. Biljci pomažu u borbi protiv bolesti lista i napada insekata. Za sad se zna da su divlji varijeteti bogatiji ovim materijama ali se direktnim ukrštanjem sa "odomaćenim" varijetetima još nije došlo do zadovoljavajućih rezultata (često bude upropašten miris i ukus nastalih plodova).

I svi oni zajedno, jedva dočekaju da ih samo dodirnemo pa da se izruče na našu kožu i odeću. 

Kao što rekoh, ponekad nije problem kada su vam ruke "zelene", vidite zelenilo i trljate, trljate, trljate,... Međutim, problem su nevidljive "fleke" po rukama, nogama, leđima, glavi,... svako mesto kojim smo dotakli paradajz je spremno da na tek postavljenom, čistom peškiru ostavi trag.

Povremeno čujem da neki baštovani sve češće korste hirurške rukavice kad rade oko paradajza. Nije baš da su preskupe, ali sama pomisao da na +25 i više stepeni radim u gumenim rukavicama izaziva slapove znoja kod mene. Znači, što se mene tiče, rukavice nisu rešenje. Takodje ni nošenje dugih rukava i nogavica nije rešenje kad u maju temperatura u plasteniku dobaci 30C i više.

Kako se oprati?

Glavni sastojak ove "čađi" po nama je masnoća koja se teško (nikako) uklanja vodom. Masti se rastvaraju u alkoholu, ali teško da ćete trošiti par litara medicinskog alkohola (ili ne daj Bože, rakije ostavljene za slavlja!), samo da biste oprali ruke.

 

Jedno od često pominjanih rešenja je limun. Čuo sam na nekoliko mesta da baštovani drže krišku limuna ili ostatke limuna nakon ceđenja soka i time dobro istrljaju ruke pre nego  prljavštinu napadnu sapunom. Ovo je vrlo lepo i prijatno rešenje - u posebnim slučajevima. Na duže staze i za neki ozbiljan baštovanluk sa dosta strukova paradajza, nije. Jer, zamislite koliko Vam limuna treba da se istrljate 4-5 puta dnevno, i to ne samo šake, već i kompletne ruke, ramena, noge,... Da je limun jabuka, pa bi bilo preskupo.

Alternativa limunu je limuntus. Dodatak raznoraznim slatkim djakonijama koje se ostavljaju za zimu. Osnova mu je limunska kiselina koja vrlo lepo može da razbije masne fleke. Ukoliko Vam ne smeta da svako malo cepkate one kesice u kojima se pakuje pa sadržaj na neki sundjer, pa trljanje,... ok, probajte ovaj način.

Sirće. Alkoholno, vinsko, jabukovo,... svako je podjednako dobro ili loše, zavisi ko kako na to gleda. Razbije malo onu masnoću na površini, olakša posao sapunima i deterdžentima i ako volite da "mirišete" na sirće, samo napred. Ja baš i ne volim da se kupam u oblaku nakiselog mirisa.

Razni deterdženti za sudove. Uglavnom se svi reklamiraju da u sebi imaju sastojke koji čuvaju i neguju kožu, ali mi se ne dopada ideja da se 4-5 dnevno perem ovim sredstvima. Nekako mi je bzvz.

Meni omiljeni model za sezonu 2015

Jednom prlikom, dok sam živeo u prethodnoj kući, izašao sam iz bašte i video da pored česme nema sapuna. Da na sebe ne bih navukao gnev zelenookog zmaja kretanjem po kući u ratno-radno-baštenskom izdanju, probao sam da se snadjem. Pored česme je ostala kofa sa peskom i ja sam kao vrabac prašinar u taj pesak uvukao šake i trljao. Par minuta kasnije sam ruke stavio pod mlaz vode i gotovo kompletno zelenilo je nestalo! Uz još par voda-pesak-trlj poteza, skinuo sam sve sa šaka. Kad sam kasnije ušao u kuću i "normalno" oprao ruke, na peškiru nije ostao trag.

Od tada, koristim razne "kuhinjske šmirgle", posebno one za pranje posudja od teflona, fine i sjajne. Probao sam i sa onim plastičnim mrežicama ali one nisu od koristi. Zeleni "tvrdi" deo sundjera za pranje posudja može da pomogne, ali treba trljati duže.

Malo sapuna i vode, mrežica u ruke i trljaj. I pazi da ne preskočiš neko mesto.

I? Da li pomaže?

Naravno.

Ali ipak, u toku sezone, koristite peškire crne, teget, tamno braon ili tamno zelene boje.
Svetle boje su inače demode ;)

Ajd sad, pravac bašta. Man'te se čituckanja tekstova u hladovini, treba i da se radi ;)

Srdačan pozdrav :)

p.s. ako znate još neki način kako da se lako operemo nakon rada sa paradajzom - javite :)

Alo brate, pretera ga

Ja bih samo jedno da pitam - za kakve me to kosmičke bitke spremaš, kad me pred ovakva iskušenja stavljaš?

Mis'im, razumem ja to, krtica juri besne gliste, puževi moraju da jedu, bubaljke hoće da se je*u, vode teku od gore i od dole, vetrovi ne mare za krošnje, a i Marfi se provrednio u poslednje vreme. Ali zar baš sve mora u moju baštu i sve mora od jednom i sad? Zafalilo neprskanih bašti po planeti Zemlji, pa ajd svi kod mene?

Zar uvek mora uzbrdo i dužim putem, dosadilo više. Da sam taj kamen kojeg guraju, već bih se izlizao ili bih se sam bacio u neko duboko blato da me nikad ne izvade. Jedna krtica, (bar) 4 vrste puževa, Savet bezbednosti Ujedinjenih Insektacija u punom sastavu (buvač, bela leptirasta, vunasta, crna i crveni pauk), na tribinama medju granama zove zelene vaši pale baklje i petarde, ptice buše najlon na plasteniku i bazenu, creva za navodnjavanje pucaju na svakih par metara a Venturi sistem odbija da radi. Vaši mi pojele jasmin, nanu, koprivu i delove žive ograde o.O Očekujem samo da preko tarabe nahrupi krdo pobesnelih pandi i obrsti mi bambuse, jedino se još oni drže.

Alo bre, ima li ovde ikoga na mojoj strani?

Smešniji od ruže i njena "dva trna", prskam koprivom, bosiljkom, gavezom, sodom bikarbonom,  ekstraktom ljutih paprika, jedino još svoje prljave čarape i gaće nisam potapao u ono jadno korito pa time prskao. Duša mi smrdi na trule zube, pola dana mi je glava u kofi s raspadnutom koprivom. Protivnik napada iz svih oružja  a moja klupa za rezervne igrače prazna. Ma šta klupa, na terenu mi fali pola tima, od početka sezone igram sa tri igrača manje. Ni jednu bubamaru nisam video od kraja aprila. Valjda uzele kolektivan godišnji, ko italijani feragosto, pa sve zapalile negde daleko odavde. Nikakvo cveće, nežne balade i besplatan spa/wellness/fitness centar, švedski sto krcat mladim hrustavim vašima odgajanim organski,... ništa ne pomaže, nema ih pa nema.

Kao ni plodova. Ni semenki. Ni materijala za novu knjigu.

I šta sad očekuješ od mene? Pustiš me da 7-8 meseci dogovaram i pregovaram, igram Dodole da koverte sa semenkama prodju granicu i onda kad najzad stignu TRI semenke i od njih odgajim tri lepa, gizdava rasada, pustiš puževe da od 470 posadjenih strukova, prvu noć pojedu BAŠ TA TRI! I tako g.o.d.i.n.a.m.a.... Pitaš što sam nervozan? Dobro da još nisam nasadio sekiru na novu držalju, video bi šta je sekiracija.

Nego, da se više ne svadjamo, ajde ti lepo, nogu pred nogu, out iz moje bašte, pa lagano drumom, sve dok ne stigneš do table Kepler-452b, malo odmori tamo i narednih par stostina miliona godina pogledaj gde ima mesta za neke nove bašte.

Aj sad, sikter. Iš!

Ako slika vredi više od hiljadu reči, znači, ovo ispod je oko 8500-9000 reči ;)

p.s. izvinjavam se ako ću nekog razočarati, ali moram da napomenem, ne predajem se.

Kako sam pobedio krticu

(barem se nadam da jesam).

Pre nego se okrenem opisivanju svega i svačega što sam već probao u bašti, da razjasnimo neke stvari u vezi krtice:

Iako nanosi veliku štetu baštama (moja je stradala ove godine), krtica NE JEDE vaše biljke. Krtica se hrani insektima i pre svega glistama i crvima u zemlji. Jureći za njima, pravi duge hodnike pod zemljom i povremeno na površini, pravi otvore za cirkulaciju.

Kako nas učini nesrećnima?

Ovi otvori, osim što se o njih možete saplesti ili okliznuti ne predstavljaju štetu povrtarima, ali dovode do očaja one koji se trude da imaju lepo sredjene travnjake. Na lepo negovanom, zelenom tepihu, izgledaju ružno i na tim mestima se još dugo vidi razlika u količini trave i njenoj veličini.

Povrtare ovaj noćni lovac muči na drugi način. U stvari, mi sami napravimo idealne uslove da nam se nanese šteta:

1. postavimo zalivanje kap-po-kap

2. pokrijemo folijom ili nekim prirodnim malčom

3. posadimo biljke (paradajz, papriku, tikvice,...) uz trakasto crevo

Ne, nismo uradili ništa pogrešno. Tako se radi sa ovim sistemom zalivanja. Ali, osim što smo sebi u mnogome olakšali rad tokom sezone i što smo obezbedili našim zasadima dobar priliv vode i očuvanje vlage, napravili smo uslove kakve bi svaka glista samo poželeti mogla - mračno, toplo, vlažno i zaštićeno od ptica i svih onih koji ih napadaju s površine.

Zato sve gliste iz komšiluka pohrle u ovaj divni, "all incusive" prostor koji smo im napravili. A gde su gliste - tu su i krtice. Jedući jednu za drugom, krtica probija put tačno onde gde je glisti bilo najviše - gde je najvlažnije. A to je odmah ispod trakastog creva. I odmah uz korenje naših zasada.

Ako su gliste bliže površini, krtica kopajući svoj tunel bukvalno istisne naš zasad, sa sve korenom. Izgura ga odozdo.

 Ako su gliste sišle dublje, na većoj dubini je i kanal i zasad je na svom mestu. Ali, koren zasada nije. On bukvalno visi u vazduhu krtičinog kanala, što se pre ili kasnije završi na isti način kao i da je izvadjen napolje. Nema kontakta sa tlom, samim tim nema ni apsorbovanja vode ni hranjljivih materija.

U ovom drugom slučaju, uvenuće biljke nije obavezno, jedan deo njenog korena može i dalje biti u tlu, ali je priliv vode i hrane mnogo manji pa će se shodno tome sporije i slabije razvijati.

 Druga, vrlo važna stvar u vezi krtice je - KRTICE JE ZABRANJENO UBIJATI!!! Zaštićene su zakonom i predvidjena je kazna za svaku kricu koju ubijete - 120 000din (1000e). Znači, sledeći put kad pomislite da se hvalite svojim "ulovom", razmislite o ovome. Na spisku zaštićenih životinja i kazni koje se za njih plaćaju se nalaze i neke za koje verovatno nikad ne biste pomislili. Pogledajte i sami jednu kraću verziju ovog spiska OVDE.

Šta sam do sad probao?

Lično ne volim da se ubija bilo ko, pa makar i živuljka koja mi svake godine nanese dosta štete. Ove godine je propalo "samo" 27 strukova paradajza (kolekcionarski strukova, znači da je u tih 27 stabljika bilo 7-8 starih sorti, od kojih sam nepovratno izgubio 2 :( ). Ranijih godina, kada mi je Fru ostavljala ispred ulaznih vrata mrtve krtice, više mi je bilo žao tih malih stvorenja nego što sam se radovao. Sada, Mica je u poznim godinama da bi lovila, a Koja je prezauzet švalerisanjem po komšiluku, tako da nema koga da lovi po bašti.

Iz istog razloga mi se nije dopala ideja da nabavljam razne skalamerije za hvatanje (tj. uglavnom ubijanje) krtica, koje se mogu videti po internetu.

Znači, samo rasterivanje.

Kad je u pitanju rasterivanje krtica, uglavnom svi misle na one elektronske rasterivače. Tržište ih je prepuno, cene se kreću od oko 10e pa do 40 i svi manje-više rade po istom principu. Ubodete negde onaj štap, on celog dana puni solarnu bateriju a tokom noći, strujom iz te baterije, ispušta zujanje u nepravilnim razmacima. Ovo zujanje bi trebalo da uplaši krticu koja inače ima izuzetno čulo sluha. "Domet" efikasnosti ovih uredjaja je oko 30-50m u krug.

U mojoj bašti, to se nije pokazalo kao rešenje. Ili su ove moje krtce gluve, ili ih ovo zujanje uošte ne plaši ili ovo zuji na neki pogrešan način. Kada sam nakon 3 dana našao krtičnjak na nepuna 2m od zujalice - zujalica je otišla u nazad u kutiju.

Postoje  i elektronski rasterivači koji ispuštaju ultrazvučne talase, verujem da je njihovo dejstvo mnogo jače i efikasnije, ali meni su psi na desetak metara od bašte i jedan takav aparat bi verovatno izazvao celonoćni koncert 3 nervozna haskija što bi završilo mojim nespavanjem, glavoboljom i svi lepim stvarima koje bi iz toga proizašle. A ne bi bilo čudno i da padne neka tužba iz komšiluka. Pored svega navedenog, cena ovih aparata je vrlo ozbiljna stavka.

"Uradi sam" rasterivači.

Negde na netu sam našao ovaj savet i isprobao ga u mojoj bašti. Na mestu gde je otvor (ili gde ste sigurni da je kanal), pobodete štap i na njega stavite konzervu od piva ili soka. Ideja je sledeća: vetar pomera konzervu, ona udara o štap i time pravi zvuk kroz krticine tunele dovoljno jak da je uplaši. Ja sam posatavljao još savršeniji "model" ove skalamerije, umesto drvenog štapa, u kanal sam pobadao armaturnu žicu debljine 6mm. Udarac metal o metal se mnogo jače čuje.

Ali,... Iako živim u Južnom Banatu gde samo pedeset i nešto dana u toku godine ništa ne duva, kada vam vetar treba, njega obično nema. Osim toga, to nije senzor pa da reaguje na najmanji dodir, ako krtici zasmeta štap poboden u njen kanal, ona će ga jednostavno zaobići. Znači, mođete probati s ovim, ne košta nipta (još ćete dobiti puno pozitivinih ocena od prijatelja, rodjaka i komšija dok se isprazne te konzerve piva ;)), ali ne očekujte neki prevelik rezultat. Kod mene ga nije bilo.

Takodje sam probao da u rupe krtičnjaka stavim boce, grlićem u rupu, a odsečenog dna. U teoriji, kada duva vetar, ovaj "levak" proizvodi dosta buke za osetljive uši krtice i ona beži. Ali, to nas vraća na onaj deo da nikad nema vetra kad vam je najviše potreban.

Bio-hemijski rasterivači.

Ovde se sve svodi na to šta više smrdi i šta krtica najmanje voli. Najčešće se pominju kuglice naftalina koj se stave u otvor krtičnjaka. Prvi ne volim taj miris a i baštu održavam na najprirodnije što je moguće, tako da mi se ta ideja u startu nije dopala i nisam je probao. Kao ni onu da se u otvor ubace žvake koje krtica pojede (!?) i onda ugine.

Sa "organske" strane medalje, od tih rasterivanja neprijatnim mirisom, čuo sam za cvetove i listove zove koji se potope u vodu do raspadanja i onda se naguraju u otovre krtičnjaka. Navodno, taj mrad bi trebao da otera krticu. Ja zalivam biljke jednom nedeljno tečnošću u kojoj je raspadnuta kopriva i gavez, to smrdi kao zlo, kao truo zub i svaka biljka u bašti dobije svoju porciju. E pa ako taj smrad po jednoj biljci ne odbija krticu, ne verujem da će zova učiniti nešto više. Ako ste lično probali i bilo je efekta, javite mi.

Žive biljke.

Euphorbia lathyris (krtičnjak, mlečika)

Već nekoliko godina važi uverenje da ova biljka (meni vrlo atraktivnog izgleda, kao da nije s ove planete) rasteruje krtice. Da većina onih koji o njoj pričaju, realno, ne zna mnogo o ovoj biljci, pokazuje i veliki spektar načina na koji ova biljka"100%sigurnoproverenomajkemi" deluje na krtice - od ispuštanja neprijatnog mirisa pod zemljom, do toga da krtica misli od njenog korena da su gliste, pa zagrize, pa se otruje o.O Sve ove teorije možete naći na raznim sajtovima i društvenim mrežama, zabavite se i proverite.

Ja ovu biljku imam već 5-6 godina i provereno, iz prve ruke Vam mogu reći da li ima uticaja na krtice ili ne. Nemam pojma. Ima godina kad poverujem da ova biljka nešto učini, pa je manje krtica, a opet, naidju godine (kao ova) gde se krtičnjak pojavi na samo metar ili dva od ove biljke.

S obzirom na to da "leba ne traži", tj, samu sebe razmnožava i hrani, verovatno ću je imati u vrtu i narednih godina. Volim da je vidim, ne smeta mi. Ali, da li ću se osloniti na nju u borbi protiv krtice, sigurno ne. 

Kadifa (Tagetes)

Prvo, ne bilo koja kadifa. One male kadifice, visoke 15-20cm kojih ima najviše na pijacama u proleće i koje se uglavnom koriste da cvetoviam naprave neke špalire ili ograde deo sa drugim cvećem, za povrće su, uglavnom, beskorisne. Cvetovima mogu da privuku insekte oprašivače i to je sve. U vezi borbe protiv krtica, tu su potpuno nevažne.

Nabavite Afričku (poznata i kao Francuska, ima malo drugačiji cvet od onog na koji smo navikli ovde) visoku kadifu, onu koja naraste preko pola metra. Ona deluje. Deluje tako što njen koren ispušta nešto što smeta glistama (fenolftalein-diproksi-metil-etil-dezoksi-tetrameta-2,4 diburemetanol...., kad bi se šalili, nemam pojma šta ispušta). Ono što je sigurno, to što kadifa ispušta, ubija gliste ili ih bar natera da pobegnu što dalje. Medjutim, postoji "kvaka" - kadifa to ne uradi odmah, već kad neke od perifernih žilica korena počnu da venu. Na jesen, kad cela biljka počne da vene, verovatno nećete naći ni jednu glistu u bašti. Ali, nama je "lek" potreban mnogo ranije. Druga "kvaka" je ta što je ova kadifa velika, imao sam grmove skoro metar u prečniku, što je čini jako nepraktičnom za manje bašte i sadnju unutar redova zasada.

Ok, sad ono glavno.

Zahvaljujem se osobi koja je jednom pomenula na FB ovu ideju, zaista nisam zapamtio ko je bio u pitanju, ali evo, ako išta znači, javno se zahvaljujem, najiskrenije.

Iako po tekstovima piše da krtica nema neke prirodne neprijatelje (osim ponekad, ptica), činjenica je da smo svi koji imamo bašte i kućne ljubimce, doživeli bar jednom da nam mačka ili pas pokažu svoj ulov - krticu. Pojeli je ili ne, i psi i mačke je love, a to i sama krtica znao. I krtica ih se boji, boji se laveža i koraka psa, boji se tišine mačke. I boji se njihovih mirisa.

Osnovna ideja je bila da se iskoristi već upotrebljen mačji posip i posoli po otvorima krtičnjaka. Oni koji imaju mačke u stanu i koriste posip, znaju kakav je to jak, oštar i neprijatan miris ako ostane i jedna kap a da nije pokupljena posipom. Takodje, pranje posuda u kojima je bio posip zna da bude nezaboravno iskustvo.

Kod mene je problem što od ranog proleća, moje mačke pajaju po baštama i po dvorištu i posip nam nije potreban. Ali zato imam haskije. Tačnije 3 haskija koji su odlučili da se u ove dane - linjaju. Haski inače stalno po malo baca dlaku, ali kad treba da baci komplet dlaku, e to se kosi sa zakonima fizike. Pogledate haskija, procenite njegovu veličinu i procenite kolika gomila dlaka će iz njega izaći. Pogrešno. Ono što ste zamislili, slobodno pomnožite sa 5 i verovatno će te opet malo podbaciti sa procenom. Haski nema nikakav miris, ali zato njegova mrtva dlaka, pogotovo kad se pokvasi, i te kako smrdi.

Bilo kako bilo, imam pune kese dlaka haskija i odlučio sam pre nekoliko nedelja da ih upotrebim. Stavio sam ih u svaku rupu krtičnjaka koju sam mogao da nadjem. Na mestima gde je krtica izgurala ceo zasad odozdo, pre nego sam ga vratio nazad, u kanal (koji je talno ispod zasada) sam nagurao jednu šaku dlaka. I pustio zalivanje. I čekao. Skoro 3 nedelje.

 

 

 

Kad sam počeo sa ovim metodom, imao sam bar više od deset vidljivih krtičnjaka i još ko zna koliko prikrivenih pod crnom folijom. Proverio sam jutros, ima jedna stari, koji izgleda više nije aktivan i nema ni jednog novog.

I zato mislim da sam uspeo da nejzad krticu odbijem od moje bašte. Poslom koji je trajao jedno popodne, ništa ne košta i niko ne treba da bude ubijen. Ja zadovoljan.

p.s. još jedna stvar, u prilog tome da sam krticu isterao iz bašte. Više nije u bašti, sad se muva oko bazena - preko noći je tamo niklo 5-6 novih krtičnjaka

p.s.s. još uvek ima dosta dlaka na Kayi, Canetu i Baronu, ko dodje i očešlja ih, dobije dlake gratis ;)

Sdačan pozdrav

Manus Svetioničar

Radionica 2015

E sad je već vreme da se krene. Iako za većinu povrtarskih kultura važi da se mogu sejati do kraja aprila (a za kasnu berbu paradajza, setva se radi u junu), lepo vreme, umerene temperature za ovo doba godine i dosta Sunca su idealna kombinacija da se već krene sa setvom i svim drugim radnjama koje karakterišu početak sezone.

Na planiranim radionicama, radićemo sledeće:
- planiranje bašte
- planiranje setve
- priprema supstrata
- priprema semenki
- improvizovana klijališta
- sejanje, grejanje i klijanje.

Uz dobru muziku, kafu/čaj, raspoloženje i opuštenu priču.

Svaki polaznik će raditi SVE radnje predvidjene za početak sezone.


Obezbedjeni su supstrat, semenke i saksije, polaznici treba da ponesu samo pincetu.

Radionice traju oko 2h. Početak radionice je u 9h, (za spavalice može i kasnije, ali je cena dupla ;))
Cena po polazniku je 1000din.

Prijave i dodatne informacije na svetionicar@gmail.com ili 063/8097252, a može i porukama na Facebook-u.

UPDATE:

Prva radionica je prošla više nego dobro. iako nas vreme nije poslužilo (slinavo, vlažno i hladno), pa i u plasteniku nije bulo previše toplo, odličan domaći čaj od nane i još bolja energetska salata ud super-mladog spanaća i salate sa dodacima raznoraznog zrnevlja i kiselog mleka, pomogli su poprilično. Planirana 2 sata su se produžila u skoro tri, ali niko nije zamerio.
Jedva čekam sledeću.

Plastenik u plasteniku

Kad zasvrbe semenke oko Nove godine, nema goreg svraba, nema veće muke. Pa još kad napolju grane sunce, otopi sneg, razbuca jutarnji mraz i ugura nas u prolećne jaknice i patike...

Nema gore muke za baštovana.

Nikakve logika, niakakv pogled na kalendar koji jasno pokazuje da će kalendarski, zima trajati još 2 meseca, a da hladnoće i snegovi prete bar još tri puna meseca, ništa nas nemože utešiti. Još ako na internetu vidimo slike srećnika koji imaju velike osvetljene i zagrejane prostore u kojima već mesec dana nove semenke klijaju, mladi biljkoni proviruju ispod najlona i lampi... onda smo spremni da uredimo sve, logično i nelogično, samo da ispobadamo semenke u supstrat i odigramo magične rituale cupkanja, bajanja i psovanja da nove biljke izrastu i u našim saksijama.

Ja sam od onih nesrećnih koji žive u malom prostoru, sa jednim prozorom koji već krajem jeseni postaje zatrpan raznim biljkicama koje traže i svetlost i toplotu. Kad dodje januar, ovaj prostor je već poodavno zauzet i svaki pokušaj otvaranja prozora zahteva jedno dugo i ozbiljno planiranje.

Ali,  nije baš sve crno, postoji i jedna olakšavajuća okolnost, velika oko 108 kvadratnih metara. Plastenik.

Iz stotinak manje-više opravdanih razloga (razlog=novac), nemogu da ga grejem zimi i dok ne stigne proleće i lepo vreme, ovo je oblast salate i luka. Takođe, spadam i u one koji skoro ništa ne bacaju, pa nisam bacio ni velike komade najlona preostale nakon prođlogodišnjeg karambola sa vetrom.

1+1 je uglavnom 2, ali ako se malo nategne, možda ispadne i malkice više, pa mi je palo na pamet sledeće: OK, nemogu da grejem CEO plastenik, ali mogu da unutar njega izolujem jedan manji prostor, dovoljan za sejanje početnih tura paradajza i paprike. S boizrom na to da mi staza i red polica sa desne strane plastenika oduzimaju oko 2m, a da su poprečne cevi koje učvršćuju plastenik postavljene na 2m razmaka, dimenzija buduće "komore" se sama nametnula - 8 kvadratnih metara. Za start sezone, više nego dovoljno.

 

Početna ideja je bila da iskucam neku konstrukciju letvama 3x5cm i da onda na obe strane "zida" fiksiram najlone, tako da na kraju dobijem zid debeo 5cm izmedju dva najlona. Takvo rešenje bi bilo sasvim izvodljivo i izgledalo bi vrlo elegantno, ali krenuo sam samo da probam nešto, da vidim kako mogu da fiksiram letve za konstrukciju plastenika, a kad sam fiksirao 4 letve gore, onda sam malo isprobavao koji komadi najlona mogu da idu na koje mesto i... tako, nakon par sati isprobavanja sam uvideo da je "komora" skoro gotova i da bi bilo besmisleno sad sve rasturati pa ići po letve, seći na meru, praviti kosnike, ubadati rajsnedle,...

 

Iako izgleda kao konstrukcija iz stripa Alan Ford, ovo je u stvari, jedan vrlo dobro zatvoren prostor od 16 kubnih metara za koji verujem da ću moći da ga pristojno zagrejem uz pomoć onih "saksija-lampi" (verujem da će dve biti sasvim dovoljne). 

Osnovna ideja je vrlo jednostavna - u plasteniku je uvek malo toplije nego napolju. čak i ovakav plastenik, koji nigde ne dihtuje i kroz koji uvek nešto duva, po normalnom zimskom danu, kada su napolju temperature oko -5, pokazuje bar +5C. Još ako napolju nema vetra i ako je napadao sneg, razlika zna da bude i veća. E sad, da bi ova komora koju sam napravio bila pogodna za  rani rasad, moram da obezbedim da dobro dihtuje, tj, da kroz nju ne duva nigde. Zato sam na "100 mesta" zaheftao najlone improvizovanim iglama od čelične žicea još ću dole, po zemlji postaviti neke stiropore, u ćoškove i na spojeve ugurati krpe, a preko cele komore nabacati još stiropora i najlona.

Verujem da će u ovoj komori biti i dovoljno svetla i dovoljno toplote za rast prvih biljaka u 2015.  A da li će biti dovoljno... proverite za par nedelja :)

Srdačan pozdrav,

Manus Svetioničar