Japanski crni tartuf

Nema veze sa Japanom.

Nije crn.

Ne liči ni najmanje na tartuf.

Navodno je poreklom iz Centralnog Sibira, a prvi put je zvanično predstavljen ostatku sveta u Godišnjaku Seed Saversa za 1999. godinu. Ovoj organizaciji, seme je ustupio Åke Truedsson iz Klagshamna u Švedskoj. Medju desetinama hiljada varijeteta svih oblika i boja, ovaj varijetet je višestruko neobičan - tačnije, na njemu nema ama baš ničeg "običnog".

Raste na stabljici koja verovatno spada u najjače u svetu paradajza. Nije retkost da se pojave "duple" stabljike, kao da umesto jednog stabla rastu dva koja su medjusobno spojena. Jasno se vide krivine oblina stabala i udubljenje izmedju njih. Imam ga od 2006. godine, svake sezone ga sejem i nisam 100% siguran, ali mislim da NIKAD nisam video ni jedan zaperak! Ako ih je i bilo, to je bilo tako retko i u minimalnom broju da uopšte nisam registrovao da sam ih ikada skidao sa ovog varijeteta.

Ima krupan krompirov list koji kao veliko platno samo potencira osobenosti koje na sebi nosi ovakvo stablo. Opet, u svem ludilu borbe protiv plamenjače prethodnih godina, nisam primetio da je ovaj varijetet zahvaćen ovom bolešću u nekoj značajnijoj meri. Tu i tamo rub nekog lista požuti,  ali cela biljka lepo izgura celu sezonu. Čak i oni kaprici paradajza kad krene da uvrće list iz 101 razloga, kod ovog varijeteta se skoro nikada ne vidjaju. Zalivanje, suša, hadno, toplo,... nema veze, ovaj "samuraj" uporno ide svojim putem ka kraju sezone.

Plod mu je kruškastog oblika i veličine oko 150 grama. Ukus - još jedna nerazjašnjena osobina ovog varijeteta. Polovina baštovana ga opisuje kao "prijatan, blago dimljen ukus", dok druga polovina tvrdi da ovakav ukus nikada nisu osetili. Izgleda da je "problem" u vrlo uzanom vremenskom intervalu kada treba brati plodove jer vrlo brzo prezru i izgube ovaj specifičan ukus. Neki zajednički saavet iskusnih ljubitelja ovog varijeteta je da se bere dok su mu "ramena" još uvek zelena, znači, ne čekati da ceo plod dobije tamno-braon boju. Kada su u pitanju crveni varijeteti, zelena ramena obično označavaju nedozrelost ploda ili bezukusnost samog varijeteta, medjutim, kada su u pitanju "crni" varijeteti, zelena ramena su česta pojava i često vrlo prijatnog ukusa. Znači, ne čekati da skroz obraoni, već ubrati par dana ranije!

I na kraju, samo ime. Nije se jedan baštovan "primio" na ovo više nego egzotično ime i poželeo da obavezno ima ovaj varijetet u svojoj bašti. Iako se isti varijetet može naći i pod imenima Черная груша (Crna kruška) i Black butterfly (Crni leptir), Japanski crni tartuf je najčešće korišćeno ime. A rasplitanje porekla ovog imena će vas zaludeti. Barem mene jeste.

U celom imenu, onaj pridev "crna" je najmanje čudan i nejasan. Najveći broj varijeteta koji imaju pridev "crni" u imenu su različitih nijansi braon boje, sa zelenim, bordo ili ljubičastim prelivima. Poslednjih godina se pojavilo dvadesetak laboratorijski stvorenih varijeteta (nisu GMO! ne nasedajte na takve glasine!) koji su izuzetno tamnih varijanti ljubičaste, teget pa neki i skoro potpuno crne boje, ali je i dalje najveći broj braonkast sa tamnijim prelivima.

Japanski. Kad sam prvi put čuo da je ovaj varijetet iz Centralnog Sibira, odmah mi se u glavi stvoria romantizovana priča o nekom japanskom agronomu koji je uradio nešto veliko i dobro za neku zadrugu u Centralnom Sibiru i u čiju je čast ovaj varijetet dobio ime. Na žalost, izgleda da je koren ovog prideva mnogo prostiji. Naime (ako je verovatni ljudima koji su deo života proveli u tim krajevima), lokalno stanovništvo sve što je čudno i strano, odmah prozovu "kinesko" ili "japansko". Kako smo po mnogo čemu bliski sa Rusima, setićete se bar dvadesetak vrsta egzotičnog voća, cveća (posebno), korova i svega ostalog po bašti što se prvo pojavilo pod imenom "japansko-ovo-ono", a tek kasnije dobilo svoje pravo, priznato ime.

Tako je prošao i JCT, od samog  početka je lokalnom stanovništvu bio čudan, nikad vidjen, pa je dobio i taj epitet - japanski.

Dešifrovanje poslednjeg dela imena - tartuf, je obavijen najmračnijim velovima tajni, pretpostavki i raznoraznih izmišljotina, tako da je pitanje da li će se ikad saznati prava istina. Elem:

U Rusiji, ovaj paradajz je već dugo poznat pod imenom Yaponskiy Trufel Chernyi (Японский трюфель черный). Medjutim... U USA je došao pod imenom Japanese Trifele Black. Reč "Trifele" na engleskom jezku ne znači ništa! Najbliže toj "izvornoj" reči je pojam za tartuf, iz Letonskog jezika. Ako se držimo ove "tartuf" verzije, onda je verovatno neko prepravio ovu, za one koje govore engleski, nerazumljivu reč u TRUFFLE, što znači tartuf.

I tako dobijemo Japanski crni tartuf.

Osim što i dalje nema nikakve logike.

Osim...

Šta ako je neko za malkice pogrešio pišući ime ovog paradajza? Šta ako je prva verzija ovog imena na engleskom trebala da glasi umesto Trifele -  Triffle? U engleskom jeziku i našem, ova reč predstavlja nešto nevažno, strano, čudno, sitnicu,...  Na ruskom ima bar desetak značenja. 

Da li Vam logičnije zvuči "Japanski crni tartuf" ili "Čudan crni plod"? Koje od ova dva imena biste pre odabrali da opišete neobičan paradajz za koji verujete da je stigao odnekud iz daleka? 

Meni se ovo drugo više dopada, priznajem. A i manje me glava zaboli kad ga vidim, verujem da je Velika Nepoznanica razrešena :)

Ako znate tačnu, zvaničnu verziju kako je ovo ime nastalo ili ako imate neku drugu teoriju, javite, da mozgamo zajedno :)

Ovaj paradjz i još 200+ opisa drugih, pogledajte na www.manus.rs/biljke.

Do sledećeg čitanja,

Srdačan pozdrav

Radionice za potpune početnike

Jedna od možda najboljih stvari koju može da uradi neko ko tek počinje da se bavi baštom, ko nema nikakvog predznanja i ko nema nikog da svaki dan bude uz njega dok pravi prve korake je odlazak na neku radionicu posvećenu početku rada u bašti. I to posvećenu onom delu posla u kojem se na početku najviše greši - sejanju.

Ako ne pripremite zemljište savršeno, ako Vam je pH par poena gore ili dole, ako Vam sistem zalivanja nije dobar,... jake, stare biljke će se i sve jedno snaći i nekako izgurati godinu i doneti Vam plodove. Možda ne u punoj meri, ali nećete ostati gladni.

Medjutim,ako napravite neke od uobičajenih počeetničkih grešaka tokom sejanja - neće biti biljaka. Ionda Vam i najbolja zemlja na ovoj planeti ne znači ništa.

"Budala se uči na svojim greškama, pametan se uči na tudjim".

Prošao sam kroz sve ovo uglavnom sam i da, pravio sam mnoge greške. Tačnije, mislim da nema greške koju nisam napravio i na teži, bolniji, ali i nezaboravan način, naučio kako da te greške danas izbegnem i kako da popravim što se popraviti može, ako se ipak dese. Zato sam osmislio ove radionice u kojima se govori o:

- kad se seje?

- pripremi supstrata, u kakvu zemlju (susptrat) se seje, kupovni, pravljeni, mešani supstrati,...;

- posude za sejanje, kako napraviti, šta kupovati?

- tehnike sejanja i neka pravila;

- održavanje;

- najčešće greške i kako ih izbeći;

- kako popraviti napravljene greške;

Svaki polaznik radi SVE o čemu se bude govorilo na radionici. Takodje, nosi sa sobom sve što napravi i poseje. 

POTREBAN PRIBOR:

- pinceta

- skalpel

- grafitna olovka

- makaze

Sve ostalo se dobija u toku same radionice.

Kafa i čaj su takodje obezbedjeni, kao i dobra muzika.

Sa prve radionice 2015

Pušenje nije dozvoljeno kao ni razgovori o politici.

Sve što naprave i poseju, polaznici nose sa sobom. Takodje, nakon radionice, mogu kupiti seme povrća i knjigu.

Radionica traje oko 120 min i cena je 1000 dinara po osobi.  Termini za održavanje su 9 i 11 a po dogovoru, mogu se odabrati i neki drugi termini tokom dana. Radionice se održavaju svaki dan kad ima bar jedan prijavljeni učesnik. Maksimalni broj učesnika je 6.

Adresa:

Kajmakčalanska 12, 26000 Pančevo

Sa prve radionice 2015

Za sve dodatne informacije i prijave, javite se na 063/809 7252, svetionicar@gmail.com ili na FB stranicu MarePannoniumGarden. 

Do skorog vidjenja,

srdačan pozdrav :)

(O)Farbaj me malo! 2. deo Odbrana&zaštita

U prethodnom delu smo videli šta sve čeka da naivni, u neznanju i želji da fasciniramo i sebe i druge, kliknemo tamo gde ne treba i damo novac za seme iz kojih neće nići biljke kao na slikama koje vidimo na nekom sajtu ili nekoj kesici semena. Da vidimo kako možemo da se na vreme zaštitimo od ovog bacanja para i šta možemo uraditi PRE nego obavimo kupovinu.

Pre svega, razmislite. Koliko su realna obećanja navedena u ponudi? Koliko je verovatno da baš taj prodavac ima seme nekog varijeteta koji će dati neke potpuno vanserijske prinose, plodove neverovatnih veličina i još neverovatnijeg broja? Koliko je verovatno da tako nešto postoji, a da do vog trenutka niste čuli za takvu sortu, da je niko nema i da je niko nije video? Koja je verovatnoća da ste baš Vi, prva osoba na svetu kojoj je ovako nešto ponudjeno. Ekstremi u veličini nisu nepoznati, postoji čitava agro-sub-kultura koja se bavi ovakvim biljkama, o njima sam pisao OVDE, ali seme ovakvih biljaka nećete naćiu svakodnevnoj ponudi, ne košta kao i svako drugo seme i do ovakvih rezultata sigurno nećete doći na "klasičan" način.

Znači, prvo se malo raspitajte po internetu (grupe, forumi, drugi baštovani,...) i po komšiluku, da li su ikad čuli za takvu biljku i da li je uopšte "moguća"? Budite otvoreni za neke novitete, ali budite i realni i objektivni. Takodje, proverite i ime pod kojim se nudi odredjeno seme. "Crveni veliki" ne znači ništa, potrudite se da saznate pravo ime onoga što kupujete, odakle je došlo seme, pod kojim imenom. (Ako u tome ne uspete, a ipak uzmete ovo seme i iz njega izraste nešto dobro/veliko/ukusno - sačuvajte ga i zapišite sve što znate o ovom semenu, od kog ste ga kupili, koje godine,... sve.)

U vreme pisanja prvog dela ove teme, (kako ste prošli na onim testovima koje sam tamo postavio?), napravio sam jednu brzu anketu na Facebooku sa pitanjem, "Šta Vas prvo privuče kada razgledate neku ponudu semena on.line?". Odgovor je bio više nego očekivan - privuče nas neka fotografija ploda, cveta, cele biljke,... što je sasvim normalno. Drugi "korak" je takodje očekivan, pročitamo opis onoga što kupujemo.

Treći korak je svojevrsno razočarenje - mogli bismo reći da ga i nema. Od svih osoba koje su odogovrile na ovo pitanje, samo je JEDNA u okviru svog odgovora rekla da uvek pita (na bilo koji način), prodavca za neke detalje u vezi biljke čije seme nudi. Jedna.

Ako pogledate većinu sajtova na kojima se nudi seme, bez obzira da li su to sajtovi firmi, pojedinaca, oglasni sajtovi... opisi znaju da budu dosta šturi. "Veličina xxx gr, visina stabljike xxx cm...". Često u opisu nema ni reči o ukusu (valjda se "podrazumeva" da su svi varijeteti istog ukusa?), ni reči o nekim posebnim karakteristikama - pucanje ploda, loše/dobro podnosi sušu, zaperci,... Čitav opis se svede na par tehničkih detalja i to je sve. Ali, na svakom od ovih mesta na internetu postoji neki od načina da kontaktirate prodavca - telefon, e-mail, nalog na nekoj od društvenih mreža, Skype, Viber,... Sve su ovo postali obavezni elementi svake stranice na internetu i više ne postoji ni jedno opravdanje da ne kontaktirate prodavca i ptiate sve što Vas zanima. Iskoristite to. Pomozite sebi da izbegnete neke loše izbore i da sebi formirate baštu po Vašim potrebama i ukusu.

Najkraće rečeno - nemojte se zadovljiti šturim (ili nepostojećim) opisom i našminkanom fotografijom - pitajte. Na ovaj način, ne samo što ćete doći do informacija koje će Vam pomoći da odaberete (ili odustanete) neki varijetet, pokazaće Vam i o kakvom prodavcu se radi, koliko zna, koliko je spreman da Vam pomogne u izboru, koliko je ažuran (prodavac od kojeg ne dobijete nikakav odogovor 48h, verovatno i ne zaslužuje Vašu dalju pađnui, produžite dalje).

A za nešto više...

Slike mogu biti najlepše na svetu, opisi mogu biti prava mala lirska remek dela, ali nam ni najskuplja nova tehnologija ne može dočarati miris i ukus plodova. Teksturu i osećaj dok jedemo neki plod, nikakva slova ni boje na ekranu ne mogu opisati. To mora da se doživi na drugi način. To morate da probate sami.

Ma kakav rizik bio :)

Do sledećeg kuckanja,
srdačan pozdrav :)

www.manus.rs/biljke

(O)Farbaj me malo! 1. deo

Zašto srljamo u pogrešne izbore, bacamo novac i na kraju sezone ostajemo ogorčeni i razočarani? Šta je to što nas odvede izvan granica zdravog razuma i slepo poverujemo da će baš ta biljka, baš taj plod uspeti u našoj bašti? Šta nas natera da poverujemo da tako nešto uopšte postoji? 

Već sam pričao na ovu temu.

Pisao.

Pokazivao, OVDE

I opet pričao.

I opet.

I opet.

I... ne vredi.

Negde pred kraj decembra - početkom januara, kad već svi polako ludimo od blizine nove sezone i kad nam mirišu semenke iz skladišta i bude nas noću, kreće lov na nove varijetete, znane, neznane, trange-frange, plaćanja, beskrajnja iščekivanja poštara i kurira, čitanje, bookmark stranice, uporedjivanje cena,... Imali para - nemali, kupićemo nešto, pa makar gladovali i sadili u cipele (pošto većina NIKAD nema dovoljno prostora da posadi sve što želi).

Ali, u svoj toj vrevi (dez)informacija, prolete neke slike, neki oglasi, neke izjave od kojih mi se već ovo malo kose na glavi diže, a povremeno vidim i neku loknu. Da li je moguće da baš sve, ali sve lažirane, montirane, isfušerisane do besmisla fotografije plodova nadju naivne i neiskvarene duše kojima izvuku i to malo para što imaju?

Zato, da malo obnovimo gradivo, izgleda da neko nije pazio na časovima prethodnih desetak godina.

Da prvo pomenem slučajeve koji su sve redji - oglašavanje bez fotografija. Iako danas još uvek ima onih koji ne vole i ne koriste nove tehnologije, bar jednu fotografiju svako može da napravi. Postavljanje fotografija na bilo koji deo interneta (oglasni sajtovi, portali, društvene mreže) je sad dovedeno do "klikni i prevuci", tako da ni to ne može da bude opravdanje. A ako to ne uradi ni zbog čeg drugog, ono bar da svoju ponudu obogati i adekvatnom fotografijom, onda verovatno nije ni vredan pažnje. Opis može da bude i opširan i pravo malo literarno delo, bez fotografije, možete biti zavedeni da zamislite i očekujete nešto potpuno drugačije od onoga što prodavac nudi. Preporuka - zaobidjite, ili ako je nešto baš,  BAŠ povoljno, a već ste kupovali na tom mestu i bili zadovoljni, onda OK, ali opet uz jednu dozu rezerve.

Drugi "mamac" na koji se najčešće uhvatimo je veličina. Da li je u pitanju veličina plodova, broj plodova ili cele biljke - nebitno je. Kao insekti na noćnu svetiljku, nalećemo bez trenutka razmišljanja. O ovome sam dosta pisao OVDE, OVDE i OVDE, ali da kažem još jednom, kratko:

ITALIJANSKI DRVO-PARADAJZ NE POSTOJI!

SLIKA POD KOJOM GA PRODAJU NEMA VEZE SA ITALIJOM!

BILJKA SA SLIKE ODAVNO VIŠE NIJE ŽIVA.

NE, IZ KUPLJENOG SEMENA OVE BILJKE NEĆETE DOBITI DRVO KOJIM ĆETE PREHRANITI CELU ULICU.

E sad, ako me neko demantuje, pa mi pošalje slike iz svoje bašte sa nečim što je bar četvrtina ove biljke na slici, javno ću to objaviti uz sve čestitke, pohvale i primereno izvinjenje. I to je sve što ću reći na ovu temu, ikad. 

Sledeća slika je pogrešna na toliko načina, da mi se ne da ni da ih nabrojim. Ovako se prodaju "velike ljute paprike, najljuće na svetu". Zamislite koliko je visoko dete od jedno 2-3 godine, koliko su onda visoke oe stabljike paprika (imao sam Bishops Crown od skoro 2m, znam koliko paprika može da naraste) i da pomenem, trenutno najljuća, Carolina Ripper, kao i sve prethodno najljuće (Jolokia, Moruga, 7Pot,...) nisu duže od 5cm. Ali, ništa od ovog nije dovoljno, i dalje će biti onih koji će srećni i presrećni dati novac za ovo seme, posejati i na kraju gledati kako im raste neki Cayenne od 10-15cm (uz extra uslove 20-22cm).

Kako izgledaju zaista veliki plodovi, pisao sam OVDE, ali iako su u pitanju varijeteti koji inače prave velike plodove, da biste dobili plodove ovakve veličine, potrebne su vam godine rada, posebna prihrana i uslovi gajenja, klima, zaštita,... čitava nauka. Inače ćete dobiti plodove standardne veličine za taj varijetet.

Osim obećane veličine, lako nas zavedu i fotografije.

Budite realni. Iako sam rpvi koji zagovara razbijanje nekih stereotipa i otvaranja vrata bašti bojama i oblicima, ipak, neke boje zaista ne bih voleo da vidim u svojoj bašti, a realno, nisu ni moguće u prirodi. Evo jednog meni omiljenog primera preterivanja u ulepšavanju fotografija, ultra metalik paprike pravo sa neke druge planete. Već nekoliko puta sam ovu fotografiju koristio za ilustraciju ovog "problema", bolju nemam  a mislim i da nije potrebna:

Jedino ovaj Jalapeno u dnu levo izgleda kako-tako normalno, sve ostalo je overphotoshopirano.

Dve valjda najčešće korišćene fotografije koje ćete naći na bar 30% sajtova i oglasa u kojima se prodaje paradajz

Blak Krim, Black russian, Cherokee purple, Carbon, Black from Tula,...

Crni koktel, Black prince, Purple tomato, Purple cherry,...

Najverovatnije su u pitanju fotografije ko zna kad postavljene na neki od sajtova za prodaju fotogarfija, neko je tražeći dobru (bolju) ilustraciju za svoj sajt ili oglas otkupio pravo da ih koristi i postavio na net. Narednih 100 "umetnika" ih je skidalo sa tog sajta ili jedni od drugih, neko se "potrudio" da ih malo izmeni, ili da im doda boje koja će ih učiniti "atraktivinijim", umirao,okrenuo u ogledalu,... sve ista fotografija koja samo na delić sekunde izgleda drugačije od drugih. Bežite od ovih!

Prefarbavanje.

Poslednjih godina, pojavilo se dosta varijeteta koji imaju svetliju ili tmniju ljubičastu boju po sebi. Indigo Rose, Osu Blue, Black sun, Blak galaxy,... više nisu retkost. I da, zaista po sebi imaju vlo tamnu boju. Evo kako izgleda Osu Blue.

Osu Blue

Ali, ovaj varijetet, kao i većina ovih "crno-ljuičastih" ima "kvaku" - tamne boje su samo delovi ploda koji su izloženi Suncu, delovi ploda koji su u senci lista ili na drugoj strani, ostaju crvene boje.

Ovako ili onako, ovi plodovi NIKAD ne izgledaju kao na ovoj slici

a ne izgledaju kao ni na ovoj originalnoj kesici semenki iz Kine (ja sam mislio da se tamo deca već radjaju sa znanjem Photoshopa, uvek me iznenadi kako je neko mogao da napravi ovako nešto i pomisli da će nekoga prevariti. Ali, nije prevarant sam, tu je i prevareni, a njega ponekad nikako ne možeš spasiti :( ).

Slika sa kesice semenki, direktno iz Kine, "ljubičasti" paradajz

Iako sam dugo mislio da medju ove velikane "photshopiranja" niko ne može da se umeša, da je to TOP, ipak se  pojavio neko ko se izborio za mesto u ovom tekstu. Ovako neko prodaje Cherokee purple F1 (?!?). Ako ne mogu baš da budem 101% siguran da uopšte postoji F1 varijanta ovog starog paradajza, zilion posto sam siguran da ne postoji ovakve boje. Procenite sami.

Danas svaki klinac zna da obradi fotografiju u Photoshopu ili nekom sličnom programu i mogućnost "varanja" bilo koje vrste sve veća i veća. Na primer, da Vam ponudim neki od ovih varijeteta, za koji biste se odlučili? Šta mislite, koji je pravi i zbog čega?

Koji je pravi?

A da Vam ponudim paradajz sa sledećim opisom:

"Stari, vodeničarski paradajz, 15-20 krupnih plodova, izuzetno rano dozri, čvrst i nakon nedelju dana od berbe, vrlo ukusan, pogodan i za sokove i za pelate" i uz oglas stavim jednu od ovih slika, koju biste odabrali?

Prva slika je uradjena za malo više od pola sata, a ova donja, za petnaestak minuta.  Koja bi Vas prevarila?

Ko se ikada bavio obradom fotografije, verovatno za par minuta vidi lažnjake, ali ako nemate iskustva u tome, morate uraditi nekoliko stvari PRE nego naručite i platite seme. Ali, dosta za danas, o metodama kako da se odbranite i kako da prepoznate ovakve slike, u narednom blogu. Bacite pogled i na video na ovu temu

Ako mislite da Vam ovaj i ostali tekstovi pomažu da bolje i lakše odredite šta želite u svojoj bašti i kako da to nabavite, podelite to sa drugima. Sherujte da i drugi vide, da i drugima pomognemo :)

Do sledećeg čitanja,
Srdačan pozdrav :)

Semenke za Sudnji dan - 6. deo, "Egzotika"

Nekome najteže, nekome najlakše - prihvatiti da belo nije belo i da paradajz ne mora da bude crvenkast i okrugao da bi bio"pravi". Ova planeta je velika, a istorija paradajza duga  i ko zna  kakvi se sve varijeteti kriju u nečijoj bašti u nekoj zemlji za koju nikad nismo ni čuli? Na žalost, većina ljudi i dalje na njihovu pojavu reaguje paničnim "GMOGMOGMO!!!" ili "Ne bih ja to pojeo pa da umirem od gladi", ali ako su preživeli vekove takvog neznanja, preživeće još par godina, verujem.

A da ih ima različitih i "egzotičnih" - ima ih, mnogo više nego što je ovih pet koje sam stavio u moj izbor.

Da li bi iko rekao da postoji ovakav 'prirodni paradajz' :) Čitaj dalje :)

Crvena i žuta kruškica. Iz "mali milon" razloga. Opisane su još 1804 (mada, po nekim autorima ima i zapisa iz XVII veka), znači, istorija. Spadaju u jedan od najsladjih varijeteta ikad. Postoje recepti za spravljanje slatkog od ovih plodova (posebno od žute kruške) - ukus! I na kraju, u našim, ExYu baštama, ovi varijeteti su divljali pedestih godina prošlog veka, pa sve do "buma" hibrida s početka sedamdesetih. Egzotične su sad, jer ih dugo nije bilo i jer su crveniokruglibljak hibridi promenili naše poimanje "prirodnog" paradajza, ali su, u stvari,  samo stari i po malo zaboravljeni stanari bašti naših baka.

Žuta i Crvena kruška.

Tigerella. Vesela, ukusna, rodna. Jedan od onih varijeteta na koje vremenom prestanete da obraćate pažnju, kako god i gde god da ih posadite, oni rode. Divnog slatkastog ukusa i elegantnih štrafti po kojima je dobila ime, svakako ulazi u ovaj izbor. Ima bliskog rodjaka Golden stripes, koji je duguljastog oblika i raznorazne "zebra" varijante, ali mi je ona nekako naj.

Tigerella

Apricot. O ukusima ne vredi.... Ali, nakon više od 1000 "testiranih" varijeteta, potpisujem da plodove lepših boja nisam video! U nekoliko navrata sam pričao, pisao i pokazivao ove plodove i uvek je malo. Ovo nije nešto čime ćete prehraniti porodicu, nećete napraviti posao ovim plodovima, ali,.. Kad prodje turbulentan dan pun stresa, napora, posla i nervoze, par ovih plodova ćete podeliti sa dragom osobom. I sve će biti u redu.

Chocolate stripe. Prvo, donosi vrlo neobičnu kombinaciju skoro zelene podloge sa cevenkastim prugama, izuzetno retku čak i u raznolikom svetu paradajza. Slika na početku teksta je slika uvećanog ploda pod svetlom lampe, a u "normalnim" uslovima, plodovi izgledaju kao na slici ispod ovog opisa. Ukus mu je fantastičan, pun, kao da ste u klasični ukus paradajza dodali mrvu čokolade. Zvuči kao čajna kobasica sa sladoledom, ali ja ne mogu da nadjem tačniji i bolji opis. A kad probate, javite mi da li sam dobro napisao :)

Chocolate stripe

Za kraj, ništa bez belog :) Od bar dvadesetak varijeteta koji su bele boje (u stvari, u svetu paradajza ne postoji bela boja kože i mesa, već jako, JAKO bleda žuta koja liči na belu), odabrao sam varijetet Dr Carolyne, nazvan po Dr Carolyne Male, autorki knjige  "100 heirloom tomatoes for american gardens". Ne samo da je dobila "svoj" paradajz, već je ovo možda i najbelji od svih koje sam ikad video. I još jedna srušena predrasuda, za bele paradajze važi (neopravdano) da su slabijeg, bledog ukusa - ovaj varijetet, kao i neki drugi (Snow white cherry, npr), govore u prilog tome da boja nikako nema veze sa punoćom i jačinom ukusa. U svakom slučaju, "odskače" u svakom tanjiru.

I nekako dodjoh do kraja ovog serijala. Koliko mi je bilo lako da pišem opise i odaberem slike, toliko mi je bilo teško da uopšte odaberem varijetete koji će ući u ovaj izbor. Sledeći put ću morati da napravim neki tekst sa TOP 10 od svake kategorije, jer kako ne pomenuti Purple Kalabash, Green pepper, Yellow stuffer, Green grape, Cherokee purple, White beauty, Green zebra, Crni koktel,....  Mis'im, stvarno?

Mnoge pomenute i nepomenute "egzote" možete videti u ovom video prilogu.

Sve delove serijala možete pogledati na ovim linkovima:
1. deo - Primitivni
2. deo - Normalni
3. deo - Rani
4. deo - Lokalni
5. deo - Veliki
6. deo - Egzotični

A moju kolekciju sa opisima i fotografijama na www.manus.rs/biljke i video kanalu na YouTube

Do narednog kuckanja,
Srdačan pozdrav

Semenke za Sudnji dan - 5. deo, "Veliki"

Što se više bliži početak sezone (nekima je već i krenula, pretoplo vreme za ovo doba godine je već isprovociralo neke odgajivače da krenu u sejanje - želim im sreću), sve češće mi se obraćaju sa pitanjima u vezi sa nekim varijetetima. Osim standardnog pitanja "koliko rodi?", jedno od najčešćih pitanja je i koliko su veliki plodovi. Ponekad je i nebitno kakva je boja, ukus, samo neka je veliki plod. Iako verovatno varijeteti sa velikim plodovima ne bi bili dobri u situaciji kad se uslovi uzgoja naglo promene na gore, red je da zbog velikog broja navijača velikih sorti, ove rmpalije stavim u ovaj izbor.

Mojih 5 "velikih".

Prvi, meni najdraži i nikad prevazidjen po svom posebnom ukusu je svakako Persimon. Nemam nikakvih nedoumica - on se verovatno ne bi najbolje snašao u lošim uslovima uzgoja. U normalnim uslovima, njegovi plodovi su lagano preko 700-800 grama, ali potpuno nesposobni da prežive više od 2-3 dana nakon branja. Postaju meki i imam utisak, počinju da gube taj neverovatni ukus koji imaju. Ali, ako bi na seldeće generacije uspeli da prenesu bar mrvu tog specifičnog ukusa, taj osećaj da jedete neku neverovatnu kombinaciju narandže i slatke dinje, onda bi svaki i najmanji plod, bili zlata vredni. Osim ukusa, ovaj varijetet bi sa sobom poneo i deo istorije, Thomas Jefferson ga je doneo iz Pariza i u svom stakleniku Montichello ga gajio još 1781. godine.

Persimon

Drugi u ovom izboru bi bio neki od velike Brandywine porodice. Crveni, crni, žuti,... svaki je veliki ( :) ) lepog ukusa, i poznatog oblika. Možda Bradnywine pink i to iz nekoliko razloga - postoji dokumentovan put ovog varijeteta u nazad bar 80 godina. Najrasprostranjeniji je, pa pretpostavljam i da se najlakše prilagodjava raznim uslovima uzgoja. I na kraju, u našim krajevima je već jako dugo, dobro se pokazao i komotno bi mogao da ide pod "lokalni", jer ga već dugo u našim baštama zovu "Krupni Amerikanac".

Brandywine pink

Treći član ovog izbora je fantastični Aussie (čita se Ozi, nadimak za australijance) koji dolazi sa kontinenta na kom je sve okapoan ;) Jedan od retkih "velikih" čiji plod ostaje dugo čvrst, pun mesa i pun  lepog "klasičnog" ukusa. Po veličini ploda, na donjoj je granici ovog kriterijuma, ali i dalje spada u velike.

Četvrti varijetet koji biram za ekipu "velikih" je varijetet koji ćete upamtiti po nekim drugim osobinama i kod kojeg veličina nije presudna. Aunt Rubby German Green, veliki, zelen i super sladak, toliko da svaki put u meni izazove svojevrstan šok. Iako već godinama imam zelene varijetete i više mi nije strano da medju njima ima onih sa prelepim i različitim ukusima, kad je u pitanju tekta Rubi, sve očekujem da me udari nekom jakom kiselinom, a ona me nagradi blaženim osećajem slatkog. I ona uglavnom daje plodove "normalne" veličine, ali se par puta desilo da narastu preko 600 grama, pa sam je ubacio u ovu kategoriju.

Dugo sam se lomio koga da odaberem kao poslednjeg u ekipi "velikih" i na kraju je izbor pao na Big rainbow. Iako su Ananas, Jermenski, Hilbilly,... vrlo slični, BR je rasprostranjeniji i koliko vidim, uspeva lepo u skoro svim uslovima. Sa sobom nosi lepu voćnu crtu ukusa, fantastično bi-color meso i kožu prelepih boja.

Big Rainbow

Ovo je mojih 5 "velikih", odabranih (pre)teškom mukom. Van izbora je ostalo bar još 20 varijeteta koji su svi bolji od boljeg, ali morao sam da poštujem pravila ove "igre" koja sam sam odredio, tako da prepuštam Vama da mi javite koje biste velike varijetete Vi odabrali. Ne zaboravite, granica je moja kolekcija, znači, ono što već imam. www.manus.rs/biljke.

Sve delove serijala možete pogledati na ovim linkovima:
1. deo - Primitivni
2. deo - Normalni
3. deo - Rani
4. deo - Lokalni
5. deo - Veliki
6. deo - Egzotični

A moju kolekciju sa opisima i fotografijama na www.manus.rs/biljke i video kanalu na YouTube

Do narednog kuckanja,
Srdačan pozdrav

Zimska bašta za Nadeždu

Kada imate mogućnosti da se u ove zimske dane na bilo koji način bavite biljkama, to je čista radost. Kad to radite za nekoga ko Vam je posebno drag - onda je to više od radosti, to je sreća koja traje. Naša drugaricca Nada voli drveće i žbunje, voli bonsai, voli adeniume, sedume i još trista kerefeka i radi divnu grnčariju. Odlazak kod nje je bio divna prilika da napravim jednu malu baštu, po  istom principu kao i bašta koju sam pravio u videu

Ovakve kutije možete praviti da budu baš onako, "kupovne", precizno sečene i spojene,obradjenih ivica i od dasaka koje su zaštićene od vlage nekim od zaštitnih sredstava. Ja sam i ovu pravio tako da izgleda kao da je upravo poplava izbacila od nekud.

Sve kreće od glavne daske. Bitno je da bude što šira, da ne biste morali da ukrajate po nekoliko komada za dno i stranice. Ova je bila oko 12cm široka, duga 120cm. Isekao sam je na dva dela od 30cm i jedan od 60cm. Kraći delovi postaju bočne stranice a dugi deo dno buduće kutije.

Ne zaboravite da na kraćim daskama, na delovima koji idu gore, izbušite po dve rupe za kanap koji ćete kasnije provući i koji će  služiti kao ručice za nošenje.

Bočne strane buduće kutije možete praviti od provizornog broja dasaka. Ovde se svaka strana sastoji od dve daske, pa je dubina kutije negde oko 22. Daske možete spajati da budu priljubljene jedna uz drugu ili ostaviti mali zazor izmedju njih. Takodje, izgled ovih dasaka je stvar mogućnosti i trenutnog "nadahnuća", ja sam namerno ostavio ovu vrlo okrnjenu dasku na jednoj strani.

Na kraju, kutija izgleda ovako (vertikalna strana na slici je dno kutije, a vidi se da bočnu stranicu čine dve daske)

Ako dno čini samo jedna daska, obavezno izbušite rupe za odvod vode. Ja sam ovde izbušio dvadesetak rupa.

Nakon malo muke oko provlačenja kanapa i pravljenja ručki, kutija je gotova.

Na dno kutije obavezno stavite šljunak ili lomljenu ciglu da napravite drenažni sloj za odliv viška vode. Ja sam stavio i desetak cm supstrata pre nego sam počeo da uacujem biljke. U ovom trenutku, dobro je da uz sebe imate nekog ko će Vam reći 

STOJ! Nešto fali!

Zaboravio sam da napravim neke nogare za ovu kutiju. Da je za bilo šta drugo, ne bi bile potrebne, ali kad su biljke u pitanju, treba ih postaviti. Stavljaju se zbog toda da ravno dno kutije ne leži direktno na ravnoj podlozi jer će u tom slučaju  svi otvori za odovod vode biti zatvoreni. Sa dve male daščice, debljine tek 1cm, napravićete dovoljno veliki prostor ispod same kutije da tuda višak vode može da nesmetano izlazi.

Naravno, bilo bi mnogo lakše da u kutiju nisam već ubacio šljunak i supstrat, pa sam "nogare" morao da šrafim "odozdo". E sad je stvarno kutija gotova.

Koje god biljke da imate, dobro je, ja sam stavio jedan mali Lemon Gum (Corymbia citriodora), jedan žbunić Majčine dušice i par korenova Mohito nane. Kamenje. Kućice puževa. Malo mahovine. Savršeno :)

 Do proleća, ovo će biti lepa baštica. Lemon Gum intenzivno miriše na eukaliptus, a Mohito nana i Timijan će pridoneti svojim mirisima. Na svaki dodir, ova "bašta" će zahvaliti oblakom prijatnog mirisa, a Nada će dobiti zanimaciju, da secka i oblikuje buduće grmiće timijana i Lemon Gum-a.