Svetlana Zec, Kuvarancije

Šta god da posadite u bašti, pre ili kasnije odraste, sazri i bude ubrano. Neke plodove jedemo sveže, još dok smo u bašti, samo ih protrljamo o kraj majce ili nadlanicom, tek da skinemo onu zdravu letnju prašinu koja je pala po njima.  Neki dočekaju da postanu zimnica, a neki tek na brzinu naseckani i začinjeni, završe kao salata. 
Ovo je serijal tekstova o onima koji od našeg povrća naprave male ode radosti za naša nepca, remek dela na platnu naših trpezarijskih stolova i svakodnevno pokazuju koliko umetnosti, strasti i znanja ima u onome što mnogi nazivaju "samo kuvanje".  

Pravo iz svog tanjira, Svetlana Zec, Kuvarancije :)

Sajt, odnosno blog, Kuvarancije su Cica i Zeka (Svetlana i Miroslav Zec), bračni par, roditelji dva već odrasla sina  i dobitna kombinacija kako u životu tako i na blogu. Mi jesmo kuvari amateri, ja sam profi "a mater?“ i profi programer/web administrator a Zeka profi fotograf/dizajner. Mislim da bismo se mogli svrstati i u profi zaljubljenike kako u dobru hranu, tako i u prirodu, dobru muziku, knjige i društvo.  

 Kada je kuvanje za Vas postalo više od „redovnog kućnog posla“?

Kuvanje ne smatram „redovnim kućnim poslom“.  Hrana je život, a samim tim i kuvanje (iako ne kuvam  svaki dan). Blog o kuvanju je prvenstveno nastao kao potreba da zapišem neke svoje ideje, recepte i  razmišljanja,

Umami sos

Ko Vam je bio prvi „učitelj“? Ko Vam je glavni kritičar? Čijem sudu najviše verujete?

Prvi učitelj koliko se sećam - baba. Najveći kritičar sam sama sebi, ali tu su mi muž i deca. Njihovom sudu i najviše verujem jer će svaki put reći ako im se nešto ne dopada i zašto im se ne dopada. Razlog je vrlo jednostavan - da ne bih ponovo skuvala to što im se ne dopada :D

Naravno da mi prijaju i pohvale čitalaca bloga kada mi kažu da su isprobali neki recept i da im je uspeo.

Među profesionalnim kuvarima ko Vam je uzor?

Karapandža kao profesionalac kojeg smo, bar naša generacija, prvog imali prilike da gledamo na TV.

Od ostalih poznatih TV kulinarskih lica  Toni Bordejn, Najdžela Loson, Endru Zimern, Heston Blumental.  Bez obzira što sam amater (kao i Najdžela, koja nije profi kuvar) mislim da od njih može da se nauči sve o hrani i tehnikama kuvanja, kao i o pravilnom ophođenju prema hrani i određenim vrstama namirnica.

 

Vinogradarski kupus

Koliko daleko idete od tradicionalne kuhinje ovih krajeva? Da li isprobavate nove sastojke i načine pripreme zbog lične radoznalosti, preporuke ili vidite i probate negde, pa poželite da i sami napravite?

Mislim da granice ne treba da postoje, ni među državama i ljudima a pogotovo ne u kuhinji.  Koristim sve što imam na raspolaganju, namirnice koje mogu da priuštim, kupim, uzgajim,... U današnje vreme je besmisleno ograničiti se samo na mali broj tradicionalnih jela i namirnica. Na kraju krajeva i krompir, kukuruz, paprika, paradajz i sl., namirnice koje smatramo neizostavnim delovima domaće tradicionalne kuhinje potiču iz Amerike i nekada su bili “egzotika”.  Nove recepte uglavnom isprobavam iz radoznalosti.  A i objavljivanje recepata na Kuvarancijama je jedan od razloga zašto danas imamo mnogo raznovrsniju ishranu nego pre nego što sam počela da ih pišem.  Sve u svemu, trudim se da imamo što ukusniju, zanimljiviju i šareniju hranu u tanjirima.
Čak je i objavljivanje recepata na Kuvarancijama jedan od razloga zašto danas kuvam i pripremam mnogo raznovrsniju ishranu nego pre nego što sam počela da ih pišem (kad već pišem blog o kuvanju nema smisla da vrtim u krug "meso sa krompirom" i "krompir sa mesom" ili sl. pa u krug). Sve u svemu, trudim se da imamo što kvalitetniju, ukusniju, zanimljiviju i šareniju hranu u tanjirima.

Koliko povrća kupujete na pijacama i u radnjama a  koliko gajite sami ili nabavljate od proverenih baštovana?

Povrće, voće i meso uglavnom kupujem na pijacama od “poznatih”. Pod tim poznati mislim na ljude za koje zvođači a ne nakupci.  U marketima uglavnom kupujem već pomenutu “egzotiku” koja ne može da se pronađe na pijacama i koja se još uvek ne gaji kod nas. Mada u poslednjih godinu dana ima mnogo više domaćih proizvođača koji se usuđuju da gaje nešto novo i neobično (batat, čili papričice, začini i sl.)

Jedan mali deo namirnica i sama gajim u svojoj bašti, ali ta količina još uvek nije dovoljna da zadovoljim naše godišnje potrebe za istim. Ono što imam u svojoj bašti su crni i beli luk, paradajz, ljuta paprika, grašak, bundeve i različite vrste voća od višanja, trešanja, kajsija, jabuka i krušaka, preko grožđa do oraha. Ne mogu da kažem da je sve to “organsko” gajenje (po deklaraciji), ali jeste tradicionalno sa starim sortama i sa minimalnim mogućim zagađenjima odnosno, minimalnim hemijskim preparatima za suzbijanje štetočina i bolesti. Uglavnom se oslanjamo na prirodne preparate i bog toga nam plodovi rada ne izgledaju "kao za izložbu". I to svakako nisu plodovi za vegane. ;)

Da li primećujete razliku u ukusu, boji,  teksturi,... povrća koje se gaji u malim porodičnim baštama i onoga koje dolazi sa velikih poljoprivrednih dobara?

Kao što sam već rekla, od malih proizvođača kupujem ovdašnje voće i povrće. Ne znam razliku u tehnologiji i načinu gajenja između malih i velikih proizvođača, ali primećujem razliku u izgledu i mirisu. Ne kupujem voće i povrće koje izgleda plastično. Ono što plastično izgleda, takvog i ukusa, tačnije nema ni ukusa ni mirisa. Ko god da je to proizveo: bili to baba i deda na selu jer im je "neko" preporučio, seme ili rasadu, zato što "dooobro rađa", ili bilo koja velika korporacija koja se vodi samo dobrom zaradom uz minimalne troškove. 

Preliv od žutog paradajza

Šta od povrća najviše korstite u jelima (ne računajući začine)?

Dok imam, najviše trošim ono što sama proizvedem, osim toga i inače sve vrste salata, paradajz, paprika, gljive i svo povrće kojem je potrebna nikakva ili minimalna termička obrada. Naravno i voće, naše, domaće.

Šta NIKADA ne biste iskombinovali ?

Mnogo toga ne bih , a mnogo toga i bih što mnogima na prvi pogled ne izgleda spojivo :D Ali jedno je sigurno – kečap je jedini proizvod (industrijski prerađeni pekmez od paradajza) koji ne  bih koristila ni u jednoj jedinoj kombinaciji.

Koje povrće biste najviše voleli da Vam uvek bude dostupno, i  po svežini i po ceni? (Odgovor „SVE“ se ne računa

Paradajz, paprika,  mladi luk, mladi krompirići, a od voća višnje, kajsije, ... sve, ali kad se ne računa ;)

Šta mislite, koje povrće će obeležiti Vašu kuhinju ove godine?

Još je rano da kažem jer zavisi šta će mi roditi ove godine u bašti i da li ću otkriti nešto novo na pijaci. Pre dve godine su to bile tikvice i grašak kojih sam u bašti imala u velikim količinama, prošle godine je to bio žuti paradajz i ljuta paprika.  Nadam se da će i ova godina biti  šarena.

 Recept za umorne baštovane....? 

BEĆAR PAPRIKAŠ

Količina namirnica je proizvoljna, ne postoji određena mera, ako volite više paprike stavite je više ili dva-tri crna luka ako tako više volite, bitno je samo da najviše bude paradajza zbog njegovog soka.Takođe, paradajz možete oguliti pre nego što ga isečete, ali čak i to ne mora, mada ja više volim kada je bez ljuske.

 

 U šerpi se na masti (ili ulju) kratko proprži sitno iseckan luk, doda mu se na rezance isečena paprika (slatka i ljuta), paradajz isečen na kriške, i jedna šolja pirinča. Sve se posoli i pobiberi po ukusu i kuva se poklopljeno dok se pirinač skuva, a po potrebi ako pirinač upije sav sok od paradajza može se doliti voda, ali najbolje je da se sve skuva u soku od paradajza, a da se ne dodaje nikakva druga tečnost. Ukoliko pravite paprikaš samo sa povrćem, odn. bez pirinča, ostavite da se kuva dok se sos ne zgusne. Na kraju možete dodati i jednu vezicu iseckanog peršunovog lista.

Uz bećar paprikaš, ako u njega ne stavljate ništa od onih već pomenutih dodataka, odlično ide obična proja od belog kukuruznog brašna. I to bi bilo to... brzo, jeftino i jednostavno.

 Gde se mogu pogledati Vaši  recepti?

http://www.kuvarancije.com/

https://www.facebook.com/Kuvarancije/

https://plus.google.com/+Kuvarancije

https://www.pinterest.com/cicans/kuvarancije/

https://www.instagram.com/svetlanazec/

https://twitter.com/cicans

Hvala Svetlana :)