Da genetika, high-tech i ostala novonastala čudesa tehnike, nauke i pohlepe nisu neophodni da bi postojao paradajz koji će zadovoljiti sve ono što paradajz čini plodom koji (skoro) najviše volimo i konzumiramo tokom letnjih meseci, živi je dokaz Putnički paradajz (Voyage, Reisentomate).
A da vredi, vredi.
Jer, šta biste inače poželeli od nekog paradajza kad krenete na pecanje, planinarenje, skupljanje pečuraka ili bilo koju drugu aktivnost koja podrazumeva kretanje daleko od kuće i bašte?
1. da ne traži neke posebne uslove za transport. Ovaj paradajz je dovoljno čvrst i jake kože da mu neće semtati i ako ga ponesete u džepu od jakne ili košullje.
2. da su jedan ili dva ploda dovoljni da zadovolje vaše dnevne potrebe. Plodovi ovog paradajza su teški 150-200gr najčešće, ali nije retkost da naraste i preko 400gr. To znači da su Vam jedan, eventualno dva ploda dovoljni za jedno aktivno pre ili popodne.
3. da ne traži neki poseban pribor. U ovoj kategoriji, ovaj paradajz je u vaskolikom svetu paradajza, jednostavno nepobediv. Nema mu ravna. Duboki useci, najdublji koje sam video na jednom paradajzu od "kriški" izmedju njih praktično prave posebne male plodove i dovoljno je samo da otiknete onoliko koliko Vam treba. Kao da imate gomilu izduženih cherry plodova zakačenih na jednu centralnu masu. Bonus ovoj građi čini i osobina da kad otkinete jednu "krišku", na mestu prekida nema curenja, nema nekog mekanog dela koji morate posebo da zaštitite ili stavljate u neku posudu. Bukvalno, uzmete plod, otkinete koliko Vam treba, pojedete u hodu i plod vratite u džep. Nema ništa prostije.
4. ukus. I u vovoj kategoriji je ovaj paradajz jedinstven. Jeli slantke, kiselkaste, voćne ili "earthy" paradajze, jedna od stvari koju obavezno radimo je da solimo paradajz. E ovom Putniku ni to nije potrebno jer je blago slan sam po sebi! Medju svim plodovima koje sam ikad probao, ovo je jedini koji ima slanu crtu u svom ukusu.
Da li mu nešto fali?
;)
Do skorog kuckanja :)
No comments :
Post a Comment