Losion protiv komaraca

Po istoriji koja se danas uči u školama, Havaje je otkrio kapetan Džems Kuk, 1726 godine. To što su ih 500 godina ranije otkrili i naselili tahićani, to nema veze, istoriju pišu bogatiji i naoružaniji, pa tako...

Elem, Havaji. Raj na zemlji. Iako sa još dosta aktivnih vulkana, arhipelag prebogat biljnim i životinjskim svetom, pitkom vodom i prelepim pejzažima od kojih zastaje dah. Dragulj  u sred Pacifika.

Sve do 1826. kada je u luku Lahaina na ostrvu Maui, uplovio kitolovac Velington, koji je u svoj lov krenuo is meksičke luke San Bias. Išlo im je jako loše i do tog trenutka nisu ulovili ništa. U buradima ispod palube, nije bilo kitove masti već samo ustajala voda koju su vukli od Meksika. Kad su već tu, što da ne obnove zalihe vode - i tako su svu ustajalu vodu iz buradi sasuli u reku koja se uliva u luku, napunili burad čistom vodom i otišli.

Ostavivši iza sebe jednu od najvećih pošasti današnjice i nešto što Havaji pre toga nisu nikad videli.

Komarce.

Nama dosadne zujeće napasti, koje nam ne daju noću da spavamo i zbog kojih se ponekad češemo do krvi, na Havajima su napravili katastrofu. Na lokalne ptice su preneli čitav niz bolesti koje inače prenose (postoji posebna varijanta malarije koja napada samo ptice), pa su neke vrste ptica doveli do istrebljenja. Bez prirodnih neprijatelja, namnožili su se u tolikoj meri, da i danas Havaji imaju ogromne probleme sa njima. Pre par godina su imali izbijanje epidemije Denga groznice, koju takodje prenose komarci i koja je smrtonosna.

Daleko bilo.

Žitelji Havaja se bore sa ovim zlom ni punih 200 godina, ali se zato ostatak sveta bori protiv ovih krilatih zujalica vekovima. Posebno kad živite u ravnici, čak i u uredjenim sredinama gde su močvare odavno isušene, ovo Vam i te kako pokvari svako leto i sedenje na dvorištu u hladovini letnje noći.

E pa neće moći. Bašta uzvraća udarac. 

Pre više do 20 godina, kada uopšte i nisam radio baštu, ali sam zato svaki slobodni minut provodio na reci, čuo sam za ovaj recept od starih ribara. U originalu, moglo bi da se svede na to da na putu do reke, poskidaš par vrhova paradajza iz bašti kraj kojih prolaziš i kad stigneš na reku, utrljaš ih u kožu i premažeš rakijom.

Zvuči onako, rustično, jel da? :) 

Šalu na stranu, paradajz inače čini da koža osim što pozeleni-požuti, postane glatka i kao presvučena finim filmom,a isparavanje alkohola uvek izaziva osećaj olakšanja, bez obzira da li je u pitanju čista vrućina ili lokalno zapaljenje izazvano ujedom insekta.

NIkad nisam postigao da se bosiljkom odbranim od komaraca. Na slici je 18 varijeteta
bosiljka iz 2009. godine i opet mi je bašta bila puna komaraca.

U ovoj malo modernijoj verziji istog recepta, iskoristićemo sve ono što imamo u bašti a što zaista (ili bar tako urbane baštenske legende kažu) deluje odbojno na komarce. Osnova su vršni listovi zaperaka paradajza, a iskoristićemo i nanu, divlju nanu, matičnjak, bosiljak, onaj ko ima sreće iskoristiće i listove eukaliptusa. Komarce odbija svaki limunasti/kiselkasti miris, pa možete slobodno u ovo dodati i narendanu koru jednog limuna.

Ja sam imao zaperke, limun-bosiljak i nanu, pripremio sam 70% alkohol (1 litar košta oko 250 din u apoteci) i nakupio po kući prazne bočice od hidrogena, acetona, a našle su se i dve prazne bočice jednog od poznatih antikomarac sprejeva.

Potrebno:

• Posuda od sladoleda (ili neka približne zapremine)
• Makaze
• Zaperci paradajza
• Bosiljak
• Nana (i sve ostalo što ima "limunast" miris)
• Medicinski alkohol, 70%, 1 litar
• Omiljena toaletna/kolonjska voda, after shave ili neki drugi miris (nikako ne koristiti ona ulja za osvežavanje prostora!).
• Bočice za sipanje.

Priprema je prosta - sve što imate od biljaka naseckajte u posudu, prelijte alkoholom (trebalo bi da je količina listova tolika da 1l alkohola tek predje preko).

Naseckaje sve biljke koje ste spremili

Prelijte alkoholom. Poklopite. Ostavite 24h.

Sve ovo ostavite 24h poklopljeno, najbolje na nekom sunčanom mestu, npr. u prozor.

Ovako izgleda sutra.

Sutra, tečnost procedite od listova i grančica (koje možete pobacati po bašti) i sipajte u željene bočice.

Pre sipanja, možete u ovo dodati neki od mirisa koji volite (ja sam dodao Old Spice, nek ide život).

Dodajte miris koji Vam prija. 

Koliko je ovo efikasno - javiću Vam krajem leta. Ili isprobajte sami, pa mi javite :) I javite drugima.

Za one koji više vole mrdajuće slike, spremio sam jedan gif na ovu temu :)

Srdačan pozdrav :)

 

Borago officinalis - dar u svakoj bašti

Najveća sreća u baštu skoro po pravilu dođe slučajno.

Pre nekoliko godina, krenuo sam da kupim neko seme od jednog od vodećih svetskih distributera starog semena. Imao sam neki plan, znao sam šta me zanima i što je najvažnije, znao sam da nemam neki veliki budžet.
Ekran po ekran, sliku po sliku, punio sam svoju "potrošačku korpu" novim varijetima paradajza. I stigao do kraja kataloga. Naručio sve što mi se dopalo, a opet, nisam potrošio sav novac. Ostalo je još 3-4 evra od planirane sume. E sad, neko bi bio "srca kamenoga" i taj "kusur" ostavio za neku kasniju kupovinu.

Ali ne i baštovan u sred ogromnog kataloga semenki. Nema šanse :)

I tako, krenem po chili papričicama, ali ne nađem ništa što bi me zanimalo. Među krastavcima, takođe.

Nakon 19 varijeteta bosiljka koje sam imao, teško je bilo pomisliti da ću naći neki poseban, neki koji ću poželeti da imam. Ali, grupa začinskog i lekovitog bilja zna da bude povelika, pa krenem malo da listam i oko mi zapadne za prelep plavo-ljubičast cvet. Već preumoran i prezaisćen od višesatnog bazanja po katalogu, zapamtim samo reč "Borago", zazvuči mi nekako italijanski, a ako je začin pa ga još i italijani vole - mora da je dobar.

Kliknem na BUY, Finish, Yes, Yes, Confirm, Close, Shut down, Zzzzzzzzzzzz

I potpuno zaboravim šta sam naručio.

Par nedelja kasnije, kad je kupljeno seme stiglo, ni tad nisam imao vremena da više pročitam o ovoj biljci, paradajz je imao apsolutnu prednost i svu moju pažnju. I tek kad sam otvorio kesicu sa tim čudim, pomalo nezemaljskim semenkama, crnim sa malom belom tačkom na jednom kraju, potražio sam više informacija o ovoj biljci. i čitao, čitao, ČITAO,... i onda jedva dočekao da nikne i probam bar deo onoga što sam našao u tekstovima.

Izgled

Kad se pojavi, ova biljka izgleda poprilično neprivlačno. Veliki, široki, mesnati listovi, prekriveni dlačicama koje često odaju utisak kao da će Vas ubosti, meni ne izgledaju lepo. Više mi liče na neki korov koji je odlučio da se sredi za izlazak u grad. Ali, kad se pojavi cvet, sva neprivlačnost ostatka biljke pada u vodu. O ukusima ne vredi raspravljati i ovu biljku sigurno nećete ubrati da Vam stoji u vazni na stolu, ali, cvet je van svake diskusije - lep. Jednostavan, neke tople duboko-plavo-sa-malo-ljubičaste na peteljkama koje su od bledo roze do tamno ljubičaste boje. 

Istorija

Pominje se još u tekstovima Plinija, a pominje se i u tekstovima o Homerovom životu. 

Postoji zanimljiva priča o cvetu ove biljke. Krajem XVI i početkom XVII veka, u Veroni u doba Romea i Julije, cvet ove biljke je korišćen kao svojevrsni SMS ili "like" sistem tog vremena :) Devojke su sušile ovaj cvet i stavljale ga u svoje preklopljene maramice. Na balovima, šetalištima ili drugim mestima gde su mogle da vide momke, diskretno su ispuštae maramicu ispred nekog od momaka. Dok je podizao maramicu sa poda (kao pravi kavaljer ;) ), momak bi diskretno pogledao njenu sadržinu i ako bi u njoj video ovaj cvet, to bi mu značilo da se toj devojci vrlo-LIKE. Pa sad, procenite sami, da li biste više voleli da medju sobom delite lepe cvetove ili onaj plavi palac sa ekrana :D

Razmnožavanje

Razmnožava se semenkama koje bukvalno bivaju ispaljene iz semenih čaura smeštenih ispod cvetova. Znaju da odlete poprilično daleko (nalazio sam nove biljke na 4-5 metara od majki). Ovaj čin se odvija kasnog setembra do početka oktobra i kad god je i gde god je to moguć, ovu biljku treba inicjalno saditi u krajeve bašte, uz ograde ili same ćoškove leja, tamo gde neće biti zahvaćene jesenjom ili prolećnom obradom zemljišta, upravo da se ne bi oštetile nove biljke nastale od semenki "majke". Na proleće, kad mlade biljke ojačaju, možete ih premestiti na mesto koje Vam najviše odgovara.

Zaštitna uloga

Cvet ove biljke je vrlo atraktivan za leptira kupusara i mnoge druge leteće štetočine pa se savetuje sadnja u većim zasadima kupusnjača. Osim štetočina, ovaj cvet će privući i "korisnu avijaciju" raznih oprašivača, pa je dobro ovu biljku imati oko bašte čak iako ne gajite kupusnjače. Takodje, u jesen je možete ostaviti u nekom sudu sa vodom zajedno sa ostacima koprive, gaveza, bosiljka,... da preko zime struli i tako dobiti odlično tečno djubrivo za prolećne radove. 

Poseban uticaj na paradajz

Ne znam u kakvu bih ulogu svrstao ovu osobinu Boreča, ali ono u šta sam se lično uverio, prisustvo ove biljke definitivno i nesumljivo menja ukus paradajza! Znam da zvuči kao "bapska priča" i neki od mnogih senzacionalističkih nalsova i tekstova kojih je prepun internet, ali, ovo sam doživeo u svojoj bašti, sa plodovima meni omiljenog Persimona. Na kraju jedne male leje u kojoj je bilo desetak stabljika Persimona, posadio sam jednu stabljiku Boreča. Kad je došlo vreme da se beru plodovi, ukus plodova sa početka reda (gde nije bilo Boreča) i sa kraja reda na kojem je bio Boreč, bio je totalno različit i ono što me najviše zbunjuje, ni nakon svih ovih godina, ne nalazim način da opišem promenu. Inače je teško nekome preneti iskustvo nekog ukusa, pogotovu ako je ukus do tad nepoznat, ali ovo,... kao da ste neki omiljeni ukus izmenili toliko da je postao drugačiji, a opet vam je omiljen (pa baš i nisam nešto pomogao sa ovakvim poredjenjem, jel' da? :( ). Ako ikad budete probali, znaćete na šta sam mislio.

Uticaj na čoveka

Iako sam pristalica toga da treba poštovati zvaničnu medicinu ali i da ne treba zaboraviti i zanemariti značaj stare medicine, neću se dublje upuštati u lekovita svojstva ove biljke. Eksperimentisanje bilo kakvim načinima lečenja smatram vrlo opasnim i neodgovornim i zato ću samo ukratko nabrojati sa kakvim se sve zdravstvenim problemima (i lečenju istih) ova biljka dovodi u vezu:

- još od prvih pominjanja ove biljke, daleko kroz istoriju, povezivana je sa uticajem na srce. Bez obzira da li je opisivana kao nešto što povećava hrabrost (škoti je zovu "hrabri čovek"), ponos, snagu, polet,... ova biljka to najverovatnije radi kroz vrlo snažno diuretičko delovanje.

- u srednjem veku, često se pominje kao sredstvo za "podizanje raspoloženja" ali i za "smirivanje histerije" što je malo kontradiktorno, ali su izvori ovakvih tvrdnji mnogobrojni, pa ih ne treba zanemarivati

- razne tinkture spravljanje od cvetova ove biljke, u XVII i XVIII veku su korišćene protiv jakih bolova, upala, za smirivanje porođajnih bolova i kod ujeda raznih životinja.

Nemojte eksperimentisati, posavetujte se sa iskusnim travarima ili farmaceutima i od njih potražite savet za medicinsku upotrebu ove biljke (i svih drugih!).

Upotreba u ishrani

S brokolijem i tanko sečenom šargarepom u kiselom mleku.

Nazad na poznat teren (isprobano, provereno :) )

Cvet se jede svež i odličan je i za vizuelne akcente u raznim salatama i zbog svog ukusa koji podseća na mešavinu ukusa krastavca i peršuna, samo malo pojačano. Postoje i recepti za kandiranje cvetova pa se mogu služiti preko zime kao i svako drugo slatko, ali to već nisam probao.

List se jede kuvan u svakoj vrsti čorbe i jelima sa kuvanim krompirom (zelje, mladina čorba, blitva, spanać, paprikaš,...). Za početak, nije loše da u jelo dodate samo po par listova, tek dok se naviknete na ukus (nije ružan, narotiv, ali zna da bude jak), pa da vremenom količinu listova povećavate ili smanjujete, zavisno od Vašeg ukusa.

U tekstovima o Homeru, navodi se da je voleo da cvetove ove biljke drži potopljene u vinu koje je kasnije pio. Nisam probao. I bez toga sam zaljubljen do ušiju, samo mi još treba da ovoliki lebdim po sobi ;)

Sve u svemu, ako Vam se ukaže prilika, ne oklevajte, probajte. Ne traži nikakvu negu, spada u one biljke "posadi me i ne smetaj", sam se snađe i za vodu i za rasejavanje, a toliko toga može da Vam pruži.

Ovu priču, ispričanu uživo i sa jednim od manekena sa ovih fotografija, možete pogledati u  video prilogu:

Do sledećeg kuckanja, 

srdačan pozdrav.

Panika u tanjiru

"Vuk! Vuk! To je vuk!" vikali su korisnici društvenih mreža ovih dana nakon objavljivanja jedne fotografije paradajza iz čijeg su ploda kao mali Alieni provirivale isklijale semenke. GMO, Monsanto, vanzemaljci, aktuelna vlast,... svi su prozivani u propratnim porukama.

 A paradajz je samo uradio ono za šta je "programiran" - krenuo je da se razmnožava nakon što su se za to stekli povojni uslovi. Za to što ga je čovek slagao da su uslovi pravi, nije kriv paradajz, kriv je čovek. Krivi smo mi.

Da objasnim, u prirodi to ide ovako:

Kad plod sazri, prezri i padne na zemlju (govorim o pravoj prirodi, bez uplitanja čoveka), semenke nikad ne krenu odmah da klijaju. Kad bi se to desilo, odavno ne bi bilo nikakvih plodova, pa verovatno ne bi bilo ni nas.

Semenka mora da sačeka. Dok je još u plodu koji se polako raspada, semenka je pod uticajem absicinske kiseline (poznate i kao ABA hormon) koji je u pravom smislu reči kočnica, prepreka na kojoj piše "Čekaj, nije još vreme!". I semenka čeka. Dnevna temperatura polako pada i semenka padne u zimski san. Dok spava, nivo absicinske kiseline opada i kad dodje proleće i temperatura počne da raste, nivo ove kiseline je toliko nizak (ili je više uopšte nema), da semenka popije vlagu iz okolnog tla, sačeka da temperatura malo poraste i opa, isklija pored dvorišne česme ili u nekom delu bašte i pojave se mladi paradajzi nikli iz prošlogodišnjih semenki.

Kod nekih biljaka, mora da prodje i po nekoliko godina mirovanja pre nego semenke počnu da klijaju. Za neke biljke (četinare) potrebno je da semenke prodju kroz odredjeni period niskih temperatura, da "prožive" zimu, pa ako je zima bila previše blaga, na proleće uopšte neće da same klijaju. Zbog toga se za mnoge biljke koristi proces "stratifikacije" semena, semenke se drže u frižideru nekoliko nedelja, upravo da bi bile prevarene da su preživele pravu zimu i na taj način ispunile uslov za klijanje.

Slika sa sajta http://phytophactor.fieldofscience.com/2009/04/unusual-tomato-plants.html

E sad, kakve to veze ima sa slikom koja se pojavila na internetu?

Odgovor je u paradjzu kad mu vreme nije. I to nema nikakve veze sa vlašću, mega-firmama i zlim tehnologijama, ima veze sa nama i našom željom da imamo sve 365 dana u godini. Ako ste u pedesetim godinama, lako se možete setiti da pre tridesetak godina niste mogli ni da sanjate i nije Vam padalo na pamet da oko Nove Godine ili tokom februara kupujete svež paradajz. Nije ga bilo nigde osim tu i tamo kao kuriozitet u nekim ekstra skupim specijalizovanim prodavnicama. I kad se takav paradajz pojavio, govorlo se da je "plastičan", "čista hemija", "preskupa glupost" i slično. Ko je hteo paradajz, mogao je da pije sok od paradajza ili da ga konzumira na neki drugi način iz zimnice koja se pravila.

Medjutim, došle su nove tehnologije, unapredjeno je skladištenje i transport povrća i malo po malo, više nije bilo tako čudno da se u prodavnicama pojavljuju lubenice, paradajz, groždje, jagode,... u vreme kad im nije sezona. Ako nije kod nas, negde drugde jeste, mnoge mediteranske zemlje su usavršile non-stop proizvodnju nekih kultura i za desetak dana od branja, ti plodovi su već u našim radnjama, po ceni koja jeste veća od uobičajene ali više i nije tako basnoslovna.

Slika sa sajta http://www.missouribotanicalgarden.org/

Ali, ipak platimo i po neki dodatak na račun.

Da sad ne ulazim u priču o ukusima, mirisima i načinima kako se do tih plodova uglavnom dolazi, samo ću pomenuti nekoliko osnovnih "caka" uz pomoć kojih u februaru kupujete čvrst crveni paradajz, kao da je sad ubran u komšijskoj bašti.

U zavisnosti od toga koliko daleko plodovi treba da putuju, beru se u raznim fazama nedozrelosti. Banane koje do nas dolaze iz Centralne i Južne Amerike beru se potpuno zelene. Paradajz koji nam dolazi iz neke od mediteranskih zemalja se bere kad je tek malo porumeneo. Ubrani plodovi se čuvaju i transportuju u hladnjačama koje na tačno odredjenoj temperaturi i stepenu vlažnosti čuvaju njihovu "svežinu" skoro u nedogled. Jer, medjunarodni transport, razne carine, inspekcije, dozvole, političke i trgovačke odluke,... mogu neku pošiljku zaustaviti u mestu i na nekoliko nedelja.

Kad dodju na odredište, opet u zavisnosti od trenutne situacije na tržištu, brže ili sporije se pušta u proces indukovanog dozrevanja uz pomoć etiola ili nekog od preparata na bazi etiola. I mi, koji se do radnje probijamo kroz sneg do pojasa, na rafovima nalazimo svež paradajz, groždje, banane,... "Sveže".

Šta svi možemo da vidimo na onim fotografijama?
Plodove ubrane ko zna gde i ko zna kad, držane verovatno desetak dana u nekom spremištu na niskoj temperaturi, pa onda gurnute u proces bržeg sazrevanja na višoj temperaturi i "okupani" etiolom da dobiju lepu, crvenu boju. I semenka se prevari, pomisli da je došao već april i tras - preko noći svaka pusti svoje klice i kad kući donesete ove plodove i rasečete ih, naidjete na ni malo lep prizor. Po internetu možete naći fotografije klica koje su probile plodove i kao u filmu "Osmi putnik" iz svojih domaćina izvirile napolje. (Ovaj proces se inače i zove viviparija, tj radjanje živog organizma unutar tela "majke", kao što se i mi razvijamo i rastemo unutar tela naših majki. Proces nesvojstven biljkama, ali, morali smo da se umešamo, ovako ili onako :/ ).

Pre par godina sam i sam naleteo na jedan ovakav primer, ali je u pitanju bio limun (slika je loša, ali se vidi klica koj izlazi iz rasečenog ploda).

Znači, niko nije kriv i svi smo krivi. Da li tržište kreira kupce ili kupci kreiraju tržište, neka o tome raspravljaju mnogo stručniji na tu temu i na nekom drugom mestu. Da nema potražnje za paradajzom u vreme kad mu nije vreme, ne bi ga bilo na rafovima, ne bi ga niko kupovao i ne bi bilo ovako neprijatnih iznenadjenja. Ovaj postupak rade SVI, u celom svetu, to je jedini način da u neko mesto zavejano snegom dopremite plod koji je par dana ranije rastao na osunčanim plantažama u nekoj subtropskoj zemlji.

Do sad je otkriveno da neki varijeteti paradajza češće podležu ovoj pojavi nego neki drugi i da su bi-kolor varijeteti osetljiviji od jednobojnih (s obzirom na stanje na našem tržištu, ove varijante ste 100% poštedjeni). I ne, nema nikakve veze sa super-firmama i zlim tehnologijama, evo slike jednog ploda iz moje bašte, znači staro seme, odgajano bez mrve hemije i čak nije prolazilo kroz neki ekstra hladni tretman (slika je iz oktobra).

Ako išta ne valja u ovim plodovima, ne valja sve ono što inače pojedete u plodovima u kojima nema isklijalih semena, Same klice nisu otrovne ali su bljak ukusa i nisu jestive, tako da ovakav plod u svakom slučaju nećete pojesti. Na ovaj način, ove klice će Vam sačuvati malo zdravlja, a ako ste ovo kupili u radnji koja iole drži do sebe - vratiće Vam novac.

Nemam nikakvih zabluda, ovaj tekst neće biti ni približno šerovan onoliko puta kao što je šerovana ona fotografija. Neće dostići ni 5% tog broja. Ni oni koji su je šerovai na moj zid, neće podeliti dalje ovo objašnjenje. Ali, kad sedeći put vidite tu sliku, obratite pažnju na tekst koji je prati, jednom je to "moja drugarica", drugi put je "kupio sam ovo da nahranim kornjaču (pisao muškarac)", treći put je "naše sugradjane truje jedan trgovinski lanac", pa onda naravno Monsanto, GMO, neki političari,... Nije problem u nečijem neznanju. problem je što će ovakvu vest iskoristiti mnogi da na njoj sakupe neke poene, bilo koje vrste.

Nemojte im to dozvoliti.

Srdačan pozdrav iz vrelog plastenika.

Japanski crni tartuf

Nema veze sa Japanom.

Nije crn.

Ne liči ni najmanje na tartuf.

Navodno je poreklom iz Centralnog Sibira, a prvi put je zvanično predstavljen ostatku sveta u Godišnjaku Seed Saversa za 1999. godinu. Ovoj organizaciji, seme je ustupio Åke Truedsson iz Klagshamna u Švedskoj. Medju desetinama hiljada varijeteta svih oblika i boja, ovaj varijetet je višestruko neobičan - tačnije, na njemu nema ama baš ničeg "običnog".

Raste na stabljici koja verovatno spada u najjače u svetu paradajza. Nije retkost da se pojave "duple" stabljike, kao da umesto jednog stabla rastu dva koja su medjusobno spojena. Jasno se vide krivine oblina stabala i udubljenje izmedju njih. Imam ga od 2006. godine, svake sezone ga sejem i nisam 100% siguran, ali mislim da NIKAD nisam video ni jedan zaperak! Ako ih je i bilo, to je bilo tako retko i u minimalnom broju da uopšte nisam registrovao da sam ih ikada skidao sa ovog varijeteta.

Ima krupan krompirov list koji kao veliko platno samo potencira osobenosti koje na sebi nosi ovakvo stablo. Opet, u svem ludilu borbe protiv plamenjače prethodnih godina, nisam primetio da je ovaj varijetet zahvaćen ovom bolešću u nekoj značajnijoj meri. Tu i tamo rub nekog lista požuti,  ali cela biljka lepo izgura celu sezonu. Čak i oni kaprici paradajza kad krene da uvrće list iz 101 razloga, kod ovog varijeteta se skoro nikada ne vidjaju. Zalivanje, suša, hadno, toplo,... nema veze, ovaj "samuraj" uporno ide svojim putem ka kraju sezone.

Plod mu je kruškastog oblika i veličine oko 150 grama. Ukus - još jedna nerazjašnjena osobina ovog varijeteta. Polovina baštovana ga opisuje kao "prijatan, blago dimljen ukus", dok druga polovina tvrdi da ovakav ukus nikada nisu osetili. Izgleda da je "problem" u vrlo uzanom vremenskom intervalu kada treba brati plodove jer vrlo brzo prezru i izgube ovaj specifičan ukus. Neki zajednički saavet iskusnih ljubitelja ovog varijeteta je da se bere dok su mu "ramena" još uvek zelena, znači, ne čekati da ceo plod dobije tamno-braon boju. Kada su u pitanju crveni varijeteti, zelena ramena obično označavaju nedozrelost ploda ili bezukusnost samog varijeteta, medjutim, kada su u pitanju "crni" varijeteti, zelena ramena su česta pojava i često vrlo prijatnog ukusa. Znači, ne čekati da skroz obraoni, već ubrati par dana ranije!

I na kraju, samo ime. Nije se jedan baštovan "primio" na ovo više nego egzotično ime i poželeo da obavezno ima ovaj varijetet u svojoj bašti. Iako se isti varijetet može naći i pod imenima Черная груша (Crna kruška) i Black butterfly (Crni leptir), Japanski crni tartuf je najčešće korišćeno ime. A rasplitanje porekla ovog imena će vas zaludeti. Barem mene jeste.

U celom imenu, onaj pridev "crna" je najmanje čudan i nejasan. Najveći broj varijeteta koji imaju pridev "crni" u imenu su različitih nijansi braon boje, sa zelenim, bordo ili ljubičastim prelivima. Poslednjih godina se pojavilo dvadesetak laboratorijski stvorenih varijeteta (nisu GMO! ne nasedajte na takve glasine!) koji su izuzetno tamnih varijanti ljubičaste, teget pa neki i skoro potpuno crne boje, ali je i dalje najveći broj braonkast sa tamnijim prelivima.

Japanski. Kad sam prvi put čuo da je ovaj varijetet iz Centralnog Sibira, odmah mi se u glavi stvoria romantizovana priča o nekom japanskom agronomu koji je uradio nešto veliko i dobro za neku zadrugu u Centralnom Sibiru i u čiju je čast ovaj varijetet dobio ime. Na žalost, izgleda da je koren ovog prideva mnogo prostiji. Naime (ako je verovatni ljudima koji su deo života proveli u tim krajevima), lokalno stanovništvo sve što je čudno i strano, odmah prozovu "kinesko" ili "japansko". Kako smo po mnogo čemu bliski sa Rusima, setićete se bar dvadesetak vrsta egzotičnog voća, cveća (posebno), korova i svega ostalog po bašti što se prvo pojavilo pod imenom "japansko-ovo-ono", a tek kasnije dobilo svoje pravo, priznato ime.

Tako je prošao i JCT, od samog  početka je lokalnom stanovništvu bio čudan, nikad vidjen, pa je dobio i taj epitet - japanski.

Dešifrovanje poslednjeg dela imena - tartuf, je obavijen najmračnijim velovima tajni, pretpostavki i raznoraznih izmišljotina, tako da je pitanje da li će se ikad saznati prava istina. Elem:

U Rusiji, ovaj paradajz je već dugo poznat pod imenom Yaponskiy Trufel Chernyi (Японский трюфель черный). Medjutim... U USA je došao pod imenom Japanese Trifele Black. Reč "Trifele" na engleskom jezku ne znači ništa! Najbliže toj "izvornoj" reči je pojam za tartuf, iz Letonskog jezika. Ako se držimo ove "tartuf" verzije, onda je verovatno neko prepravio ovu, za one koje govore engleski, nerazumljivu reč u TRUFFLE, što znači tartuf.

I tako dobijemo Japanski crni tartuf.

Osim što i dalje nema nikakve logike.

Osim...

Šta ako je neko za malkice pogrešio pišući ime ovog paradajza? Šta ako je prva verzija ovog imena na engleskom trebala da glasi umesto Trifele -  Triffle? U engleskom jeziku i našem, ova reč predstavlja nešto nevažno, strano, čudno, sitnicu,...  Na ruskom ima bar desetak značenja. 

Da li Vam logičnije zvuči "Japanski crni tartuf" ili "Čudan crni plod"? Koje od ova dva imena biste pre odabrali da opišete neobičan paradajz za koji verujete da je stigao odnekud iz daleka? 

Meni se ovo drugo više dopada, priznajem. A i manje me glava zaboli kad ga vidim, verujem da je Velika Nepoznanica razrešena :)

Ako znate tačnu, zvaničnu verziju kako je ovo ime nastalo ili ako imate neku drugu teoriju, javite, da mozgamo zajedno :)

Ovaj paradjz i još 200+ opisa drugih, pogledajte na www.manus.rs/biljke.

Do sledećeg čitanja,

Srdačan pozdrav

Radionice za potpune početnike

Jedna od možda najboljih stvari koju može da uradi neko ko tek počinje da se bavi baštom, ko nema nikakvog predznanja i ko nema nikog da svaki dan bude uz njega dok pravi prve korake je odlazak na neku radionicu posvećenu početku rada u bašti. I to posvećenu onom delu posla u kojem se na početku najviše greši - sejanju.

Ako ne pripremite zemljište savršeno, ako Vam je pH par poena gore ili dole, ako Vam sistem zalivanja nije dobar,... jake, stare biljke će se i sve jedno snaći i nekako izgurati godinu i doneti Vam plodove. Možda ne u punoj meri, ali nećete ostati gladni.

Medjutim,ako napravite neke od uobičajenih počeetničkih grešaka tokom sejanja - neće biti biljaka. Ionda Vam i najbolja zemlja na ovoj planeti ne znači ništa.

"Budala se uči na svojim greškama, pametan se uči na tudjim".

Prošao sam kroz sve ovo uglavnom sam i da, pravio sam mnoge greške. Tačnije, mislim da nema greške koju nisam napravio i na teži, bolniji, ali i nezaboravan način, naučio kako da te greške danas izbegnem i kako da popravim što se popraviti može, ako se ipak dese. Zato sam osmislio ove radionice u kojima se govori o:

- kad se seje?

- pripremi supstrata, u kakvu zemlju (susptrat) se seje, kupovni, pravljeni, mešani supstrati,...;

- posude za sejanje, kako napraviti, šta kupovati?

- tehnike sejanja i neka pravila;

- održavanje;

- najčešće greške i kako ih izbeći;

- kako popraviti napravljene greške;

Svaki polaznik radi SVE o čemu se bude govorilo na radionici. Takodje, nosi sa sobom sve što napravi i poseje. 

POTREBAN PRIBOR:

- pinceta

- skalpel

- grafitna olovka

- makaze

Sve ostalo se dobija u toku same radionice.

Kafa i čaj su takodje obezbedjeni, kao i dobra muzika.

Sa prve radionice 2015

Pušenje nije dozvoljeno kao ni razgovori o politici.

Sve što naprave i poseju, polaznici nose sa sobom. Takodje, nakon radionice, mogu kupiti seme povrća i knjigu.

Radionica traje oko 120 min i cena je 1000 dinara po osobi.  Termini za održavanje su 9 i 11 a po dogovoru, mogu se odabrati i neki drugi termini tokom dana. Radionice se održavaju svaki dan kad ima bar jedan prijavljeni učesnik. Maksimalni broj učesnika je 6.

Adresa:

Kajmakčalanska 12, 26000 Pančevo

Sa prve radionice 2015

Za sve dodatne informacije i prijave, javite se na 063/809 7252, svetionicar@gmail.com ili na FB stranicu MarePannoniumGarden. 

Do skorog vidjenja,

srdačan pozdrav :)

(O)Farbaj me malo! 2. deo Odbrana&zaštita

U prethodnom delu smo videli šta sve čeka da naivni, u neznanju i želji da fasciniramo i sebe i druge, kliknemo tamo gde ne treba i damo novac za seme iz kojih neće nići biljke kao na slikama koje vidimo na nekom sajtu ili nekoj kesici semena. Da vidimo kako možemo da se na vreme zaštitimo od ovog bacanja para i šta možemo uraditi PRE nego obavimo kupovinu.

Pre svega, razmislite. Koliko su realna obećanja navedena u ponudi? Koliko je verovatno da baš taj prodavac ima seme nekog varijeteta koji će dati neke potpuno vanserijske prinose, plodove neverovatnih veličina i još neverovatnijeg broja? Koliko je verovatno da tako nešto postoji, a da do vog trenutka niste čuli za takvu sortu, da je niko nema i da je niko nije video? Koja je verovatnoća da ste baš Vi, prva osoba na svetu kojoj je ovako nešto ponudjeno. Ekstremi u veličini nisu nepoznati, postoji čitava agro-sub-kultura koja se bavi ovakvim biljkama, o njima sam pisao OVDE, ali seme ovakvih biljaka nećete naćiu svakodnevnoj ponudi, ne košta kao i svako drugo seme i do ovakvih rezultata sigurno nećete doći na "klasičan" način.

Znači, prvo se malo raspitajte po internetu (grupe, forumi, drugi baštovani,...) i po komšiluku, da li su ikad čuli za takvu biljku i da li je uopšte "moguća"? Budite otvoreni za neke novitete, ali budite i realni i objektivni. Takodje, proverite i ime pod kojim se nudi odredjeno seme. "Crveni veliki" ne znači ništa, potrudite se da saznate pravo ime onoga što kupujete, odakle je došlo seme, pod kojim imenom. (Ako u tome ne uspete, a ipak uzmete ovo seme i iz njega izraste nešto dobro/veliko/ukusno - sačuvajte ga i zapišite sve što znate o ovom semenu, od kog ste ga kupili, koje godine,... sve.)

U vreme pisanja prvog dela ove teme, (kako ste prošli na onim testovima koje sam tamo postavio?), napravio sam jednu brzu anketu na Facebooku sa pitanjem, "Šta Vas prvo privuče kada razgledate neku ponudu semena on.line?". Odgovor je bio više nego očekivan - privuče nas neka fotografija ploda, cveta, cele biljke,... što je sasvim normalno. Drugi "korak" je takodje očekivan, pročitamo opis onoga što kupujemo.

Treći korak je svojevrsno razočarenje - mogli bismo reći da ga i nema. Od svih osoba koje su odogovrile na ovo pitanje, samo je JEDNA u okviru svog odgovora rekla da uvek pita (na bilo koji način), prodavca za neke detalje u vezi biljke čije seme nudi. Jedna.

Ako pogledate većinu sajtova na kojima se nudi seme, bez obzira da li su to sajtovi firmi, pojedinaca, oglasni sajtovi... opisi znaju da budu dosta šturi. "Veličina xxx gr, visina stabljike xxx cm...". Često u opisu nema ni reči o ukusu (valjda se "podrazumeva" da su svi varijeteti istog ukusa?), ni reči o nekim posebnim karakteristikama - pucanje ploda, loše/dobro podnosi sušu, zaperci,... Čitav opis se svede na par tehničkih detalja i to je sve. Ali, na svakom od ovih mesta na internetu postoji neki od načina da kontaktirate prodavca - telefon, e-mail, nalog na nekoj od društvenih mreža, Skype, Viber,... Sve su ovo postali obavezni elementi svake stranice na internetu i više ne postoji ni jedno opravdanje da ne kontaktirate prodavca i ptiate sve što Vas zanima. Iskoristite to. Pomozite sebi da izbegnete neke loše izbore i da sebi formirate baštu po Vašim potrebama i ukusu.

Najkraće rečeno - nemojte se zadovljiti šturim (ili nepostojećim) opisom i našminkanom fotografijom - pitajte. Na ovaj način, ne samo što ćete doći do informacija koje će Vam pomoći da odaberete (ili odustanete) neki varijetet, pokazaće Vam i o kakvom prodavcu se radi, koliko zna, koliko je spreman da Vam pomogne u izboru, koliko je ažuran (prodavac od kojeg ne dobijete nikakav odogovor 48h, verovatno i ne zaslužuje Vašu dalju pađnui, produžite dalje).

A za nešto više...

Slike mogu biti najlepše na svetu, opisi mogu biti prava mala lirska remek dela, ali nam ni najskuplja nova tehnologija ne može dočarati miris i ukus plodova. Teksturu i osećaj dok jedemo neki plod, nikakva slova ni boje na ekranu ne mogu opisati. To mora da se doživi na drugi način. To morate da probate sami.

Ma kakav rizik bio :)

Do sledećeg kuckanja,
srdačan pozdrav :)

www.manus.rs/biljke

(O)Farbaj me malo! 1. deo

Zašto srljamo u pogrešne izbore, bacamo novac i na kraju sezone ostajemo ogorčeni i razočarani? Šta je to što nas odvede izvan granica zdravog razuma i slepo poverujemo da će baš ta biljka, baš taj plod uspeti u našoj bašti? Šta nas natera da poverujemo da tako nešto uopšte postoji? 

Već sam pričao na ovu temu.

Pisao.

Pokazivao, OVDE

I opet pričao.

I opet.

I opet.

I... ne vredi.

Negde pred kraj decembra - početkom januara, kad već svi polako ludimo od blizine nove sezone i kad nam mirišu semenke iz skladišta i bude nas noću, kreće lov na nove varijetete, znane, neznane, trange-frange, plaćanja, beskrajnja iščekivanja poštara i kurira, čitanje, bookmark stranice, uporedjivanje cena,... Imali para - nemali, kupićemo nešto, pa makar gladovali i sadili u cipele (pošto većina NIKAD nema dovoljno prostora da posadi sve što želi).

Ali, u svoj toj vrevi (dez)informacija, prolete neke slike, neki oglasi, neke izjave od kojih mi se već ovo malo kose na glavi diže, a povremeno vidim i neku loknu. Da li je moguće da baš sve, ali sve lažirane, montirane, isfušerisane do besmisla fotografije plodova nadju naivne i neiskvarene duše kojima izvuku i to malo para što imaju?

Zato, da malo obnovimo gradivo, izgleda da neko nije pazio na časovima prethodnih desetak godina.

Da prvo pomenem slučajeve koji su sve redji - oglašavanje bez fotografija. Iako danas još uvek ima onih koji ne vole i ne koriste nove tehnologije, bar jednu fotografiju svako može da napravi. Postavljanje fotografija na bilo koji deo interneta (oglasni sajtovi, portali, društvene mreže) je sad dovedeno do "klikni i prevuci", tako da ni to ne može da bude opravdanje. A ako to ne uradi ni zbog čeg drugog, ono bar da svoju ponudu obogati i adekvatnom fotografijom, onda verovatno nije ni vredan pažnje. Opis može da bude i opširan i pravo malo literarno delo, bez fotografije, možete biti zavedeni da zamislite i očekujete nešto potpuno drugačije od onoga što prodavac nudi. Preporuka - zaobidjite, ili ako je nešto baš,  BAŠ povoljno, a već ste kupovali na tom mestu i bili zadovoljni, onda OK, ali opet uz jednu dozu rezerve.

Drugi "mamac" na koji se najčešće uhvatimo je veličina. Da li je u pitanju veličina plodova, broj plodova ili cele biljke - nebitno je. Kao insekti na noćnu svetiljku, nalećemo bez trenutka razmišljanja. O ovome sam dosta pisao OVDE, OVDE i OVDE, ali da kažem još jednom, kratko:

ITALIJANSKI DRVO-PARADAJZ NE POSTOJI!

SLIKA POD KOJOM GA PRODAJU NEMA VEZE SA ITALIJOM!

BILJKA SA SLIKE ODAVNO VIŠE NIJE ŽIVA.

NE, IZ KUPLJENOG SEMENA OVE BILJKE NEĆETE DOBITI DRVO KOJIM ĆETE PREHRANITI CELU ULICU.

E sad, ako me neko demantuje, pa mi pošalje slike iz svoje bašte sa nečim što je bar četvrtina ove biljke na slici, javno ću to objaviti uz sve čestitke, pohvale i primereno izvinjenje. I to je sve što ću reći na ovu temu, ikad. 

Sledeća slika je pogrešna na toliko načina, da mi se ne da ni da ih nabrojim. Ovako se prodaju "velike ljute paprike, najljuće na svetu". Zamislite koliko je visoko dete od jedno 2-3 godine, koliko su onda visoke oe stabljike paprika (imao sam Bishops Crown od skoro 2m, znam koliko paprika može da naraste) i da pomenem, trenutno najljuća, Carolina Ripper, kao i sve prethodno najljuće (Jolokia, Moruga, 7Pot,...) nisu duže od 5cm. Ali, ništa od ovog nije dovoljno, i dalje će biti onih koji će srećni i presrećni dati novac za ovo seme, posejati i na kraju gledati kako im raste neki Cayenne od 10-15cm (uz extra uslove 20-22cm).

Kako izgledaju zaista veliki plodovi, pisao sam OVDE, ali iako su u pitanju varijeteti koji inače prave velike plodove, da biste dobili plodove ovakve veličine, potrebne su vam godine rada, posebna prihrana i uslovi gajenja, klima, zaštita,... čitava nauka. Inače ćete dobiti plodove standardne veličine za taj varijetet.

Osim obećane veličine, lako nas zavedu i fotografije.

Budite realni. Iako sam rpvi koji zagovara razbijanje nekih stereotipa i otvaranja vrata bašti bojama i oblicima, ipak, neke boje zaista ne bih voleo da vidim u svojoj bašti, a realno, nisu ni moguće u prirodi. Evo jednog meni omiljenog primera preterivanja u ulepšavanju fotografija, ultra metalik paprike pravo sa neke druge planete. Već nekoliko puta sam ovu fotografiju koristio za ilustraciju ovog "problema", bolju nemam  a mislim i da nije potrebna:

Jedino ovaj Jalapeno u dnu levo izgleda kako-tako normalno, sve ostalo je overphotoshopirano.

Dve valjda najčešće korišćene fotografije koje ćete naći na bar 30% sajtova i oglasa u kojima se prodaje paradajz

Blak Krim, Black russian, Cherokee purple, Carbon, Black from Tula,...

Crni koktel, Black prince, Purple tomato, Purple cherry,...

Najverovatnije su u pitanju fotografije ko zna kad postavljene na neki od sajtova za prodaju fotogarfija, neko je tražeći dobru (bolju) ilustraciju za svoj sajt ili oglas otkupio pravo da ih koristi i postavio na net. Narednih 100 "umetnika" ih je skidalo sa tog sajta ili jedni od drugih, neko se "potrudio" da ih malo izmeni, ili da im doda boje koja će ih učiniti "atraktivinijim", umirao,okrenuo u ogledalu,... sve ista fotografija koja samo na delić sekunde izgleda drugačije od drugih. Bežite od ovih!

Prefarbavanje.

Poslednjih godina, pojavilo se dosta varijeteta koji imaju svetliju ili tmniju ljubičastu boju po sebi. Indigo Rose, Osu Blue, Black sun, Blak galaxy,... više nisu retkost. I da, zaista po sebi imaju vlo tamnu boju. Evo kako izgleda Osu Blue.

Osu Blue

Ali, ovaj varijetet, kao i većina ovih "crno-ljuičastih" ima "kvaku" - tamne boje su samo delovi ploda koji su izloženi Suncu, delovi ploda koji su u senci lista ili na drugoj strani, ostaju crvene boje.

Ovako ili onako, ovi plodovi NIKAD ne izgledaju kao na ovoj slici

a ne izgledaju kao ni na ovoj originalnoj kesici semenki iz Kine (ja sam mislio da se tamo deca već radjaju sa znanjem Photoshopa, uvek me iznenadi kako je neko mogao da napravi ovako nešto i pomisli da će nekoga prevariti. Ali, nije prevarant sam, tu je i prevareni, a njega ponekad nikako ne možeš spasiti :( ).

Slika sa kesice semenki, direktno iz Kine, "ljubičasti" paradajz

Iako sam dugo mislio da medju ove velikane "photshopiranja" niko ne može da se umeša, da je to TOP, ipak se  pojavio neko ko se izborio za mesto u ovom tekstu. Ovako neko prodaje Cherokee purple F1 (?!?). Ako ne mogu baš da budem 101% siguran da uopšte postoji F1 varijanta ovog starog paradajza, zilion posto sam siguran da ne postoji ovakve boje. Procenite sami.

Danas svaki klinac zna da obradi fotografiju u Photoshopu ili nekom sličnom programu i mogućnost "varanja" bilo koje vrste sve veća i veća. Na primer, da Vam ponudim neki od ovih varijeteta, za koji biste se odlučili? Šta mislite, koji je pravi i zbog čega?

Koji je pravi?

A da Vam ponudim paradajz sa sledećim opisom:

"Stari, vodeničarski paradajz, 15-20 krupnih plodova, izuzetno rano dozri, čvrst i nakon nedelju dana od berbe, vrlo ukusan, pogodan i za sokove i za pelate" i uz oglas stavim jednu od ovih slika, koju biste odabrali?

Prva slika je uradjena za malo više od pola sata, a ova donja, za petnaestak minuta.  Koja bi Vas prevarila?

Ko se ikada bavio obradom fotografije, verovatno za par minuta vidi lažnjake, ali ako nemate iskustva u tome, morate uraditi nekoliko stvari PRE nego naručite i platite seme. Ali, dosta za danas, o metodama kako da se odbranite i kako da prepoznate ovakve slike, u narednom blogu. Bacite pogled i na video na ovu temu

Ako mislite da Vam ovaj i ostali tekstovi pomažu da bolje i lakše odredite šta želite u svojoj bašti i kako da to nabavite, podelite to sa drugima. Sherujte da i drugi vide, da i drugima pomognemo :)

Do sledećeg čitanja,
Srdačan pozdrav :)

Semenke za Sudnji dan - 6. deo, "Egzotika"

Nekome najteže, nekome najlakše - prihvatiti da belo nije belo i da paradajz ne mora da bude crvenkast i okrugao da bi bio"pravi". Ova planeta je velika, a istorija paradajza duga  i ko zna  kakvi se sve varijeteti kriju u nečijoj bašti u nekoj zemlji za koju nikad nismo ni čuli? Na žalost, većina ljudi i dalje na njihovu pojavu reaguje paničnim "GMOGMOGMO!!!" ili "Ne bih ja to pojeo pa da umirem od gladi", ali ako su preživeli vekove takvog neznanja, preživeće još par godina, verujem.

A da ih ima različitih i "egzotičnih" - ima ih, mnogo više nego što je ovih pet koje sam stavio u moj izbor.

Da li bi iko rekao da postoji ovakav 'prirodni paradajz' :) Čitaj dalje :)

Crvena i žuta kruškica. Iz "mali milon" razloga. Opisane su još 1804 (mada, po nekim autorima ima i zapisa iz XVII veka), znači, istorija. Spadaju u jedan od najsladjih varijeteta ikad. Postoje recepti za spravljanje slatkog od ovih plodova (posebno od žute kruške) - ukus! I na kraju, u našim, ExYu baštama, ovi varijeteti su divljali pedestih godina prošlog veka, pa sve do "buma" hibrida s početka sedamdesetih. Egzotične su sad, jer ih dugo nije bilo i jer su crveniokruglibljak hibridi promenili naše poimanje "prirodnog" paradajza, ali su, u stvari,  samo stari i po malo zaboravljeni stanari bašti naših baka.

Žuta i Crvena kruška.

Tigerella. Vesela, ukusna, rodna. Jedan od onih varijeteta na koje vremenom prestanete da obraćate pažnju, kako god i gde god da ih posadite, oni rode. Divnog slatkastog ukusa i elegantnih štrafti po kojima je dobila ime, svakako ulazi u ovaj izbor. Ima bliskog rodjaka Golden stripes, koji je duguljastog oblika i raznorazne "zebra" varijante, ali mi je ona nekako naj.

Tigerella

Apricot. O ukusima ne vredi.... Ali, nakon više od 1000 "testiranih" varijeteta, potpisujem da plodove lepših boja nisam video! U nekoliko navrata sam pričao, pisao i pokazivao ove plodove i uvek je malo. Ovo nije nešto čime ćete prehraniti porodicu, nećete napraviti posao ovim plodovima, ali,.. Kad prodje turbulentan dan pun stresa, napora, posla i nervoze, par ovih plodova ćete podeliti sa dragom osobom. I sve će biti u redu.

Chocolate stripe. Prvo, donosi vrlo neobičnu kombinaciju skoro zelene podloge sa cevenkastim prugama, izuzetno retku čak i u raznolikom svetu paradajza. Slika na početku teksta je slika uvećanog ploda pod svetlom lampe, a u "normalnim" uslovima, plodovi izgledaju kao na slici ispod ovog opisa. Ukus mu je fantastičan, pun, kao da ste u klasični ukus paradajza dodali mrvu čokolade. Zvuči kao čajna kobasica sa sladoledom, ali ja ne mogu da nadjem tačniji i bolji opis. A kad probate, javite mi da li sam dobro napisao :)

Chocolate stripe

Za kraj, ništa bez belog :) Od bar dvadesetak varijeteta koji su bele boje (u stvari, u svetu paradajza ne postoji bela boja kože i mesa, već jako, JAKO bleda žuta koja liči na belu), odabrao sam varijetet Dr Carolyne, nazvan po Dr Carolyne Male, autorki knjige  "100 heirloom tomatoes for american gardens". Ne samo da je dobila "svoj" paradajz, već je ovo možda i najbelji od svih koje sam ikad video. I još jedna srušena predrasuda, za bele paradajze važi (neopravdano) da su slabijeg, bledog ukusa - ovaj varijetet, kao i neki drugi (Snow white cherry, npr), govore u prilog tome da boja nikako nema veze sa punoćom i jačinom ukusa. U svakom slučaju, "odskače" u svakom tanjiru.

I nekako dodjoh do kraja ovog serijala. Koliko mi je bilo lako da pišem opise i odaberem slike, toliko mi je bilo teško da uopšte odaberem varijetete koji će ući u ovaj izbor. Sledeći put ću morati da napravim neki tekst sa TOP 10 od svake kategorije, jer kako ne pomenuti Purple Kalabash, Green pepper, Yellow stuffer, Green grape, Cherokee purple, White beauty, Green zebra, Crni koktel,....  Mis'im, stvarno?

Mnoge pomenute i nepomenute "egzote" možete videti u ovom video prilogu.

Sve delove serijala možete pogledati na ovim linkovima:
1. deo - Primitivni
2. deo - Normalni
3. deo - Rani
4. deo - Lokalni
5. deo - Veliki
6. deo - Egzotični

A moju kolekciju sa opisima i fotografijama na www.manus.rs/biljke i video kanalu na YouTube

Do narednog kuckanja,
Srdačan pozdrav